Професор Пепин констатовао да ће или доћи до значајне промене у регулацији делатности технолошких гиганата или до њиховог претварања у минијатурне суверене
Друштвене мреже
Проф др. Гладен Пепин је гостујући виши сарадник на Колегију Матија Корвин у Будимпешти, као и ванредни професор политикологије на Универзитету у Даласу. Суоснивач је и заменик уредника часописа “Америкен аферс”. Редовно пише о америчкој и европској политици, као и о интелектуалној историји.
Професор Пепин учествовао је 14. октобра на конференцији Института за политичке студије о конзервативизму и капитализму, а дан после је са директором и научним саветником Института за европске студије, др Мишом Ђурковићем, посетио Министарство за бригу о породици и демографију. Са помоћницом министра, госпођом Александром Чамагић, поведен је стручни разговор о демографским приликама и трендовима у САД, Србији и свету.
Дан после, 15. октобра, на трибини Института за европске студије, професор Пепин одржао је предавање о будућности регулације технолошких гиганата у свету. Својим присуством ово предавање увечали су, уз публику и истраживаче Института за европске студије, историчар, публициста и политичар проф. др Срђа Трифковић, немачки новинар и издавач Андреас Ломбард, проф. др Филип Хемонд са Лондонског Саут Бенк универзитета, као и др Душан Достанић са Института за политичке студије.
Професор Пепин почео је предавање констатацијом да ће или доћи до значајне промене у регулацији делатности технолошких гиганата, или до претварања оваквих корпорација у минијатурне суверене. Током прошлости, према професору, било какво заговарање веће политичке контроле представљало је својеврсну анатему, будући да се сматрало неподударним са либералним вредностима америчког друштва. Сада се, како каже, вероватно појављују прве назнаке будућих промена у тој сфери.
Професор Пепин истакао је да је и сам био корисник Фејсбука у његовим раним данима, када је то још била интерна мрежа групе студената Универзитета Харвард. Истакао је да су те 2004. најбољи студенти елитних америчких универзитета у тзв. Лиги бршљена стремили ка каријери у финансијама, па је и он сам почео да ради на Волстриту. Сада се то променило, па се студенти ових универзитета на североистоку САД селе на америчку западну обалу, где започињу каријере у технолошким гигантима, са почетним платама толико вртоглаво високим, да је живот у Калифорнији учињен неодрживим.
Према професору, појава самог интернета, па и технолошких гиганата, одраз је геополитичког погледа са краја Хладног рата, када се сматрало да је довољно имати једну велику платформу која ће одржавати комуникације између свих становника света. Како каже, Фејсбук је компанија која је започела еру друштвених мрежа, а затим су и друге компаније са мањим изменама пратиле његов пут.
Фото: Бета/АП
Као прву кључну промену Фејсбука професор види монетизацију целе мреже (насупрот првобитним најавама Марка Закерберга). Тада је фирма привукла низ технолошких стручњака и почела значајни рад на прикупљању информација о својим корисницима. Тако се десило да је између 2008. и 2012. године почело да постаје јасно како Фејсбук прилагођава вести према политичким преференцијама корисника. Почели су излазити новински чланци о тзв. Црвеном Фејсбуку и Плавом Фејсбуку (колоквијално названим тако према партијском опредељењу корисника, тј. према главним бојама америчких политичких партија). Тиме је постало јасно како Фејсбук, зарад своје популарности (мрежа коју волите), додатно потврђује постојеће ставове корисника и омета политичку дебату и дијалог међу грађанима САД. Већ се тад појавило очекивање да ће Фејсбук не само додатно поткрепљивати политичке ставове корисника, већ да ће почети да промовише и сопствену политичку агенду корисницима.
Фејсбук је доживео другу кључну промену, како истиче професор, 2012. године, када је у политичкој кампањи тим иза председника Барака Обаме почео да интензивно користи друштвене мреже зарад политичке промоције. У то време је изашла књига Саше Ајзенберга под именом Лабораторија победе (Victory Lab), где су представљени начини употребе друштвених мрежа за микроциљање корисника. Кључ те стратегије био је у томе да политичар да што испразнију и неодређенију изјаву, а да се затим преко алгоритама и праћења корисникових преференција кориснику сервира садржај прецизно прилагођен његовим жељама и интересовањима. Према професоровим речима, такве теме остале су током читаве деценије незанимљиве за политикологе, па је било веома тешко уопште објављивати научне радове са таквим садржајима.
Барак Обама уручује Џозефу Бајдену Председничку медаљу слободе, 12. 1. 2017. године (Фото: Сузан Волш/АП)
Долазак на власт председника Доналда Трампа и претња по политичку елиту коју је он представљао довели су до промене односа према друштвеним мрежама након избора у САД из 2020. Професор наводи како је у септембру 2020. започела кампања против друштвених мрежа као саучесника у доласку на власт председника Доналда Трампа. Почело је да се поставља питање у јавности и преко традиционалних медија о одговорности друштвених мрежа за политичку будућност САД.
Говорећи како је учествовао у симулацијама америчких председничких избора 2020. и изради сценарија према хипотетичким моделима понашања друштвених мрежа током будуће кампање, професор Пепин је истакао како није очекивао да би Твитер и Фејсбук могли у потпуности угасити налоге председника Доналда Трампа и тако га одсећи од бирачког тела. Јавност, поготово она на Западу, прешла је преко овог као преко једнократног инцидента који се десио у ванредним околностима, имајући у виду протесте и упад демонстраната у Капитол (седиште америчког Конгреса).
Према професору, постало је такође јасно да ове мреже сада промовишу своју политичку агенду. Навео је пример како се повремено на Твитеру могу видети изразито позитивне вести о др Ентонију Фаучију (директору америчког Центра за контролу и превенцију зараза) као једна од 10 најпопуларнијих скорих тема. То, према професору, не може бити случај, без обзира на то како ико гледа на његову делатност: како каже, довољно је видети реакције публике на скоро снимљени филм о животу др Ентонија Фаучија, па да се види да такво нешто не може бити истина.
Професор Пепин навео је како је на блогу Интерсепт новинар и адвокат Глен Гринволд објавио документа о Фејсбуковој црној листи терористичких, криминалних и других непожељних удружења, која сведоче да је Фејсбукова листа идентична листи Стејт департмента, што је додатни доказ да Фејсбук нема сопствена и независна мерила, како ова компанија тврди.
Према речима професора, након председничке кампање из 2020. поставља се питање да ли је Фејсбук одговоран за сопствене поступке и коме, будући да недостатак одговорности и директни утицај на председничке изборе значе да је Фејсбук постао фактички суверени ентитет.
Марк Закерберг (Фото: The Wrap)
Професор је скренуо пажњу на један скори чланак са правног блога Ius et Iustitium, где је харвардски професор Едријен Вермјул разматрао концепт чудовишне власти који је сковао правник Бартоло из Сасеферата у 14. веку. Према том концепту, оваква власт (карактеристична за тадашњи Рим) била је чудовишна у смислу да је имала више глава, односно да је више неформалних владара истовремено кључно утицало на слабу јавну власт у држави. Поредећи ситуацију у САД са овим, професор говори како је очигледно да постоји одређено партнерство између јавне власти у САД и технолошких гиганата, иако механизам координације није јавног карактера.
Једна од нових појава међу технолошким гигантима јесте спрега овог капитала са будном (енг. woke) културом. Према професору Пепину, највеће корпорације у САД све отвореније заступају овакве ставове, будући да им то служи као корисна брана против оптужби за негативни утицај на америчко друштво. Тако професор наводи пример Амазона, компаније која кажњава раднике за претеране одласке у тоалет и непрестано им прати учинак преко уређаја, али зато снима промотивне инсерте где радници у сузама објашњавају како им је фирма покрила све трошкове промене пола.
„Фејсбук” ће блокирати дезинформације о вакцини против ковида
Спрега технолошких гиганата са будном културом јесте, према професору, последица послехладноратовских избора америчке спољне политике и њеног опредељења за меку моћ. На форсирање софтверских компанија је утицала чињеница да оне доносе велику финансијску вредност уз минимална улагања. То је довело до ситуације у којој се уместо фокуса на школовање експерата за нпр. тешку индустрију, где су потребне деценије за стварање експерта, фокус стави на развијање софтвера. Са тиме је, опет, дошло до ситуације да су веома млади људи, који су тек изашли са универзитета и који нису вредности које им је универзитет пренео стигли укрстити са реалним светом и животом, дошли на позиције велике моћи и утицаја на друштво.
Професор Пепин је скренуо пажњу и на чланак Мајкла Линда у часопису Америкен аферс о аналогији између данашњих компанија које држе друштвене мреже и железничких компанија с краја 19. века у САД. Kaо што су те компаније изградиле кључни део националне инфраструктуре, а потом га контролисале кроз наплатне рампе, тако су данашњи технолошки гиганти изградили други кључни део националне инфраструктуре и поседују своје наплатне рампе у виду незаобилазних услуга које они пружају. И железничке компаније с краја 19. века и технолошки гиганти, како професор каже, створили су правни систем који служи да их у потпуности заштити од било каквог регулаторног надзора.
Economist: Конкуренција у дигитално доба – како припитомити информатичке титане
Још једна ствар од значаја на коју је професор скренуо пажњу јесте постојање Члана 230 америчког Акта о пристојности у комуникацији из 1996, којим су платформе на интернету ослобођене одговорности за садржај који са на њима поставља. Ово лежи у оштрој супротности са регулативом за компаније које издају штампани садржај, будући да су у том случају уредници одговорни за издате текстове. Ово је било и последица тадашњег духа времена, када је либерализам био на врхунцу и када је регулисање пословних делатности сматрано фактички непожељним.
Један од примера раније поменутих наплатних рампи професор Пепин дао је кроз пример продавница апликација у власништву Епла или Гугла, где су ове фирме у стању да диктирају шта сме или не сме доћи до крајњег корисника, и где наведене фирме могу наплаћивати велике провизије од продаја апликација.
Фото: Марк Кронстајнер/Гети
Што се политичке ситуације тиче, професор Пепин тврди да је америчка десница остала најоштећенија успоном технолошких гиганата, будући спречена да исте критикује, између осталог и због своје традиционалне повезаности са крупним капиталом. Тако је председник Доналд Трамп у спору америчких технолошких гиганата са Европском унијом стао на страну првих. У периоду после председника Доналда Трампа, виде се кораци ка тражењу веће регулативе. Тако је гувернер Флориде Рон Десантис увео ограничене регулативне акте за друштвене мреже, док популистички настројено крило у америчком Сенату тражи укидање поменутог Члана 230.
Но, професор Пепин тврди и да је радничка левица у САД оштећена, будући да се и она из идеолошких разлога залаже за већи надзор привредних делатности. Тиме фактички једина опција којој овај успон одговара јесте либерална левица, чија је политика подударна са оном коју промовишу технолошки гиганти.
Што се тиче других држава, професор наводи пример Пољске, где је заменик министра правде почетком 2021. предложио регулативу којом би се Фејсбук казнио за уклањање налога грађана Пољске који нису прекршили законе те државе. Предлог је у јавности дочекан негативно, па је убрзо повучен.
На крају излагања, професор Пепин је изнео предвиђање да ће доћи до већих тензија на овом пољу. Иако је глобалистички геополитички поглед који је довео до настанка и успона технолошких гиганата, по професоровој тврдњи, мртав. Могуће је да ће кроз објаве интерних докумената хипотетички доћи до уверења у светској јавности ове компаније раде по налогу америчке дубоке државе, што би могле искористити друге велике силе са својим технолошким гигантима (Русија са мрежом Вконтакте, Кина са мрежама Вичет или Тикток), будући да такве националне платформе постају једина алтернатива глобалним платформама. Промовисање садашње културне агенде, која је, према професоровим речима, страна већини света, може само ићи у корист таквим компанијама. Тиме ће, према професору Пепину, ово поље ући у круг најбитнијих геополитичких питања у свету.
Србољуб Пеовић,
Институт за европске студије
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Оставите коментар