Бенџамин Волас-Велс: Синдикална борба радника Амазона

Није ствар само у платама. Ради се и о напорном темпу рада и методама надзора у реалном времену који Амазон примењује над својим радницима, каже председник Синдиката малопродаје, велепродаје и робних кућа 

Фото: Џоханес Ајсил/АФП

(Њујоркер, 25. 3. 2021)

Већина кампања за синдикално организовање ослања се на поређења просперитета из прошлог века са данашњим дубоким неједнакостима. Међутим, кампања која је кулминирала у понедељак 29. марта, последњег дана изјашњавања 6.000 запослених у Амазоновом дистрибутивном центру у Бесемеру у Алабами да ли да се прикључе Синдикату малопродаје, велепродаје и робних кућа (RWDSU) – редак је пример позива на синдикално организовање окренуто будућности. Демократски конгресмен Енди Левин из Мичигена, посвећени синдикалиста, описао је овај догађај као „најважније изборе радничке класе у Америци у 21. веку“. У Алабаму је отпутовао и велечасни др Вилијам Барбер, вероватно најистакнутија личност савременог покрета за грађанска права, који каже: „Данас је Бесемер наша Селма“.

Овај догађај је важан јер отеловљује политичку трансформацију Југа о којој сањају прогресивци. Према синдикалним званичницима, већина запослених у дистрибутивном центру смештеном у близини Бирмингема су црне жене. На прилазу објекту присталице синдиката RWDSU поставиле су знак на коме је приказана заговорница гласачких права Стејси Абрамс у пози раднице Роузи. Високи синдикални службеник у Вашингтону указао ми је на детаљ из интервјуа објављеног на сајту магазина The American Prospect, са лидером кампање на терену, 33-огодишњим организатором Џошом Бруером. Бруер ту каже да многи радници који подржавају улазак у синдикат учествују у демонстрацијама за уклањање споменика војницима Конфедерације у Бирмингему.

Амазон спада у највеће приватне послодавце у Сједињеним Државама; његов оснивач, Џеф Безос, вероватно је најбогатији човек у савременој историји. Компанија од новембра 2018. своје запослене плаћа 15 долара на сат и, што је без преседана, спроводи потпуни надзор својих радника. „Није ствар само у платама“, каже ми Стјуарт Еплбаум, председник RWDSU. Ради се и о напорном темпу рада и методама надзора у реалном времену који Амазон примењује над својим радницима. Еплбаум каже да су поједини радници које је заступао његов синдикат већ имали искуства с послодавцима који им прате кретање преко џи-пи-ес чипова у камионима за доставу, „али још нису доживели да се од њих очекује да додирну пакет сваких 8 секунди“. Како каже, било је тешко организовати се унутар објекта у Бесемеру делом и због тога што се многи радници међусобно не познају. „То је хипер-тејлоризам“, каже Дејмон Силверс који води одељење за политике и правну помоћ у Америчкој федерацији рада и Конгресу индустријских организација (AFL-CIO). „Амазон је утврдио шта је оптималан скуп физичких кретњи који очекују од својих радника. Компанија има могућност да надзире запосленог у сваком тренутку, да би се мерило одступање између онога што радник ради и онога што они желе да он ради. Радник нема где да се сакрије“. Еплбаум додаје: „Људи нам кажу да се осећају као роботи којима управљају роботи.“

Лого Амазона

Кампања за оснивање синдиката у Амазону изазвала је ретко страствену реакцију оних од којих се то и очекивало. Абрамс, Левин и Берни Сандерс обзнанили су своју подршку, као и председник Џо Бајден, који је у снимљеној поруци охрабрио организаторе и упозорио све који их ометају. Кампања је привукла и неке неочекиване савезнике, пре свих конзервативног сенатора Марка Рубија са Флориде, који је у ауторском тексту за Ју-Ес-Еј Тудеј изразио своју подршку организовању радника у њиховом отпору Амазоновим методама: „Завршено је доба у коме је пословна заједница подразумевала подршку републиканаца.“

Амазонов утицај је огроман и тиче се читавог спектра проблема, од неједнакости у имовини и приходима до антимонополске политике, америчких односа са Кином, тоталног надзора на радном месту, као и разорних последица које крупни бизнис, у овом свом концентрисаном и најмоћнијем облику, оставља на породице и заједнице; несумњив је и огроман утицај Амазона на политику. Он успева да, бар за тренутак, уједини Марка Рубија и Стејси Абрамс. Већина кампања за организовање радника има симболичку тежину, док се послодавац и његови радници залажу за различите моделе економске организације. Битка у Бесемеру је другачија. Амазон није посредник будућности економије, већ њена суштина.

***

Годишњица избијања пандемије која је многе Американце принудила да седе код куће, наручују све што им је потребно и стримују забаву не делује као добар тренутак за конфронтацију са Амазоном, компанијом која пружа управо такве услуге. Приходи Амазона у 2020. увећали су се за готово 40% а радна снага за око 50%; богатство Џефа Безоса прошле године је наводно увећано за близу 70 милијарди долара. Компанија је постала тако свеприсутна да ће вас чак и обична претрага увући у њену машинерију: када сам укуцао упит „да ли је Амазон популаран“ већина резултата у врху листе односила се на Амазонову понуду књига о популарности. Одговор на моје питање изгледа да гласи – и јесте и није. У једној анкети, 91% испитаних је рекло да је наклоњено према Амазону; у другој, 59% мисли да је ова компанија погубна за мала предузећа.

Све више истакнутих конзервативаца јавно осуђују Амазон. Безосово растуће богатство и профитерство Амазона на мети су емисије Такера Карлсона на Фокс њузу још од средине Трампове ере; почетком ове зиме, Доналд Трамп Млађи назвао је Безоса „лицемерним“ зато што је у новембру славио Бајденову победу, да би пар месеци касније покушао да ограничи изјашњавање о синдикалном организовању у Алабами. Џош Хаули, провокативни сенатор из Мисурија, у мају ће објавити књигу под насловом „Тиранија крупних технолошких компанија“; он је добио похвале од Доналда Трампа због противљења утицају Силицијумске долине. Аргументи против Амазона који се у последње време јављају на десници тичу се и одлуке компаније да укине хостовање Парлера, екстремистичке друштвене мреже, или да из своје онлајн књижаре склони аутора који критикује трансродни идентитет.

Џеф Безос (Фото: Дејвид Рајдер/Гети)

Орен Кас, бивши службеник у кампањи Мита Ромнија, рекао ми је да је критика Амазона распрострањена на десном центру. Кас, који води нову консултантску организацију, „Амерички компас“ делом посвећену оспоравању laissez-faire ортодоксије, сматра да таква подршка може бити заметак ширег конзервативног заокрета против фундаментализма слободног тржишта. „Понашање фирми попут Амазона, као не само економске већ и друштвене и политичке силе, за конзервативце је пример тезе да оно што је добро за профит не мора увек бити добро за Америку“, каже Кас. Ромни се залаже за пореске олакшице за породице с децом; Том Котон, сенатор из Арканзаса, говори о начинима на које кинеска производња ремети тржишта; Хаули заговара рат против Силицијумске долине и одбрану традиционалних заједница; Рубио је свестан притиска гигантских мултинационалних компанија на мала предузећа. Као да постоји и оштра генерацијска подела међу конзервативним активистима и службеницима: млађи од 40 година имају већу скепсу према фундаментализму слободног тржишта, баш као што се млађи леви политичари одричу обамизма и заузимају скептичан, интервенционистички став у односу на слободно тржиште; њихов претеча је Елизабет Ворен.

„Амазон је специфичан по много чему“, каже Кас. „Мада је у начелу неопходно преиспитати односе рада и управљања, као и моћ радника на тржишту рада, питање Амазона је створило посебно уверљиве околности за подршку променама“. Кас је недавно у низу твитова сакупио вести из читаве прошле деценије о радним праксама у Амазону. Између осталог, ту се могу наћи извештаји о томе како је Амазон држао кола хитне помоћи испред складишта током летњих таласа врућине, како су запослени понекад добијали отказе на основу алгоритамске рачунице, без утицаја надређеног људског бића (ову оптужбу је компанија демантовала), или како је Амазон унајмио детективе да прикупљају информације о радницима у складишту. Кас каже да је „шаблон прилично јасан и указује да је радницима неопходно више слободе“. Већина конзервативаца и даље је скептична према радничким синдикатима. Ни Рубио не иде даље од потребе за мање конфликтним односима управе и радника. Али из Касовог низа на твитеру чини се да је Амазон толико усавршио модел ефикасне корпорације, да јасан увид у рад ове компаније значи и разоткривање текуће идеологије тржишта под пуним, леденим светлом.

Радничке вође у Вашингтону подршку републиканаца сматрају добродошлом, мада углавном декоративном – као када вам даљи рођак за Божић пошаље слику прасета. Много више очекују од демократа. У својој поруци подршке почетком месеца, Бајден је послодавце упозорио да не ометају синдикалне изборе: „Треба да имате на уму да закон о радним односима не каже само да синдикати могу да постоје. Каже и да треба да подстичемо њихов рад“. Силверс из АФЛ-ЦИО сматра да „начин на који Бајден говори није без преседана, али су ти преседани још из доба Рузвелтове администрације“. Еплбаум из RWDSU каже: „Некада су и демократски председници ретко помињали синдикате. Бајден је другачији.“

Амазон је оличење екстремне неједнакости и концентрације богатства и економске моћи у 21. веку, што је већ променило Демократску и неке делове Републиканске. Амазонов систем је у потпуности реализован у бесемерском складишту, па је ту и заметак могуће будућности света рада. Много тога зависи од избора тих 6.000 радника. Еплбаум слути да су се у почетку радници опредељивали против синдикалног организовања, али да су му они који су гласали касније – након што је синдикат представио своју визију – били више наклоњени. „Кренули смо на најбогатијег човека у историји и ту невероватно моћну корпорацију“, каже Еплбаум. „Али мислимо да их је могуће победити.“

Са енглеског посрбила: Милица Јовановић

Опрема: Стање ствари

(Пешчаник, 1. 4. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар