ЦИНС: Како је Рио Тинто куповао Лозницу – од госта на слави до непријатеља

Институције система су стављене на располагање страној компанији, а занемариле су апсолутно интерес грађана који их плаћају, каже Мирослав Мијатовић

Фото: ЦИНС

Драган Шакић рођен је у селу Брезјак, надомак Лознице, где је и провео више од четрдесет година. У овом малом месту од око 170 становника Драган је имао кућу од педесетак квадрата, окућницу и нешто мало земље. Данас, Шакићима је у Брезјаку остала само земља, а и њу ће можда продати. Они су само једна од породица која је имање продала компанији Рио Сава Exploration, српском представништву Рио Тинто Групе, која од прошле године откупљује земљиште у овом крају како би изградила рудник литијума. Велики новац који последњих месеци нуди за откуп кућа и земље, међутим, поделио је и завадио комшије.

Док скупља сено са сином, Драган прича како је од компаније Рио Тинто продајом добио нешто више од 80 хиљада евра, иако реална вредност није била ни 15 хиљада. Са породицом је напустио родно село и преселио се десетак километара даље где живи у десет пута већој кући. Ипак, не сматра да му је боље.

„Ја сам продао само зато што су сви продали. Да не останемо ту сами, ето, због тога. Иначе, ја сам био увек против (рудника прим. нов.), и ишао на те протесте, али шта вреди.“

Према подацима Рио Тинта до средине јула ове године у селу Брезјак је исељена скоро половина од планирана 52 домаћинства. Стефан Јанковић, представник ове компаније, каже за Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) да је од 250 хектара – колико је планирано за рудник – у њиховом власништву сада скоро 40%. Поред овога, са неким мештанима потписани су предуговори.

„Откуп земље за сада иде, слободно можемо рећи, одлично“, оцењује Јанковић.

Метар квадратни куће у овом крају сада може да се прода за око 470 евра, док квадрат у гаражи, оставама, свињцу, штали, подруму вреде око 200 евра. Додатно се плаћају ограде, капије, бетонске стазе у дворишту, а свако ко прода кућу добија додатних 5.000 евра. Постоји и бонус за оне који се иселе у првих четири месеца од добијања понуде – додатних неколико хиљада евра.

Продате куће данас изгледају попут рушевина из рата зато што њихови власници односе црепове, прозоре и врата.

Кућа коју је откупио Рио Тинто (Фото: ЦИНС)

Међутим, управо је продаја земљишта била једна од тачака раздора између компаније и оних који се сада противе изградњи рудника. Подаци до којих је ЦИНС дошао и разговори са мештанима, активистима и представницима Рио Тинта показују како је ова фирма годинама давала новац локалној заједници, била рад гост на славама мештана, а данас је својим активностима успела да завади чак и породице.

Начин на који је компанија прилазила мештанима Миладин Ђурђевић из удружења Не дамо Јадар назива „механизмом куване жабе“:

„Ако жабу ставите у врелу воду, она искочи и побегне. Али ако је ставите у хладну и наставите да догревате, скуваћете жабу. Тако су они мештане“.

Рио Тинто, новац и први проблеми

Један од запослених у компанији Рио Тинто распитивао се у амбуланти лозничког Дома здравља у селу Брезјак да ли имају фрижидер који би обезбедио чување серума против змијског уједа. У амбуланти су рекли да им фрижидер треба, а компанија им је донирала 250 хиљада динара од којих су купили не само њега, већ и ЕКГ и клима уређај.

Click to access ugovor-o-donaciji-izmedu-doma-zdravlja-u-loznici-i-kompanije-rio-tinto.pdf

Компанија је новац давала и месним заједницама у околини будућег рудника. Тако су, рецимо, у Месној заједници Ступница фудбалском клубу купили лопте и опрему, а основној школи асфалтирали терен. Насути су и поваљани пољски путеви које су возила компаније користила, стоји у одговору ове месне заједнице ЦИНС-у.

За троје ученика гимназије Вук Караџић у Лозници Рио Тинто је платио котизацију за боравак у Истраживачкој станици Петница.

Подаци Управе за трезор које нам је уступио Подрињски Анти-Корупцијски Тим (ПАКТ) показују да је Рио Тинто школама, месним заједницама, Дому здравља и Центру за културу у Лозници дао преко 11,6 милиона динара у периоду од 2011. до марта 2020.

Новац који је компанија уложила је вероватно и већи. Тако Центар за културу Вук Караџић из Лознице у одговору ЦИНС-у каже да је Рио Тинто за њих издвојио 19,2 милиона динара. Објаснили су да компанија има законску обавезу да финансира археолошка заштитна истраживања, у овом случају археолошки локалитет Пауље.

Археолошкиња Рада Глигорић из Музеја Јадар из Лознице са којом су новинарке ЦИНС-а разговарале на једном од места где се врше археолошка ископавања, објашњава да је процедура убрзана због рудника:

„Оно што бисмо можда радили 10 или 20 година радимо за пет-шест година. И имамо обезбеђена средства“.

Поред тога, из компаније се хвале и низом повластица које омогућавају људима чија их имања интересују – дају ваучере за куповину у пољопривредној продавници, нуде магацин да одложе ствари током селидбе, унајмљују агенцију за некретнине која мештанима проналази понуде за пресељење.

Click to access cenovnik-kompanije-rio-tinto-za-otkup-imovine-na-brezjaku.pdf

„Они (Рио Тинто, прим. нов.) то представљају као неку друштвену одговорност или сарадњу са локалном заједницом. Али свакако да су они на тај начин покушавали да одобровоље локалну заједницу“, објашњава Мирослав Мијатовић из ПАКТ-а.

Компанија је пријатељски прилазила мештанима од почетка, објашњавају у локалном удружењу Не дамо Јадар које се противи изградњи рудника.

„Од 2004. они су ту дошли и студирали су менталитет народа, породична стања, ко има какве проблеме, психолошке профиле људе, долазили су на славе, на весеља“, каже Небојша Петковић, члан Удружења.

Међутим, у једном тренутку се све мења. Активисти са којима смо разговарали кажу да је до побуне дошло због пренамене земљишта, у јесен прошле године, без знања људи. Наиме, на захтев Града Лознице пољопривредно и шумско земљиште на подручју где је планиран рудник промењено је у земљиште у грађевинском подручју, показују решења катастра у које је ЦИНС имао увид. Таксу за пренамену платила је компанија Рио Тинто, иако у том тренутку није била власник земљишта.

Новинарка Цинса у разговору са члановима удружења Не дамо Јадар (Фото: Цинс)

Пренамена је више него дуплирала порезе власницима, а довела је и у питање да ли ће убудуће моћи да сеју на њивама јер то више није пољопривредно земљиште, објашњава Мијатовић из ПАКТ-а. Додатно, наводи, људи више неће моћи да добијају субвенције државе нити да дижу кредите за пољопривреду.

„Институције система су стављене на располагање страној компанији, а занемариле су апсолутно интерес грађана који их плаћају“, каже Мијатовић.

Тако је у току измена Просторног плана подручја посебне намене за реализацију овог пројекта, који на иницијативу Рио Тинта израђује Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Њиме би се депонија за одлагање отпада из рудника поставила ближе руднику, односно на место где је данас плодна земља. Разлог је чисто економске природе – компанији је то исплативије него да превози отпад. Из компаније објашњавају да је процес измене плана у току, као и да откуп тог земљишта још није почео.

Мето предвиђено за одлагање отпада из рудника (Фото: Цинс)

Рио Тинто је у овом подручју 2004. године открио постојање минерала јадарита. Из њега може да се извлачи литијум који се, између осталог, користи за израду батерија за електричне аутомобиле и складиштење обновљивих извора енергије. Од тада они врше испитивања, а иако још није извесно да ће компанија направити рудник, одлуке једна за другом дају им ту могућност. Из компаније најављују да је у плану да се крене са изградњом приступног пута за рудник.

„Власт све ради да покрене овај пројекат. Стала је на страну Рио Тинта. Осећамо се остављени, напуштени, препуштени, заборављени“, каже Маријана Трбовић Петковић из Не дамо Јадар и додаје:

„Да је држава хтела да брине о овом селу и овом народу и о томе како ће то да изгледа, лепо је требала да оформи свој тим који ће да ради паралелно са компанијом. (…) А не да нас препусте компанији да нас черупа како хоће“.

Шипком на врата фирме Рио Тинто

Драган Шакић који је продао имање Рио Тинту објашњава за ЦИНС да не жели рудник јер мисли да га то што се преселио не штити од потенцијалних штетних последица. Својих око 30 ари земље још увек не жели да прода:

„Рекао сам им да кад сви продају и сви реше, онда ћу да им ја то дам”.

Према речима Маријане Трбовић Петковић, избор пред који је Рио Тинто ставио мештане завадио је људе у селу које је раније било сложно.

„Завадили су се породично. Чак је и наш деда крадом једну њиву продао, остало није смео, па је испао хаос живи. (…) Тако имате два брата, један продаје, један неће, имате кумове, ето тако.“

У селу Брезјак последњих месеци често долази до инцидената у којима учествује део локалних активиста. Тако, рецимо, неким мештанима смета што црни џипови обезбеђења патролирају селом јер то виде као притисак на становништво, док с друге стране у компанији објашњавају да они само чувају напуштене куће како се у њих неко не би уселио.

Фото: Милан Тимотић/Бета

Мањи инцидент десио се и док су новинарке ЦИНС-а биле на разговору у представништву Рио Тинта у Брезјаку. Један мештанин је, док је обрађивао земљу, наишао на шипку којом је земља била обележена. Уз вику како је због тога могао да поквари машину, бацио ју је љутито на врата компаније. У Рио Тинту су се правдали да они нису криви већ да Путеви Србије обележавају трасу за пут.

„Знате како, ти сви људи су до пре годину дана сарађивали са нама, давали парцелу у закуп у којима смо имали бушотине. Узимали су новац од Рио Тинта, потписивали уговоре са нама и сад одједном не ваљамо“, објашњава Стефан Јанковић.

Поједини мештани су своје шуме продали Рио Тинту, а онда су илегално секли дрвеће. Из организације ПАКТ су то пријавили инспекцији, која је поднела прекршајне пријаве против тих људи, показује документација до које је ЦИНС дошао.

Маријана Трбовић Петковић има помешана осећања када говори о људима који су продали имовину. Оне који су теже живели разуме, те каже да јој је за поједине, попут Драгана Шакића, и драго. Уједно не крије љутњу док заједно са екипом ЦИНС-а обилази напуштене делове села:

„Свима д**е за парама зинуло“.

Дина Ђорђевић/Сара Секулић

Опрема: Стање ствари

(ЦИНС, 9. 8. 2021)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , ,

2 replies

  1. Холограм живота

    Када ми загаде горе
    Када ми замуте море
    Када ми загасе зоре
    Моји се гени још боре

    Када ми одузму наду
    Сјећања моја украду
    Кад сам у слободном паду
    Срцем зидам барикаду

    Право у очи вас гледам
    Своју слободу вам не дам
    Истином лаж вам убијам
    Из мрве градим холограм

    Момчило

    17
    2
  2. Prodali FICU po ceni MERCEDESA i jos im malo.

    10

Оставите коментар