Миша Ђурковић: Борба против антипородичних закона (резиме)

Године 1944. је комунизам стигао на тенковима. Сада долази преко корупције, дубинске и постепене

Извор: Стање ствари

У уторак 18. маја, док пишем овај текст, у Скупштини Републике Србије почиње расправа о предлозима Закона о родној равноправности и Закона о измена и допунама закона о борби против дискриминације. Дан раније на Одбору за уставна питања само је посланик Јован Палалић из СНП Ненада Поповића гласао против. Инструкције које су посланици власти добили од председника своје листе и председника државе Александра Вучића јесу да се за ове предлоге гласа.

Председник је одбио све иницијативе које му је Коалиција за природну породицу упутила да се о овоме разговара и да видимо да ли макар амандманима можемо да умањимо огромну штету које ће ова два јасно противуставна и антицивилизацијска закона донети држави. И поред десетак академика, десетине водећих српских интелектуалаца и других који су нам се прикључили, ми за њега очигледно нисмо релевантни друштвени партнери, за разлику од ЛГБТ невладиних организација, које код његове власти имају повлашћени положај, што још једном потврђује тврдње да смо заправо ми Срби, верујући људи једина и највише дискриминисана популација у сопственој држави.

СНС влада је у лику актуелног Секретаријата владе за законодавство у исто време одбила предлог Закона о ћирилици, и чини се да је СНС сада и потпуно прихватио идеолошко преусмеравање ка позицијама које дефинишу и оличавају председница владе и потпредседница Михајловић, чланица Трилатералне комисије. Србија која је прошле године имала биланс од 50 000 рођених и 120 000 умрлих, преко ЗРР уводи идеологију чији је циљ потпуна идеолошка разградња природне породице и даље обарање стопе фертилитета, а преко допуна ЗСД укида право на слободу говора, слободу критике таквих закона и идеологије и слободу бављења научним радом. О свему томе смо јасно обавестили и јавност, и одговорне институције и верске заједнице.

Ми смо у оквиру простора и средстава које смо имали урадили све што смо могли. Успели само заједно с верским заједницама зауставимо, или бар одгодимо увођење Закона о истополним заједницама, односно браковима који се тако не зову, да спречимо члан 18 ЗСД, којим би и свештеници свих конфесија постали предмет прогона, успели смо да окупимо око једне идеје све постојеће националне странке, али и да око питања одбране породице објединимо представнике православних хришћана, римокатолика и муслимана.

То све, нажалост, није било довољно да зауставимо и ова два штетна закона и све оно што они носе. За разлику од пре четири године, када смо за врло кратко време алармирали обичне људе, просветне раднике и родитеље и покренули их на протест којим су заустављени тзв. образовни пакети, овога пута су њихове реакције биле слабе и недовољне. Било због короне, страха од свега, или ко зна чега већ – обични људи су углавном ћутали. Коалиција ће припремити и иницијативу за оцену уставности ових закона,  као последње средство које нам је остало.

Године 1944. је комунизам стигао на тенковима. Сада долази преко корупције, дубинске и постепене. Од дубоке корупције политичке, пословне и интелектуалне елите, преко средњих ешалона, до малог човека који ће све да трпи да би добио или сачувао посао, комбинацију, неку краткорочну вајдицу… Тако ће за ове законе сада у Скупштини морати да гласају људи који су читав свој јавни наступ и политичку каријеру направили у борби против такве идеологије, па чак и они који су по таквим законима раније прогоњени… И тако ће и њихова, али и наша деца од јесенас да уче у осмом разреду о трансродности, о томе да сами треба да бирају „род“, а медији и огромна већина научника који су ћутали и правили се блесави мораће да се понижавају пишући и говорећи о научникињама, тренеркама, официркињама, експертињама итд.

И коначно, нису у праву они који кажу да за ово нико није гласао. Један коментатор је лепо приметио да је два милиона гласова, огромна већина, отишло за листу која је у претходном периоду од три године имала декларисану ЛГБТ особу на челу Владе. И гласаће поново и следеће године, и поред оваквих закона. Срећно било, драги моји родно сензитивни Срби и родно сензитивне Српкиње!

Нек остане забележено: док траје расправа о законима у Скупштини, једини јасан, оштар глас који брани традиционалне вредности јесте глас муфтије Муамера Зукорлића. Алал нам вера као народу!

Опрема: Стање ствари

(iFamNews – Србија, 18. 5. 2021)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

9 replies

  1. Нека ВАС не зачуди да се деси да овај закон прође скупштину ,а да председник не хтедне да га потпише.Тако да се грађење култа личности друга АЦЕ настави ,док не достигне ниво БРОЗА и ношења штафете.Од њега се научио да је највећа рачуница продати рају у печалбу,па онда узимати кредите од ММФ,којима подмићује стране компаније да о трошку народа СРБИЈЕ подижу компаније ,аутопутеве МИЛОШ ВЕЛИКИ на којем сретнеш једва пет аута од ЛАЈКОВЦА до ПРЕЉИНЕ,а тако ће бити и на другим правцима пошто је скуп за коришћење обичном човеку коме се нигде не жури.Задужује покољења у напред,а онда сав усплахирен саопштава народу како тај исти зајмодавац хвали власт у СРБИЈИ да ће остварити раст од 6%.Док се он радује,ови се смеју будали,јер су га ухватили у мицу,још направили тракалицу,па где год да мрдне они му поједу зрно пасуља или кукуруза.Онда он тај новац купи од народа дизањем цена,пореза и акциза на све,па ево спрема и на мученицу(РАКИЈУ)без које се у СРБИЈИ нити рађа ,нити умире,а и када би обичан човек запевао да мало не попије.Тако успешно сиромаши народ који понижава сићом за вакцинисање,и помоћ од 30 евра.Има тај јаке учитеље,видљиве и невидљиве за око јавности.Видите да је игранка одавно у току.Мало СРБСТВА,мало Европејства,мало русофилство,мало на европски пут,а народ сиромаши,растаче се ,копни а ми ошамућени његовом мистиком,којим друмом иде.Хвали храброст ГОСПОДИНА И БРАТА СРБСКОГА и народа СРБИЈЕ,ЗЕМАНА а сам кукавица који зауставља истраживања о нанетој штети народу СРБИЈЕ,по здравље,економску,и сваку другу нематеријалну штету,нанету НАТО БОМБАРДОВАЊЕМ.Када би те земље ,крволоци СРБСКИ дошли у економску кризу он би још и кредеите подигао да им помогне.Диже споменик СТЕФАНУ НЕМАЊИ који поручује роду СРБСКОМЕ да очува своју духовну, националну,језичку самобитност,а овамо не дозвољава да се ЋИРИЛИЦА уведе као званично писмо,па тако све више нестаје.Обичан лицимер и кукавица“ АЦО ВЕЛИКИ“ у очима титоиста,слобиноваца и осталих заробљеника у идеале“ВЕЛИКОГА И НЕПОГРЕШИВОГА ВОЂЕ“,који ето није ни законе прихватио у скупштини донете.Може да се деси.

    13
    3
  2. @Србољуб
    Добра дијагноза. Такво покушавање да се седи на више столица, па мало мажеш једне па друге па треће па… девете итд, а то све што радиш је само себи противречно и недоследно, доводи до колективне шизофреније. Ето слике 21. века у Србији. АВ је само највидљивији представник те појаве.

    12
    1
  3. Србољуб Сложио бих се са вама око већег дела написаног, осим да су му „учитељи јаки“. Нема ту ништа „јако“. Све је врло плитко.. Пре непуну деценију сам на другом месту у коментару направио поређење са препродавцима половних аутомобила „.. возила баба без ноге само недељом до пијаце иза зграде.. мајке ми..“ Ето, то су Ацине приче.. И шта је ту“ јако“? Дозвољавам да је за неке „јако“, али то је већ питање коефицијента.. Оног, IQ..

    10
    1
  4. МОРАВО,мислио сам на јачину учитеља у спознаји каректера нашега народа и механизме како се њиме управља,ондносно како се гради култ личности у народу СРБСКОМЕ.Сетите се АЦИНЕ „пожртваности“ ,пре скоро десет година,када упада у сметове негде у ВОЈВОДИНИ и отима од спасиоца дете из наручја и „лавовски се бори противу беле немани“ коју јуначки побеђује износећи дете на пут.Ко је смислио клопку за народ СРБСКИ ,по други пут исти трик,да за водећу личност за изборе 2012 стави ГЕЏОВАНА ТОМИСЛАВА НИКОЛИЋА ,као што је урађено 2000 са личношћу ГЕЏОВАНА ВОЈИСЛАВА КОШТУНИЦЕ.Ђинђић се превеслао на леђима КОШТУНИЦЕ а Вучић на леђима Николића јер они као личности никада неби дошли на те позиције.Неко са много већим IQ ,са бољим познавањем била народа СЕБСКОГА је то све изрежирао,сигурно не ВУЧИЋ па ни ЂИНЂИЋ.Хајде Коштуница поред свих промашаја у вођењу државе успео је да направи квалитетан устав у чему га ТАДИЋ није омео ,дочим овај ******* ВУЧИЋ није дозволио НИКОЛИЋУ да ето изнесе неку своју или од некога другога срочену платформу о решавању проблема са КОСОВОМ И МЕТОХИЈОМ зато што је вероватно била у супротности са планом западних сила,којима је АЦО бесу дао.По моме скромном разумевању ствари а и сагледавајући сву АЦИНУ владавину јасно је да неко од њега паметнији стији иза ове поразне по народ владавине,док он својим честим блесавим изјавама искаче из те шеме која му је дата.

    10
    1
  5. Србољуб Мислим да је све креирано одавде. Имају седамипо деценија „искуства“ иза себе, тако да им није био проблем да „сложе“ све ово што сада гледамо. Него, није ми јасно, којој циљној групи се у својим наступима обраћа председник? Свом бирачком телу? Не могу да верујем, да у Србији има два милиона телетабиса. Оних, што рече блаженопочивши митрополит, који размишљају „дебелим цријевом“, кварних, похлепних и не много интелигентних.. Мислим, то је равно националној катастрофи..

    5
    1
  6. МОРАВО,паметан си човек.Из БРОЗОВИХ „ВУНЕНИХ ВРЕМЕНА“ у популацији СРБИЈЕ ,рецимо да је преостало од 20% до 30% посто слуђених који још у томе времену живе,осећајући жал затим временом.Узмимо да је на тај проценат („БРОЗОМОРНИХ“),како је говорио блаженопочивши владика БУДИМСКИ ДАНИЛО, додати можда још 10% до 20% нових генерција СЛОБИНОВАЦА,који су били деца у БРОЗОВО време,али сећају се приче из тих времена и у кући уз родитеље навукли се на ту причу,и сви они у АЦИ препознају БРОЗА ИЛИ СЛОБУ,плус одрђени број приватних интересџија и шићарђија ,полтрона на државним јаслама који се као крпељ каче се на сваку власт имајући чланске карте свих странака и свих идеологија и сви су њихови.
    Плус колики је проценат разочараних у ВУКА,ШЕШЕЉА,ЂИНЂИЋА,КОШТУНИЦУ итд.па су се пребацили уз јачег,а огроман број није ни за кога и неће ни да прође поред изборног места тај дан избора,плус крађе,манипулације изборним листама бројем бирача на КОСОВУ И МЕТОХИЈИ.Узми све то у обзир.Јесте све то вишедеценијска уиграна шема владања,остварена изнутра ,али без странога благослова ништа није одрживо нити трајно.Узми случајеве ИРАКА,ЛИБИЈЕ,СИРИЈЕ.Прве две срушили су их они који су их и стварали а трећу не могоше јер упетља се ПУТИН.Стаде им на црту и рече :куда сте пошли,ово је мој забран.Ја то тако видим ,искустом а разумевањем закључијем.Можда нисам у праву,ко ће га знати.

    1
    3
  7. Generalno veoma loš tekst u cilju samopromocije M. Đurkovića i pranja ruku takozvanih konzervativnih političara i naučnika koji su svo vreme servisirali ljudskopravaško zlo, samo su sad za vreme Vučića neki od njih ostali bez tezgi i apanaža.

    Da pogledamo prvo šta kaže Ustav Srbije – evo ga ovde:

    https://www.paragraf.rs/propisi/ustav_republike_srbije.html

    Da čitaocu olakšam – ustav je pisan na prevaran način tako da veći deo članova sadrži odredbe koje su naizgled prihvatljive svakom zdravorazumskom čitaocu da bi sitnim slovima i obavezno u zadnjem pasusu bila dodata odredba koja sve to relativizuje i na mala vrata uvodi bezgranične mogućnosti zloupotrebe.

    Tako već u članu 21 koji se bavi zabranom diskriminacije imamo sledeće:

    „Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima“.

    Kao što vidite zakonodavcu je data sloboda da po bilo kom kriterijumu izabere bilo kakvu skupinu ljudi i uz zaključak da su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima krene da ih „osnažuje“ kroz „posebne mere“ ne hajući za nas ostale.

    Član 43 se bavi slobodom misli savesti i veroispovesti i miniran je na potpuno identičan način:

    „Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se ograničiti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, radi zaštite života i zdravlja ljudi, morala demokratskog društva, sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje.“

    Znači ako država smatra da vaša misao ugrožava nečija prava a s posebnim osvrtom na one u „suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima“ koje sam već pomenuo država će vašu slobodu misli da ograniči zakonom.

    Ustavopiscu ovo nije bilo dovoljno pa još jednom poentira u članu 46 „Sloboda mišljenja i izražavanja“.

    „Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije“.

    Znači apsolutno su neistinite tvrdnje da su sporni zakoni neustavni, samo je Đurković odlučio da čita samo one odredbe koje mu se sviđaju poput člana 73. Sloboda naučnog i umetničkog stvaranja:

    „Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno“.

    Jeste slobodno ali morate pročitati i članove ustava koje sam ja naveo kako biste stekli celokupnu sliku tj. kad prestaje da bude slobodno. Ako mi ne verujete pitajte gospodu Kovića ili Dimitrijevića kakva su njihova iskustva.

    Dakle taj deo smo rešili, Ustav Srbije itekako poznaje ograničenje misli i izražavanja tj. verbalni delikt jeste ustavan i zakonopiscu je ostavljena ogromna širina za sve vrste zloupotreba.

    E sad otkud kod Đurkovića komunizam i tenkovi?

    Stvar je jednostavna – ustav koji smo čitali je napisan 2006. godine 26. godina posle Brozove smrti a u pisanju i saglašavanju sa ustavom su učestvovale sve tadašnje kvazipatriotske i kvazievroskeptične partije na čelu sa DSS i Vojislavom Koštunicom, ali to nije sve:

    „Српска православна црква и патријарх Павле, на чији је позив председник Владе посетио Патријаршију, упутили су позив грађанима да изађу на референдум и подрже нови Устав.

    Коштуница је изразио захвалност патријарху Павлу и СПЦ-у на подршци ономе што је најважније грађанима Србије, а то је усвајање Устава, 28. и 29. октобра.

    Он је додао да су све владике својим епархијама послале позив да се изађе на референдум и гласа за нови Устав“.

    Znači jedini način da sistemske patriote operu ruke od ustava u čijem donošenju su učestvovali ili u najmanju ruku prećutkivali sve što je u njemu pogubno je da odgovornost svale na neke „komuniste“ ili kao što Đurković još čini:

    „преко корупције, дубинске и постепене. Од дубоке корупције политичке, пословне и интелектуалне елите, преко средњих ешалона, до малог човека који ће све да трпи да би добио или сачувао посао, комбинацију, неку краткорочну вајдицу“

    A potom:

    „И коначно, нису у праву они који кажу да за ово нико није гласао. Један коментатор је лепо приметио да је два милиона гласова, огромна већина, отишло за листу која је у претходном периоду од три године имала декларисану ЛГБТ особу на челу Владе.“

    Pisac ovog teksta je kako Đurković kaže „mali čovek“ koji je sa ogromnim brojem sugrađana već 2003. godine video kuda vodi evrounijatsko i ljudskopravaško bespuće i na parlamentarnim izborima to pokušao sa mnogobrojnim zemljacima da promeni. Da se podsetimo rezultata:

    Srpska Radikalna stranka Dr. Vojislav Šešelj – 1.056.256 glasova ili 27.61%

    DSS – Vojislav Koštunica – 678.031 glasova ili 17.72%.

    Dakle preko milion i sedamsto hiljada glasača je 2003. godine glasalo ili za otvoreno antievropske ili za evroskeptične opcije. Poređenja radi nosilac evrounijatsko/ljudskopravaškog ludila Demokratska stranka – Boris Tadić je na istim izborima osvojila tek 481.249 glasova ili 12.58%.

    Sada ćemo pogledati na čemu se angažovao Miša Đurković te iste godine (2003) a podatak ću preuzeti iz njegove javno dostupne biografije koja se nalazi ovde: http://www.misadjurkovic.info/?page_id=6

    Асистент на програму обуке чланова јавне администрације из области Европских интеграција, који је Факултет Политичких Наука организовао од маја до октобра 2003.

    Dakle dok je blizu dva miliona njegovih zemljaka pokušavalo da ograniči evrounijatsko / ljudskopravaško zlo 2003. Đurković je bez blama u sklopu tezgice obučavao javnu administraciju u oblasti tih istih evrounijatskih integracija!

    Da vidimo dalje šta su titani srpske a naročito srBske konzervativne misli uradili sa preko milion i sedamsto hiljada glasova podrške te 2003. godine:

    „Средином фебруара, лидер ДСС, Војислав Коштуница, добио је мандат за састав нове Владе Србије. Он је успео да склопи коалициони споразум са Г17 плус и СПО—НС.

    Ускоро је Коштуница обезбедио подршку социјалиста за формирање нове Владе. Са њима је договорено да посланици СПС подржавају Владу у парламенту, али да њихови представници не добију министарска места. Тиме су стечени услови за формирање мањинске владе“.

    Dakle ideja V. Koštunice je bila da potpuno odbaci programski deklarativno sličnu SRS a da napravi manjinsku vladu sa minornim nosiocima evrounijatskog ludila koje je servisirao. Kome od glasača nije bilo jasno da je potpuno svejedno da li će glasati za srpske konzervativce ili glas baciti u bunar su lekciju mogli da odbnove već 2007. godine nakon što je manjinsku vladu oborio G17+.

    E sad pošto se ustav ne piše preko noći da vidimo gde je M. Đurković bio godinu pre njegovog potvrđivanja na referendumu? Pogledajmo gornju biografiju:

    „Током 2005 био око седам месеци на дужности Саветника за политичка питања у кабинету Председника Владе Србије“.

    Znao je on itekako, zato se sad „pravi lud“. A ako ga nervira što mali čovek danas glasa za sitnu vajdicu, vala imao je od koga i da nauči za ovih 20 godina!

  8. @NickTheBlack

    Не бих се сложио са Вашим коментаром у делу Устава (у делу рада господина Ђурковића, сигуран сам да Вам он сам може одговорити), иако је свакако реч о врло драгоценом коментару са јасном логиком.

    Члан 21. Устава одиста предвиђа правни стандард који се може на разне начине тумачити али то не значи да накарадни Закон о родној равноправности може да пропише измене у језику, образовању, научном раду као пример ,,позитивне дискриминације“.. Друго, о дискриниминацији којих група је реч те је овај закон пример ,,позитивне дискриминације“ – јер ако је реч о лепшем полу, већ имамо донет Закон о једнакости полова?

    Члан 43. предвиђа ограничавање испољавање вере или уверења из тачно одређених разлога, од којих је један – ради заштите слобода и права грађана зајемчених Уставом, дакле не и законом. Леп пример значај овог члана имали сте током ковид затварања, када је био притисак власти да се на иде на литургију за Васкрс, иако пандемија није пружала основ за било какво кажњавање, односно изузетак Уставом дефинисан за ограничење верских права.

    Изузеци од права из члана 46. Устава тешко да могу да оправдају (правно) наставак рада идеолошко комесара Повереника за заштиту равноправности у виду прогона слободних људи, за шта му сулуди Закона о изм. и доп. Закона о забрани дискриминације сада даје огромна овлашћења. Не може се ,,због једнакости“ некоме забранити да слободно мисли и слободно се изражава.

    Важно је напоменути да у праву, што важи и за уставно право, важи принцип да се изузеци морају уско тумачити. Дакле, нема прешироког тумачења (аналогијом, језичкиог, системског тумачења или неко др.) случајева који су предвиђени као изузеци од појединих права.

    Коштуница када је писао овај Устав, био је у приличној мери ограничен међународним стандардима у области људских права (ма колико ово цинично звучало). Ал’ златио се мајци за преамбулу Устава и коначно за дефиницију Србије као државе српског народа и грађана који у њој живе.

    Слажем се са Вама да је контрапродуктивно да господин Ђурковић прозива малог човека, мада јесте чињеница да смо летаргични, што је донекле и разумљиво. С друге стране, да није било господина Ђурковића да на сва звона звони о поменутим предлозима закона, који су нажалост усвојени (иако борба траје), ја не бих ништа о томе знао и не бих био у прилици да о томе обавестим људе око себе. А зло (мислећи на тоталитарну џендер идеологију) је лакше дочекати спреман.

    Напомена: Добро би било да код обраћања Уставном суду г-дин Ђурковић, ако то може и жели искоординише подношење захтева за оцену Уставности са политичким странакама (Двери, СРС) које су то исто најавиле. Не мора имати практичан значај, али заједнички или макар координисан (можда чак и без учешћа странака) наступ пред Уставним судом може имати бољи ехо у јавности. Још када би СПЦ желела у томе да учествује, а њено је легитимно право да се не меша, то би било још боље.

    1
    2
  9. Традиционално, природно, обичајно, конзервативно, нису исто, обухватност, надређеност и следственост (тамо где је има) ових појмова иде у једном смеру, нису у истом пољу, што важи и за заједницу, друштво и државу. За традицију, природност, заједницу је и немогуће борити се (али слатко звучи), али је могуће за очување (или промену) одређених друштвених односа, устројство и статус државе. Зашто „истакнути национални интелектуалци“, када хоће да делују све ово смућкавају у једно, знају ваљда они сами , само што се то не уклапа у њихову самонаметнуту и тегобну улогу народних просветитеља и култур-политичких вођа, него супротно, шири збрку и по хоризонтали и по вертикали. Коме се онда жалити да се фолклор потура за традицију, а менталитет за дух заједнице, има ли таквог комитета, може ли се потписати нека петиција?
    Занимљив је и превид да све супротстављене стране овог политичког водвиља потичу из исте традиције, а и део су исте природе, али ко сад мари за то, борба је у јеку! И исплатива је.

Оставите коментар