Политика: Пандемија донела више посла приватном здравству

Код приватника најтраженија тестирања на ковид 19, одређивање нивоа антитела, лабораторијске анализе, снимања плућа, кућне посете лекара као и мање хируршке интервенције и порођаји

Приватне лабораторије увек пуне (Фото: Pixabay)

Од када је проглашена пандемија вируса корона у многим приватним здравственим установама и лабораторијама пацијената никада није био више. Највише се траже антигенска тестирања на ковид 19, одређивање нивоа антитела после вакцинације, лабораторијске анализе, снимања плућа, прегледи код кардиолога, пулмолога и ендокринолога, али и разне врсте мањих хируршких интервенција, као и порођаји.

У Асоцијацији приватних здравствених установа и приватних пракси Србије кажу за „Политику” да су више посла у протеклих годину дана имали већи медицински системи код којих су долазили пацијенти с ковидом-19, али је и у интернистичким гранама медицине дошло до јављања већег броја болесника.

Код њих и у лабораторијама, поготово онима које раде тестирање на антитела, значајно се повећао обим посла. Који је то тачно проценат повећања посла не знамо јер нису рађене такве анализе. Повећања су бележена и у приватним установама које су примале хроничне пацијенте који због короне нису могли да добију редовну услугу у државном здравственом систему јер су претворени у ковид центре, али треба нагласити да је у неким медицинским областима забележено и смањење доласка пацијената – наглашавају у овој асоцијацији.

Да је пандемија ковида-19 у комплетном здравственом сектору значајно повећала обим посла свег медицинског особља, сматра и др Ивана Петровић, медицински директор Опште болнице „Бел медик”, па су они од првог дана пандемије отворили ковид амбуланту у свом дому здравља која и данас ради 24 сата.

Издвојили смо посебан објекат који цео функционише као црвена зона.

У ковид амбуланти се све време могу прегледати пацијенти са сумњом на ковид-19 и оболели од ове болести, не само код лекара или специјалисте опште медицине већ и код специјалиста за плућне болести, код инфектолога, али и код других специјалиста уколико то здравствено стање захтева (на пример код кардиолога или ОРЛ). У томе је једна од разлика између наше и ковид амбуланти државних домова здравља. Лекари и специјалисти опште медицине, пулмолози и инфектолози имали су највећи обим посла током претходних годину дана – наводи др Петровић.

У овој установи је порастао обим лабораторијске и радиолошке дијагностике (рендгенска снимања плућа и скенерска дијагностика). Ковид инфекција се често компликује упалом плућа па је то и објашњење за значајан пораст радиолошке дијагностике којом се запаљење плућа потврђује.

Такође је порастао и број кућних посета лекара, сестара и лабораната јер су многи пацијенти желели да избегну долазак у црвену зону па су бирали да их лекар прегледа код куће, да се узорак крви за потребне анализе узме код куће или да терапију добију у свом дому – наглашава др Петровић.

Наша саговорница истиче да сада расте број контрола пацијената код пулмолога, кардиолога, хематолога. Њима се јављају пацијенти који су прележали ковид 19, а због симптома или резултата лабораторијских анализа који прате постковид синдром, који је чест код оних који су имали умерено тешку или тешку форму болести.

У „Меди груп систему” истичу да је, осим разних врста прегледа и интервенција у њиховом породилишту опште болнице, од почетка 2020. године рођено више од 1.000 беба. Пацијенти су, иначе, највише интересовања показали за дијагностичке прегледе (рендген и скенер плућа), прегледе код лекара опште медицине, а повећан је и број посета у „Меди лаб” лабораторијама, уз највеће интересовање за антигенске и серолошке ковид тестове.

У периоду пандемије, „Меди груп систем” је све време био на располагању корисницима уз максимално поштовање епидемиолошких мера. Наше установе су биле подељене на црвене и зелене зоне – црвене за ковид пацијенте и зелене као безбедне зоне за све остале кориснике. На почетку пандемије организовали смо онлајн бесплатно психолошко саветовалиште јер смо препознали потребу корисника за таквим видом подршке – додају у овој установи.

Ипак, има и другачијих мишљења. У изјави за „Политику” професор др Градимир Драгутиновић, неурорадиолог из Дијагностичког центра „Храм”, тврди да многи приватници нису специјално имали више посла. То објашњава тиме да се доста приватних пракси „ослања” на приватан сектор, што значи да ако пацијент иде на преглед у државну установу и постоји сумња на неки проблем, лекар га пошаље у најближу приватну установу да обави неко снимање како би се што пре поставила дијагноза.

Али, домови здравља су битно смањили обим посла, а самим тим се умањио и одлазак у приватни сектор. А и народ се поприлично уплашио короне па је избегавао одласке код лекара и у државном и у приватном сектору. Ми смо све време радили снимања на скенеру за оболеле од ковида-19, али гужви није било. Разне ствари су се дешавале у протеклом периоду. Не могу да кажем да је неко злоупотребио пандемију, али је неколико приватних кућа наплаћивало по 40.000 динара пацијентима да им ураде више снимања и прегледа због короне. То је за неке пацијенте било и корисно – каже др Драгутиновић.

Када је реч о лабораторијама, он подсећа да приватницима није дозвољено да раде ПЦР тестирање на ковид-19, па су оне изгубиле део посла. Благо повећање услуга појавило се код оних који се баве убризгавањем ботокса због „пеглања бора” и сличним ситнијим процедурама.

Поједине даме су имале новац за то јер се није ишло на путовања и разне прославе. Битан део стоматолога је смањио обим посла из страха од заражавања. Када је реч о снимањима плућа, многи су се одлучивали радије за снимање на рендгену него на скенеру јер је то неколико пута јефтиније – сматра др Драгутиновић.

Управо су неки људи искористили „време короне” за побољшање свог физичког изгледа, па су се подвргли разним естетским и антиејџинг процедурама. Професор др Марјан Новаковић, координатор Министарства здравља за област пластичне хирургије, истиче да су неки ово време искористили – безобразно. Највише су се тражиле интервенције повећања и подизања груди и затезање коже капака.

Антиејџинг медицином бави се и ко сме и ко не сме. Неки су завршили неке неважеће курсеве, неки и без икакве едукације. Одједном се тиме баве радиолози, физијатри, стоматолози који немају одговарајуће сертификате на којима мора да пише да је неко оспособљен за извођење одговарајуће процедуре. Неки су се дрзнули и да раде естетске корекције и операције. Тај посао је уносан па су једноставно одлучили да се тиме баве. А неки људи који прихвате да их подмлађују нестручне особе постану „овце за шишање”. Треба нагласити да су нам светска удружења из ове области због опасности од ковида-19 сугерисала да се избегавају интервенције лифтинга на лицу и естетске операције носа јер је то део респираторног система који је угрожен – нагласио је др Новаковић.

Доста посла у протеклом периоду имале су и ординације које се баве физикалном медицином, као и гинеколози.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 15. 5. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар