Барбара Везел: Партнерство са САД има своју цену

Ентони Блинкен обећава НАТО-у обновљено партнерство са САД. Али притом настају нове обавезе са високом ценом, што може да се види на примеру Кине

Ентони Блинкен (Фото: Вирџинија Мајо/ЕПА-ЕФЕ)

Ентони Блинкен обећава НАТО обновљено партнерство са САД. Али притом настају нове обавезе са високом ценом, што може да се види на примеру Кине, сматра дописница Дојче велеа из Брисела Барбара Везел.

Да будемо сасвим искрени, током хаотичног периода владавине Доналда Трампа на неки начин је било и опуштено. Његово окретање леђа партнерству у међународним организацијама и његов, скоро па излазак из НАТО, ослободили су Европљане обавезе да раде на политичкој сарадњи и заједничкој одбрани. С обзиром на то да је и питање кривца било разјашњено, Европљани су могли да се опусте и да сањају о стратешкој аутономији.

Министар спољних послова САД Ентони Блинкен сада јасно ставља до знања да Вашингтон жели нови почетак. Он обећава поштен однос према партнерима, уколико преузму свој део терета. Пре свега у Немачкој вероватно нико није гајио илузију да је неугодна расправа о повећању издатака за одбрану сада завршена. Напротив, овој америчкој влади ће бити много теже објаснити спор темпо Берлина.

Хајде да разговарамо о Кини

Притом није само реч о новцу и оружју, већ и о другим темама. Њих би требало прилагодити промењеним претњама, захтева Блинкен. О томе се у Европи већ дуго разговора, али до сада је мало шта постигнуто. Ентони Блинкен притом жели свеобухватни приступ: поред магичног циља од два-процента издвајања за војску, траже се и политичке вештине. То би могло да отвори нове могућности за немачку владу, за јачање Алијансе изнутра, кроз логистичку или привредну помоћ земљама-чланицама.

Фото: Ванг Зао/АФП

„Поједини наши партнери се крећу у погрешном смеру“, оценио је министар спољних послова САД. Притом мисли на Русију, а пре свега на Кину. Након последњег састанка односи Пекинга и Вашингтона видно су погоршани. Блинкен међутим признаје да је за неке Европљане однос према Кини веома сложен и да није увек на истој линији са САД.

И поред тога, он препоручује заједничко суочавање с претњама које долазе од стране нове, агресивне кинеске политике. Требало би попунити празнине у технологији и инфраструктури које Кина користи како би извршила притисак. Свима нам је позната листа стратешких производа које Пекинг може да искористи као политичку полугу ка Европи.

Сукоб је већ почео

Почетком седмице ЕУ је већ могла да искуси какву цену би могло да има супротстављање председнику Сију. Санкције против појединих партијских кадрова из Синкјанга због прогона Ујгура, у основи су биле дипломатски умерене. Реакције из Пекинга су међутим биле претеране и неумерене. То би сада ЕУ могло да кошта инвестиционог споразума, који је потписан у децембру.

Си Ђинпинг (Фото: Бета/АП)

Тај уговор је био важан Ангели Меркел, али заправо је то стара политика. Као прво, грешка је била што се с тим пожурило, пре него што је Џозеф Бајден ступио на дужност. Друго, такав споразум не може да утиче на нову, агресивну политику Пекинга. Само ако Европљани заједно са Американцима формирају фронт, штета за кинеску привреду би могла да буде толико велика да би компромиси онда били такорећи изнуђени.

Одбрана и политика су нераздвојни

Барбара Везел (Фото: Дојче веле)

Оно што такође предвиђа нова линија америчке владе, јесте то да НАТО мора више да се укључи у политику. То је тражио и француски председник Емануел Макрон у говору о „клинички-мртвом“ НАТО. Али то није тако једноставно, јер за то је потребан радикалан заокрет у свакодневици Алијансе. Уместо организовања војних маневара, земље-чланице би морале да развију стратегије: рецимо како да се одговори на руску експанзију или на планове о наоружавању.

Ентони Блинкен поново на дневни ред ставља и одбрану демократских вредности. Дакле, ставља тачку на љубав Доналда Трампа према малим и великим диктаторима овог света. Сада би морало да се устане уколико се подривају демократија и људска права. Европљани би најпре могли да крену од своје куће и неких новијих чланица, а затим да наставе са НАТО-партнером Турском.

С једне стране повратак партнерству са САД представља олакшање за европске владе. С друге стране, требало би да им буде јасно да наредне године неће бити нужно угодније и да то партнерство може да има високу политичку цену.

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 25. 3. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар