Данас: Владике „страхују“ од протеста испред Храма

Синодску уздржаност у обавештавању јавности о детаљима избора новог патријарха у црквеним круговима објашњавају страховањима од могућих окупљања

Патријаршија (Фото: Д. Јевремовић)

У складу са Уставом СПЦ Свети архијерејски сабор данас би, безмало три месеца после упокојења патријарха Иринеја 20. октобра прошле године, требало да изабере новог поглавара.

Свети архијерејски синод јуче је саопштио да ће изборни Сабор почети „светом архијерејском литургијом у Спомен храму Светог Саве на Врачару“ у чијој ће се крипти, „по процедури одређеној Уставом СПЦ и канонима Свете Цркве“, одржати и гласање за новог патријарха. Према црквеним правилима, коначну одлуку о месту и начину гласања за новог поглавара донеће Сабор.

У саопштењу Синода наводи се да присуство медија на изборној саборској седници није предвиђено, уз најаву да ће „по завршетку заседања бити издато званично саопштење за јавност“. „Црквена влада“ јучерашњим саопштењем о изборном Сабору, првом од 25. децембра у коме је објавила само датум његовог одржавања, званично је потврдила названичне најаве медија о измештању изборне седнице из Патријаршијског двора у Крипту Светосавског храма.

Синод јуче није саопштио где ће нови патријарх бити устоличен дан после избора, како налаже Устав СПЦ. Досадашња пракса била је да се нови поглавар уводи у трон у београдској Саборној цркви, чија звона оглашавају његов избор „апостолским жребом“.

Синодску уздржаност у обавештавању јавности о детаљима избора новог патријарха у црквеним круговима објашњавају страховањима од могућих окупљања о којима се највише спекулише на друштвеним мрежама блиским „црквеној влади“ у којој су од петорице чланова бар тројица, како се прича, „државни кандидати“ за „белу пану“.

Синод СПЦ одустао од смештаја владика у „Хилтону“, не и од Крипте храма Св. Саве?

Реч је о митрополиту загребачко-љубљанском Порфирију (Перићу) и владикама бачком Иринеју (Буловићу) и шумадијском Јовану (Младеновићу). Многи мисле да ни митрополит Хризостом није без амбиција. Иако је јавно хвалио председника Србије, прича се да га остали „синодалци“ стално прегласавају у „црквеној влади“ којом председава и да је остао у мањини и кад се одлучивало о Крипти световског храма.

Опречне најаве могућих окупљања су крајње спекулативне. Портали блиски утицајним „синодалцима“ најављују да би лидери опозиције и њима наводно блиске владике могле да организују скупове на Врачару.

Истовремено, из политичких извора, стижу сигнали да би власт могла да буде прави организатор евентуалних окупљања за које би, како се спекулише, биле окривљене „неподобне“ владике. Неке од њих већ су званично обавестиле Синод да се не слажу са гласањем под камерама и озвучењем Крипте светосавског храма за које „црквена влада“ тврди да ће бити искључени и покривени.

Иако црквене власти „у рукавицама“ преко друштвених мрежа и прорежимских канала критикују медије зато што више пишу о спорном месту одржавања изборног Сабора него о могућим кандидатима и њиховим реалним дометима да носе „белу пану“, Синод јуче није саопштио податке о броју архијереја који ће данас учествовати у раду Сабора, њиховом гласачком статусу и праву на кандидатуру, о чему се такође доста спекулише.

Коректности ради, коначну изборну процедуру и листу кандидата за новог патријарха данас треба да утврди Сабор, који би, како се спекулише, гласање могао да врати у Патријаршију.

„Да би Сабор који бира новог патријарха српског могао да одлучује, заседању мора да присуствује најмање две трећине епархијских архијереја. То је кворум прописан Уставом СПЦ. Према одлуци Сабора од 2005, која је постала саставни део Устава СПЦ, чији пречишћен текст нажалост није до сада публикован, патријарх српски бира се у два круга“, каже за Данас правни историчар Зоран Чворовић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.

Према његовим речима, „у првом круга треба да се добију имена тројице кандидата са натполовичном – апсолутном већином гласова од укупног броја чланова Сабора, који чине сви епархијски и викарни епископи, а гласање може да се понавља неограничено пута, све док се не добију имена тројице кандидата“.

Данас: Главни „државни“ играчи владике Иринеј и Порфирије

„У другом кругу се патријарх бира применом апостолског жреба, тако што најстарији јеромонах СПЦ, после посебне молитве призивања Светог Духа, извлачи из Јеванђеља једну од три коверте са именима тројице кандидата. Име новог патријарха чита председавајући Сабора, најстарији епископ по хиротонији. Сви активни епископи који имају најмање пет година активне службе управљања епархијом могу бити кандидати за патријарха. Викарни епископи учествују у гласању, али пошто немају своју епархију не могу бити кандидати за патријарха. Присутни епископ може, према Уставу СПЦ, гласати за једног одсутног на основу специјалног пуномоћја“, објашњава професор Чворовић.

Према важећој процедури, Сабор СПЦ, укључујући све архијереје Православне охридске архиепископије, има 43 члана – 38 епархијских епископа и пет викара. За изборни кворум потребно је присуство 26 епархијских архијереја. Право гласа има њих 43, док услов да буду бирани испуњава 34 владика.

У црквеним изворима већ дуже време спекулише се да би синодска изборна математика из бирачког тела могла да искључи викаре, Православној охридској архиепископији да уместо четири да само један глас, док би четворица администратора добила два гласа, чиме би се повећале шансе „државних кандидата“ да пређу цензус.

У таквој комбинаторици најчуднији је случај епископа будимског и администратора темишварског Лукијана (Пантелића), који је на истим дужностима 2010. на прошлим црквеним изборима имао један глас.

„Изгледа да ће, по свему судећи, епископи који управљају суседним упражњеним епархијама располагати са два гласа, што је према мом суду правно неодрживо, јер се гласање по основу управљања упражњеном епархијом не може уподобити гласању за оправдано одсутног епископа. У првом случају епископ располаже suo iure – по сопственом праву са два гласа, док у другом случају епископ располаже другим гласом на основу права које му је слободном вољом делегирао одсутни епископ“, указује и професор Чворовић.

Зоран Чворовић: Власт има потребу да контролише све делове српског друштва, па и СПЦ

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић) јуче је за подгорички Дан изјавио да „кад има добре воље, у шта не сумња, неће бити проблем да се, уз поштовање прописане процедуре, изаберу тројица кандидата за коначни избор будућег патријарха“.

„Бирање патријарха је саборни, црквени и светодуховски чин од свенародног значаја и сваки учесник тог догађаја треба да слиједи вољу Божију и да процес бирања протекне законито, у највећој братској слози… Природно је, међутим, да се уочи избора новог патријарха, епископи састају и савјетују, неизбјежно је да буде и различитих мишљења у вези архијереја за које се треба опредјељивати приликом гласања. Како год мислили, важно је да желимо онај избор који ће Цркви донијети највише добра и радости, који ће ојачати њено јединство“, рекао је владика Јоаникије.

Он је нагласио да „не зна да ли ће бити политичког утицаја на рад Сабора, али да вјерује да ће саборни ум архијереја просвијетљен благодаћу Светога Духа пресудно утицати на избор будућег српског патријарха“.

Владика Јоаникије важи за једног од кандидата за новог патријарха, али и наследника покојног митрополита Амфилохија (Радовића) на катедри светог Петра Цетињског. Има велику подршку верника у Црној Гори, где су се већ појавили транспаренти „Достојан“ са његовим именом.

Поједини црквени кругови тврде да су наводни аргументи како он не треба данас да буде изабран за патријарха јер је потребнији Црној Гори смишљени у „новосадској кухињи“ владике бачког Иринеја.

Уочи изборног Сабора на мети појединих друштвених мрежа нашао се и сам портпарол СПЦ владика Иринеј бачки, а појавила се и електронска књига о његовим (не)делима.

Синод је за домаћине изборног Сабора одредио свог члана владику Јована шумадијског и викарног епископа ремезијанског Стефана (Шарића). Владика Стефан познат је и као духовник шефа српске дипломатије Николе Селаковића. Сва тројица су чланови Синодске комисије за завршетак радова на светосавском храму и заједно са бившим личним секретаром патријарха Иринеја Дејаном Накићем чине, како се незванично прича, „тим“ председника Србије који би наводно требало да утиче и на резултате данашњих избора у меморијалној Крипти Храма на Врачару.

Сабору председава владика Василије сремски

Информативна служба СПЦ саопштила је да је епископ шабачки и администратор Епархије ваљевске Лаврентије (Трифуновић) јуче пре подне пребачен у Клинички центар Србије у Београду. Исти извор не наводи детаље о здравственом стању владике Лаврентија, који је требало да, као најстарији архијереј СПЦ по рукоположењу, председава данашњем изборном Сабору. Њега ће на тој дужности заменити епископ сремски Василије (Вадић).

СПЦ: Епископ Лаврентије у болници, Сабором председава епископ сремски Василије

Муке са короном

Према незваничним информацијама, раду изборног Сабора неће присуствовати епископ аустралијско-новозеландски Силуан (Мракић) због строгих правила борбе против пандемије у Аустралији. Он је, како се незванично прича, свој глас делегирао преко владике осјечко-пољског и барањског Херувима (Ђермановића). Епископ врањски Пахомије (Гачић) од 10. фебруара налази се на лечењу у ковид болници на Дедињу у Београду и од тада нико није обавештавао јавност о његовом здравственом стању. На друштвеним мрежама јуче се појавила вест да проблем са короном имају и епископи западноамерички Максим (Васиљевић) и умировљени бивши захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић). Како је Данасу незванично речено у седишту СПЦ, владика Максим је у изолацији изван Патријаршије, чекају се резултати теста, док се владика Атанасије, који као „пензионер“ не учествује у раду изборног Сабора, налази у Тврдошу. Позивајући се на седиште Епархије шабачке, портал нова.рс јавља да је владика Лаврентије овластио двојицу архијереја да гласају у његово име – владику бачког Иринеја и његовог духовног сина епископа зворничко-тузланског Фотија (Сладојевића).

Млађан Ђорђевић: Притисак власти на владике траје месецима

Председник покрета Ослобођење Млађан Ђорђевић изјавио је да информација да ће се заседање Сабора СПЦ, на којем се бира патријарх, одржати у Храму Светог Саве „изазива сумњу, будући да ће то бити први пут да се одржава ван Патријаршије“.

„У Патријаршији има сасвим довољно простора да се организује скуп на коме ће учествовати око 40 епископа, чак и са поштовањем свих епидемиолошких мера“, навео је Ђорђевић у писаној изјави, оцењујући да је реч о „намери да се прати и контролише процес избора“.

Он је рекао да је крипта Храма у „потпуности покривена камерама и то отвара могућност притиска на владике“, као и да  „постоје индиције да се притисци на владике од стране режима врше већ месецима – прво од стране Николе Селаковића као изасланика власти, а затим и од (председника Србије Александра) Вучића лично“.

Јелена Тасић

Опрема: Стање ствари

(Данас, 18. 2. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар