Владета Јанковић: Преламање судбине Косова ствар месеци

Сумњам да се о Косову разговарало много, а и ако се разговарало Макрон је морао поновити оно што се о Косову говори годинама, оценио проф. Јанковић

Владета Јанковић (Извор: N1)

Бивши амбасадор у Лондону и Ватикану Владета Јанковић каже да пресудну улогу у решењу питања Косова имају САД и Немачка, а да Француска ту има најмањи утицај и да ће се деловањем те две земље „преломити судбина Косова и то „у једном року који је данас непредвидљиво прецизирати“, али да мисли да је он „више ствар месеци него година“.

Јанковић је за Н1 рекао да ће то за Србију бити још један ужасан ударац, као и велико искушење за Вучићев режим. „Лично сам убеђен да Вучић неће да стисне петљу да потпише тако нешто, просто не сме – одувао би га народ, а у том случају очекују нас последице ускраћивање западне помоћи, кредита, у неком најгорем случају и санкције, тако да можемо очекивати драматична времена када то буде наступило“, рекао је Јанковић за Н1.

Он је оценио да је могуће да је Вучић са Макроном разговарао о идеји поделе Косова, „премда сумња јер је подела Косова нереална“.

„Ако ћемо право да говоримо и без обзира, Француска ту има најмањи утицај“, рекао је Јанковић.

Упитан за изјаву Макрона, који је рекао да су иновативна решења једина могућа у решењу косовског проблема, он је нагласио да та формулација „може да значи све и ништа“. „А склонији сам да верујем да не значи ништа. Сумњам да се у Паризу много разговарало о Косову, читава та ствар је у некој врсти замрлог стања, делом због последица пандемије али и стања у земљама које се баве питањем Косова, почевши од САД и Немачке и европске заједнице у целини“.

Владета Јанковић: Ближи се тренутак истине за Вучића – де факто признање Косова

Он је оценио да сматра да се у Паризу разговарало о практичним стварима и да је то било оно што одговара француским економским интересима – изградња метроа и друге француске инвестиције овде „уз све могуће фразе о вечном пријатељству и нераскидивом савезништву из Првог светског рата“.

„Сумњам да се о Косову разговарало много, а и ако се разговарало Макрон је морао поновити оно што се о Косову говори годинама – да Србија са Косовом потпише правно обавезујући споразум као са државом – што је еквивалент признању“, рекао је Јанковић.

Он је нагласио да тај споразум од Косова чини државу и отвара му пут у УН, чиме га измешта из нашег de iure сфере поседа.

Можемо се надати Медлин Олбрајт и том приступу, што нипошто није пријатна прогноза

Јанковић наводи и да су све ствари у међународној политици, па и питање Косова успорене због пандемије и да из Вашингтонског споразума није баш много испуњено, а да и смештање косовске амбасаде у Јерусалим „компликује ствар“.

Данијел Сервер: Медлин Олбрајт ће бити укључена у дијалог Београда и Приштине

Сумња и да ће из тог споразума бити испуњено још нешто осим оног што је у непосредном интересу америчког капитала. „Политичких промена ту великих нема, сем ако не сматрате променом да се језеро Газиводе зове Трамповим језером“, каже Јанковић.

Упитан шта се може очекивати од Вашингтона и нове америчке администрације по питању Косова, он наводи да у овом тренутку Бајденову администрацију чека необично много тешких послова после неславног краја Трамповог мандата, да је ту остало много проблема, али и дубоко подељена нација. „Силу проблема ће морати да решавају код куће и на међународном плану и не видим да ће се у непосредној будућности сконцентрисати на наш регион, а када то буде можемо се надати Медлин Олбрајт и том приступу, што нипошто није пријатна прогноза“, рекао је.

На питање шта ми можемо да учинимо, каже:

„Можда да се повуче Марко Ђурић из Америке, ако би то нешто помогло.“

Европа нас неће и та су врата нама затворена

Упитан да прокоментарише своје раније критике избору дипломатског кадра у Москви, Вашингтону, Лондону, Јанковић наводи да се сада види у којој мери је наша дипломатија недорасла и у којој мери је то „све упуштено у Дачићево време“.

„А не видим да ће бити боље у време Селаковића који се више бави изгледа свиме другим – историјом уметности и историјом мотива митолошких, више него дипломатијом“, каже Јанковић и као пример наводи непотписивање трговинског споразума са Великом Британијом.

„Нема никаквих критеријума и у дипломатију долазе или млади људи који нису за то сазрели или рециклирани кадрови који су за време Милошевића били итекако у седлу“, рекао је Јанковић.

Истакао је и да мисли да је наша спољна политика од данас до сутра, да је у питању ad hoc политика и да нисмо проактивни, већ смо увек пасивни.

„И што се тиче пута према ЕУ, убеђен сам да је то једна илузија, да се ту ниша не дешава, да ствари не да иду унапред, већ уназад“, рекао је Јанковић и указао на чињеницу да прошле године нисмо отворили ниједно преговарачко поглавље.

„Европа нас неће и та су врата нама затворена и то би требало да схватимо и да се понашамо складно таквом закључку“, истакао је.

Додао је да и Кинези и Руси имају код нас економске интересе који су за њих врло повољни, а и за нас нису лоши и да то функционише али има своју цену. „То ћемо видети сад кад Вашингтон и Запад буду одлучивали о Косову пошто је то“, рекао је дипломата.

Скраћење наслова и опрема: Стање ствари

(Н1, 3. 2. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар