Слађана Илић: „Контраендорфин“ као дисертација

Било би лепо да нам уредник каже зашто је „српски менталитет погубан“ и ком менталитету припадају он и лауреат

Светислав Басара (Фото: Новости)

Хајде да не буде да нисмо ни споменули овогодишњу „Нинову“ награду.

Реално, веома је тешко о њој говорити с књижевнокритичког аспекта пошто критеријуми тог жирија, како су већ много пута напоменуле колеге критичари, и не само они, и не само ове године, баш и нису чисто књижевнокритички.

Како то да не закључимо када, ако само последњи избор узмемо у обзир, у најужем кругу није било романа Радована Белог Марковића „Стојна ветрењача“, који је пример чистог артизма, за који је, додуше, потребан изузетан естетски укус, а и знање, као и то да у последњем кругу ниједан глас није добио трећи, а не први, како је један необавештени члан жирија тврдио у свом тексту, у свему изузетан роман Енеса Халиловића „Људи без гробова“, роман који ће сигурно остати у историји књижевности. Како да у том, последњем, кругу ниједан глас није добио роман Владана Матијевића „Слобода говора“? Чудно, с обзиром на то да је сигурно он писац чија је сатира убојита, хумор урнебесан.

Добро, пошто све то већ знамо, занимљиво би било када бисмо од уредника награђене књиге могли добити одговоре на нека питања. У тексту који стоји на задњој корици те књиге пише да је она „врхунац Басариног опуса о демонтирању српских митова“. Баш ме занима на основу чега уредник тврди да је баш ова књига „врхунац“. Је л’ мисли на књижевне домете? Такође ме занима у којој је функцији, ако говоримо о књижевном поступку и књижевности, „детронизација националних величина и бардова“, мада и то шта Басару као интелектуалца и бившег дипломату препоручује да то чини. Оно, није да ме не занима ко су за њега величине и бардови. Ово „национални“ ћемо да изоставимо, да му не засмета или му пак не сузи избор. Било би лепо да нам уредник каже зашто је „српски менталитет погубан“ и ком менталитету припадају он и лауреат. Нисам успела из књиге да докучим у чему се огледа њихова далековидост. Такође би ме занимало који „идеолошки заноси имају“, а који немају, „самоуништавајуће размере“? Зар нису сви идеолошки заноси опасни, као и њихова, најчешће очигледна, демонстрација силе у свим сегментима друштва, па и у култури и књижевности? Да ли уредник и лауреат, или пак само лауреат, мисли искључиво на идеологије које њему не одговарају или пак на све идеологије?

Светислав Басара добитник Нинове награде

Такође би ме занимало које су то „малигне и неуралгичне тачке новије српске историје, културе и политике“. Питање тих тачака, рекла бих, поприлично је комплексно, а одговор на то питање сигурно није један, уколико пак јесте један, односно уколико уредник мисли да их је баш Басара врхунски тематизовао, ја бих се уплашила.

Није да се нисам запитала како уредник који је својевремено припадао уређивачком одбору Просветине „Библиотеке великих романа“ заједно са Добрицом Ћосићем, Миодрагом Павловићем, Богданом А. Поповићем и Радивојем Микићем може стварно да мисли то што је у поменутом тексту написао и да ли стварно то мисли или је пак постао, силом прилика, свестан невеселих друштвених манифестности које је и сам осетио, а треба живети…

Имајући на уму романе које сам поменула, као и културу и књижевно господство њихових аутора, као и уметничку слободу, као и чуваре капија који једно дело проглашавају за уметност, као и слободу критичке речи, као и текст уредника са задње корице награђене књиге, издвајам из ње тек један сегмент, на пример, овај:

„Општепознато је, рецимо, да је Андрић од ране младости боловао од малтене свих уносних болести – нарочито оних у тренду, туберкулозе на пример, коју је, када је ушла у моду, заменила хипертензија – и да је целог живота имао лошу крвну слику и повишену температуру, да је без престанка кашљуцао, да је Министарство спољних послова Краљевине СХС Андрића – који је под неистраженим околностима за само три године од писара III класе аванзовао у ранг генералног конзула – чим би се пожалио на климу у месту службовања по кратком поступку промицало у виши платни разред и ранг и премештало у варош која није нужно морала имати бољу климу од претходне, али коју је Андрић био наумио да види, да обиђе њене знаменитости и да забележи утиске у мистериозну ‘Црну свеску’. Пази сад, али не трчи пред руду, не записуј моје реченице пре него што их изговорим, омакне ти се то понекад. Године 1923. Андрићу изненада запрети отпуштање с посла – због неодговарајуће стручне спреме (средње) – он се тренутно разбољева, почиње да куња и кашљуца, министарство нема куд, прогледа му кроз прсте, а већ следеће, 1924, на оновременом Мегатренду, Универзитету у Грацу, Андрић успешно – magna cum laude – брани докторску дисертацију Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der trkischen Herrschaft.“

Емир Кустурица: Кондуре, ресет и пантолоне од вражије коже

Уважавајући и књижевну истину, која не мора имати везе са историјском, констатујем, баш због тога се служећи уметничким дискурсом по којем је ова књига препознатљива, а с намером да ме разумеју и лауреатови читаоци:

Бриљантно! К’о да је Мартенс писао! Ма какви, још боље од њега! Пошто овај није писац, мада је „стручњак за балканска питања“. Њему да се приговори, па и „ајде! Ал’ ко би смео Басари – неупитној интелектуалној и дипломатској величини! Уосталом – дисертација је дисертација!

Опрема: Стање ствари

(Искра, 2. 2. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

7 replies

  1. Kako je Basara od coveka koji ima srednju skolu i koji nikada nije imao neku unosnu bolest, naprotiv, dosledno i principijalno onu kostajucu – alkoholizam, koji ne zna nijedan strani jezik, a i srpski govori k’o strani, dospeo do ambasadora na cuvenom odlagalistu srpskih milijardi – Kipru.Da li zato sto je te milijarde trebalo ne pronaci, a za to je bio potreban idiot za ambasadora !?

    A, sad, nesto intimnije! Zasto ja ne dobijem 78 pluseva za komentar ? Zasto? Svi moji komentari, svo moje misaono pregalastvo, ne bi skupili 50 pluseva.I nije to pitanje samo za komentatore, vec i za moderatore, kao da je problem malo podmazati masinu, da se podrze vanredni misaoni napori moje malenkosti !

    20
    1
  2. Поштовани @Komentar ceka pregled,

    Што се првог пасуса вашег коментара тиче, дно се не може тако лако дотаћи ако муљаво тло непрестано клизи под ногама мада појединци за такво што ипак бивају награђени. Ја се иначе често потписујем различитим именима тек по завршетку коментара.
    Да не би вашег другог пасуса коментар би био само потпис „Зар опет о Басари?“, па га зато јутрос нисам ни написао.

    Ово наравно не у вези нити чланка нити вашег коментара, обоје сам са задовољством прочитао, него перспективе ради.

    Мислим да Вам за све што до сада што причитах у Вашим доследним коментарима не остах дужан ни једно „позитивно бројање“, чак ни када се нисам сасвим слагао са изложеним.

    Другим пасусом, у вези „подмазивања машине“, дадосте ми шлагворт за нешто о чему се већ дуго спремам да напишем коју реч. Уместо одговора предлажем вам да, ако већ нисте, посетите рецимо ИН4С и погледате број/садржај/потписе коментара испод барем неколико чланака који преносе агенцијске вести о председнику Србије. Пре сваког чланка удахните дубоко, док читате пазите да се не умастите. Ако сте подложни псовању, као ми у Комитету, немојте почињати ако укућани спавају.

    Срдачан поздрав из Комитета.

  3. Vi, Zoran Nikolic (Valjevo), Srboljub, kada je na cirilici, to je 2,5, ako moderator nasteluje, mozemo da doguramo do 10, ali fali jos 68 :))))

    Sve slabije gledam emisije na jutjubu (domace, politicke), jer bukvalno nikome ne verujem! Mnogo price, i to iste, a nikakvi efekti, cak suprotni!

    P.S.
    Ako komitet preimenujete u moj fan klub, delimo clanarinu. Imam na basketu dva klinca koji me obozavaju i koje zezam da su predsednik i sekretar mog fan kluba i pitam kada cu videti nesto od clanarine :))))

    Srdacan pozdrav

    7
    1
  4. @Komentar ceka pregled
    гледе првог пасуса баш сам од Вас очекивао разматрање/објашњење начина како овакав људски материјал користе прво паразити (амбасадор), а накнадно зомбији (qрир), што би можда, а волео бих, довело до осликавања тренутне антрополошке стварности.
    А уз генсека Комитета, тврд Вам стојим (СБ!) да ћете и надаље од мене добијати плусеве, па и на невиђено (минули рад).

  5. @orangutan

    Ah, dragi „orangutane“, secam se kada smo se borili rame uz rame, na zalost, sa par vekova zakasnjenja, protiv onih „vukovaca“, bilo je gusto :)))

    @Komitet

    Mislili ste na sajt, danas sam prvi put bio i videh „komentare“, ima ih svuda, k’o masina da ih stancuje.Na zalost, nisam ukapirao da mislite na sajt, pa sam otisao na jutjub i slusao Pedju Markovica, pa mi sad nije dobro :((((

  6. @Komentar ceka pregled,

    сад ме гризе саве(с)т због непрецизне препоруке, бићу обазривији убудуће.
    Надам се да Вам је већ боље, а ако вам је случајно ендорфин скочио … :-))) (*)

    (*) – није „смајли“, то су три маске :).

    4
    1
  7. ПРАВДА за @komentar ceka pregled! Je suis komentar ceka pregled! Црни Коментари који чекају преглед су важни! И Бели коментари који чекају преглед су важни! И црно – бели коментари који чекају преглед су важни! Сви заједно до 78! 78 је диван број! 78 осмеха је још дивније! 78 осмеха за коментар који чека преглед је најдивније! У баскету је најважније дисање!
    П. С.
    Коментар писан под утицајем ендорфина, допамина и серотонина. И под маскама)))))

    4
    1

Оставите коментар