Вашингтон пост: Зашто сукоб на Косову и даље остаје тема за ЕУ

Крајњи доказ државности Косова био би улазак у УН, али Србија се ослања на Русију и Кину да то спрече све док се не пронађе компромис

Мирослав Лајчак, Александар Вучић, Авдулах Хоти и Ђозеп Борељ у Бриселу (Фото: Инстаграм)

Непријатељства којима је окончан крвави распад Југославије – који представља најгори сукоб у Европи од Другог светског рата – и даље остају нерешена, а противници који су учествовали у њима још увек воде територијални спор. Више од две деценије након што су престали да ратују, Косово захтева да буде признато као независна држава, док Србија одбија да га преда. Неслагање је осујетило њихов напредак ка чланству у Европској унији и отворило простор за геополитичку препирку, у којој се САД, Русија и Кина боре за утицај на југоисточној граници блока.

1. У чему је спор?

Након једностраног проглашења независности 2008. године – скоро деценију након НАТО бомбардовања, предвођеним од стране америчких трупа, којим је протерана српска војска са своје територије, већински албанско становништво на Косову захтева да буде признато као суверена држава.

Фото: Висар Криезиу/АП Фото

Неће дозволити повратак српске власти након патње коју су претрпели када је покојни моћник Слободан Милошевић покушао да уништи њен покрет за независност у рату 1998-1999, у којем је убијено више од 10.000 људи. Србија се заклела да никада неће пристати на отцепљење онога што сматра историјским средиштем своје домовине, а које је дом древних светих места Српске православне цркве. Такође захтева аутономију за 100.000 Срба који још увек живе на Косову. Ниједна страна се није помакла са свог положаја више од две деценије.

2. Зашто је ово тако велика ствар?

Србија и Косово требало би да поправе везе како би се квалификовали за чланство у ЕУ. Највећи трговински блок на свету, који нерадо прима нове чланове, неће разматрати кандидате са отвореним територијалним питањима. Србија је номинално на путу да се придружи, док Косово тежи да постане кандидат. Једна препрека је та што, иако је Косово, уз подршку САД, признало скоро 100 земаља, пет од 27 чланица ЕУ га не признаје. Србија лобира да спречи свог суседа да се придружи светским организацијама као што су Интерпол и Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу и наговорила је најмање десетак држава да повуку своје признање. Крајњи доказ државности Косова био би улазак у УН, али Србија се ослања на Русију и Кину да то спрече све док се не пронађе компромис. То даје владама у Москви и Пекингу упориште да повећају свој утицај у региону.

3. Ко су кључне фигуре?

Преговори који су годинама вођени под посредством ЕУ како би се поправиле везе између балканских непријатеља прекинути су 2018. године када је Косово увело казнену трговинску баријеру против Србије у знак одмазде због кампање лобирања коју је влада у Београду водила. Косово је у јуну укинуло таксе од 100 одсто на увоз српске робе, док је администрација америчког председника Доналда Трампа повећала своју улогу посредника у овом процесу.

Авдулах Хоти, Ђозеп Борељ и Александар Вучић (Фото: European Union)

Председник Србије Александар Вучић и косовски премијер Авдулах Хоти потписали су економске споразуме у Белој кући у септембру након што је отказана раније договорена посета када је Специјално тужилаштво Косова у Хагу оптужило косовског председника Хашима Тачија за умешаност у скоро 100 убистава и других злочина током рата. Споразум у Вашингтону такође укључује једногодишњи мораторијум на напоре Косова да тражи чланство у међународним организацијама и на кампању Србије да спречи његово признање. Највиши званичници који су укључени у потрагу за решењем обухватају шефа спољне политике ЕУ, Ђозепа Бореља и ЕУ изасланика на Косову, Мирослава Лајчака.

4. Шта је камен спотицања?

Косовске политичке странке једногласно одбацују сваки договор који не укључује признање од стране Србије. Предност Србије је њена способност да спречи да Косово добије столицу у УН. Било који споразум би захтевао ратификацију у оба парламента. Вучић је обећао референдум ако се постигне договор, али многи Срби и православна црква противе се одустајању (од Косова, прим. прев.).

Александар Вучић (Фото: Дарко Војиновић/АП Фото)

То је потенцијално ненадмашива препрека на коју Вучић није дао одговор. Пре него што су преговори заустављени 2018. године, две стране такође су размишљале о размени територија, али Немачка и друге државе ЕУ рекле су да прекрајање граница не долази у обзир.

5. Шта је следеће?

Разговори између Вучића и Хотија планирани су да се наставе под посредством ЕУ, која преузима вођство у покушају да политички повеже две стране. Трампова администрација усредсредила се на побољшање економских веза, рекавши да ће то отворити пут ка помирењу, док би утицај САД, појачан подршком проширењу Северноатлантског савеза у регион, заштитио регион од руског утицаја. Али за сваки договор којим би се нормализовале везе била би потребна подршка других светских сила, и ниједан скорашњи напредак се не чини вероватним.

Миша Савић, Блумберг

Текст је првобитно објављен на енглеском језику у листу Вашингтон пост

Део наслова и опрема: Стање ствари

(КоССев, 11. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар