Мирослав Здравковић: Што је Загребу Ватикан то је Београду Москва

Мотив за ова географска мерења биле су ми просечне удаљености снабдевача тржишта Хрватске и Србије које су у 2019. биле на 68. и 69. месту по вредности увоза

Фото: Србин.инфо

Москва или Лондон, у зависности од афинитета јер је Москва на 2.184 километара а Лондон на 2.099, па ових 85 километара краћег пута до Лондона може да буде ограничено тешкоћом добијања британске визе.

Мотив за ова географска мерења биле су ми просечне удаљености снабдевача тржишта Хрватске и Србије које су у 2019. биле на 68. и 69. месту по вредности увоза у свету, где је код Хрватске то 1.186 километра, а код Србије 2.340. Одмах сам проверио удаљеност Рима од Загреба и Београда до Москве и постоји лепа сразмера: 1.186:2340=891:2184.

Онда сам узео и за друге суседне земље да извршим мерења до ова два града, до Минхена у Немачкој и до Истанбула. За Црну Гору сам удаљеност мерио од Цетиња, као престоног града, а за Скопље, Тирану и Цетиње сам измерио пут до Рима преко јадранске магистрале.

Свашта се интересантно може увидети из оваквих мерења. На пример, да постоји скоро једнака удаљеност Београда од Минхена и Истанбула, као и од Москве и Лондона.

Мађарска, уз Србију, једина има већу просечну удаљеност увоза од одабране четири европске метрополе.

Аутопут Милош Велики

Просечна удаљеност коју пређе роба у међународној трговини је 5.156 километара. Она је последица већих удаљености увоза код САД, Кине и Јапана, и мањих код Немачке, Француске и Холандије.

Просечна удаљеност увоза индицира и просечне транспортне трошкове. Они су одавно постали већа препрека слободној трговини од царинских стопа. Економски смисао регионалних интеграција је да се демотивишу снабдевања са даљине како би се подстакла производња и трговина између географски блиских земаља.

Раст удела Кине, Русије, САД-а и других удаљених земаља повећава и просечну дистанцу са које се снабдевају поједине земље.

Србија, осим релативно велике удаљености снабдевања, има и необично низак коефицијент концентрације земаља из којих се снабдева, једнак просечном за светски увоз – 0,05.

Мирослав Здравковић (Фото: РТВ)

Нижи коефицијент имају само Немачка, Кина и Либан – 0,04. Исти као и Србија имају Турска, Грчка, Шпанија, Египат, Естонија, УАЕ, Исланд, Бугарска и УК. Србија је једина у овом друштву „закључана“, копнена земља, без изласка на море.

Код извоза постоји готово идентична удаљеност пласмана робе из Србије (1.245 километара) и из Хрватске (1.232). Уз Немачку и Италију најважнија тржишта су суседне земље и Србији (72. по вредности извоза у свету) и Хрватској (на 74. месту).

Србија и код извоза има исти коефицијент (0,05) и он је један од најнижих у свету. Мању концентрацију извоза од Србије имају: Турска и Египат (обе по 0,03), Грчка, Украјина, Немачка, Обала Слоноваче и Јужна Африка (све по 0,04), и Русија, Италија, Кенија, Индија и Шведска (све по 0,05).

Свашта се оваквим мерењима може добити, и из тога закључити.

На пример, Ћићевац је 782км удаљен од Истанбула и 784 од Беча. Крушевац је удаљен 805км од Беча и 785 од Истанбула (преко Ђуниса).

Шта би било када би главни град Србије био Крушевaц, као у Лазаревој Србији?

Да ли би се из Крушевца боље видело Косово и страдање Срба на њему? До Мердара из Крушевца има 95км, а из Београда 316км.

Али, то је нека друга тема.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 12. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар