Данас: Мањак у државној каси већ 2,9 милијарди евра

Према анализама дефицит је већи од просека региона отприлике таман за оних 600 милиона евра колико је потрошено за поделу по 100 евра сваком пунолетном грађанину

Министарство финансија (Фото: Данас/Александар Рокнић)

У првих осам месеци ове године консолидовани дефицит републичког буџета је 344,6 милијарди динара или 2,9 милијарди евра, након августовског дефицита од 20,9 милијарди динара. Држава се тако полако приближава планираном, али рекордном дефициту од три милијарде евра или седам одсто БДП-а.

Према проценама ММФ-а то ће бити дефицит изнад просека у Централној и Источној Европи, са Црном Гором, Румунијом, Литванијом и Естонијом испред. Према анализама дефицит је већи од просека региона отприлике таман за оних 600 милиона евра колико је потрошено за поделу по 100 евра сваком пунолетном грађанину.

Овако висок дефицит је резултат с једне стране повећања расхода буџета за 48 одсто у првих седам месеци и пада прихода буџета од пет одсто. Највећи пад прихода забележен је код пореза на добит предузећа од 27 одсто, непореских прихода 14 одсто и најважнијег пореза са аспекта издашности, ПДВ-а за 2,7 одсто. С друге стране занимљиво је да су повећани приходи од акциза и царина. У августу је дошло до значајних уплата пореза на добит и то 18,9 милијарди динара пошто је крајњи рок за уплату био крај овог месеца.

Са трошковне стране, трансфери здравственом и пензијском фонду су повећани за 120 одсто, субвенције за чак 184 одсто (то обухвата мере помоћи привреди), а смањени су трошкови отплате камата, отплате главнице дугова по гаранцијама и занимљиво, социјална заштита. Оно што је позитивно код овогодишњег буџета је то што се није штедело на извршењу јавних инвестиција које су у првом полугодишту биле за 27,9 одсто веће него прошле године и достигле 4,5 одсто БДП-а.

Оно што остаје да се види је како ће изгледати буџет за наредну годину. Министар финансија Синиша Мали разговарао је са мисијом Међународног монетарног фонда која ће бити у Србији до 16. октобра и према јучерашњем саопштењу делује да ће буџет наредне године више бити окренут подстицању привредног раста него штедњи.

„Србија намерава да настави са капиталним инвестицијама, што ће додатно утицати на привредни раст. У том смислу је важно усвајање методологије за капиталне пројекте, што је управо један од успеха аранжмана са ММФ-ом. Како је навео, тренутно се граде четири ауто-пута, а управо данас је потписан уговор за Фрушкогорски коридор. Мали је рекао да се нада да ће Србија следеће године достићи што бржи привредни раст, упркос бројним изазовима у свету“, саопштено је из Министарства финансија уз поруку министра да има фискалног простора и за раст плата у јавном сектору.

Да бисмо сазнали шта значи развојни буџет у смислу дефицита мораћемо да сачекамо да видимо предлог буџета, али Фискални савет сматра да би дефицит од два одсто БДП-а наредне године био права мера јер би зауставио раст јавног дуга који ће ове године достићи, а можда и прескочити 60 одсто БДП-а.

Према процени Савета овакав дефицит би зауставио, а вероватно и преокренуо раст учешћа јавног дуга у БДП-у, а истовремено не би поткопавао привредни опоравак. Овај ниво дефицита би према анализама Фискалног савета био и остварив, јер је већина мера које су повећале дефицит у 2020. било привремено и неће се понављати у 2021. години.

Данко Брчеревић, главни економиста Фискалног савета, истиче да ако не буде опет кризе са пандемијом, препорука Савета је да се следеће године остане на дефициту од два одсто.

„Ако не буде ванредних околности, то је дефицит који ће зауставити раст јавног дуга. Јавни дуг од 60 одсто БДП-а је за нас превелик зато што су трошкови камата за нас већи него за друге европске земље и ми се не можемо поредити са Западом по висини дуга. Не треба да поновимо грешку из светске финансијске кризе када су остале земље ушле у фискалну консолидацију одмах, а ми губили време до 2015. па онда морали да смањујемо и плате и пензије и уз то имамо период ниског раста“, напомиње Брчеревић.

Дуги опоравак

Кристалина Георгијева, председница ММФ-а, у обраћању јавности пре два дана назвала је наредни период „Дуги успон“ указујући на то да се светска економија неће вратити на старо тако брзо. Њена кључна порука је да иако се светска економија враћа из понора кризе невоље су далеко од готових. Свет очекује дуг, неједнак и неизвестан опоравак. Она је оценила да је економска ситуација боља него што се испрва мислио и то захваљујући интервенцији држава од чак 12 билиона долара. Ово је с друге стране довело до раста јавног дуга на 100 одсто светског БДП-а ове године, што неизбежно значи да су неке земље постале рањивије. С друге стране, што је неуобичајено за лидера ММФ-а, она је експлицитно позвала владе да не журе са укидањем мера помоћи привредама и подстицајима за стварање радних места.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 9. 10. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар