Евростат: Тржиште рада у ЕУ под утицајем „корона закључавања“ (Т2, 2020)

Број незапослених био је 13,1 милиона. Десезонирана стопа незапослености била је 6,5%, што је повећање са 6,3% у Т1 2020.

Фото: ФоНет/АП

Евростат је издао саопштење (овде) о кретањима на тржишту рада у Т2 2020, под утицајем закључавања услед мера за спречавање пандемије вируса корона.

Уобичајени концепти запослености и незапослености по ИЛО-у нису довољни да се објасне сва кретања на тржишту рада која су се догодила. У овој фази кризе активне мере да се спрече губици радних места водили су у привремену одсутност са посла, како не би било отпуштања. Штавише, незапослени нису могли да траже посао услед примењених мера закључавања, па по ИЛО концепту нису рачунати као незапослени.

Стога је Евростат у овом саопштењу објавио додатне индикаторе како би могао да ухвати најновија кретања на тржишту рада. То су укупна млитавост тржишта рада (total labour market slack) која обухвата сва лица која немају задовољену потребу за радом, одсуствовања са посла (absences from work) као и индекс укупно проведених сати на раду на основном послу (total actual hours worked).

У Т2 2020, у ЕУ је било запослено 187,3 милиона лица. Стопа запослености старости 20-64 била је 72% и смањена је са 73% у Т1 2020. Ово је најоштрији пад у запослености од почетка временске серије у 2000.

Број незапослених био је 13,1 милиона. Десезонирана стопа незапослености била је 6,5%, што је повећање са 6,3% у Т1 2020.

Десезонирана укупна млитавост тржишта рада у ЕУ, укључујући и незадовољену тражњу за радном снагом, износила је 29,6 милиона лица, што је 14% радне снаге у Т2 2020, скок са 12,8% у Т1 2020. Ово је био највећи скок у два узастопна тромесечја од почетка временске серије у 2008.

Укупна млитавост тржишта повећана је у свим чланицама ЕУ, у односу на Т1 2020, осим у Летонија, где је смањена за 0,6пп. Највећи раст имала је у Ирској (+3,4пп), Италији и Аустрији (обе по 2,6пп) и Шпанији (+2,4пп).

Запосленост је смањена у свим чланицама осим у Луксембургу (+0,6пп). Највеће смањење запослености имале су Естонија (-3,3пп), Словенија (-2,2пп) и Шпанија (-2,1пп), а најмање Хрватска (-0,3пп), Летонија и Пољска (обе по -0,4пп).

У Т2 2020, укупно је 40,9 милиона лица било одсутно са посла у ЕУ, што је повећање за 18,6 милиона у односу на Т1 2020. Овај раст је готово у потпуности био последица привремених отказа, који су повећани са 2,4 на 19,3 милиона лица. Број одсутних лица са посла услед других разлога, који не укључују отказе, годишње одморе или болест, повећан је са 4,9 на 7,8 милиона у ова два тромесечја.

У односу на Т1 2020, све чланице су имале раст укупних одсуствовања у Т2 2020. Највећи раст су имале Грчка (+39,6%), Кипар (+32%), Шпанија (+27,9%) и Француска (+27,7%) а најмањи Бугарска (+10,9%), Летонија (12%) и Луксембург (12,9%).

У Т2 је дошло до оштрог пада у броју радних сати, у односу на Т1 2020, и број радних сати је био значајно испод нивоа током дужничке кризе. У Т2 2020 укупан стварни број радних сати био је рекордно низак (у односу на почетну 2006). Жене су биле више погођене од мушкараца, са смањењем индекса са 103 на 90, док је код мушкараца смањен са 93 на 83.

Све чланице са доступним подацима су имале пад укупног броја радних сати између Т1 и Т2. Ово је био други узастопни тромесечни пад у свим чланицама осим у Финској. Највећи пад су имале Шпанија (-25,9%), Грчка (-21%), Ирска (-20,7%) и Кипар (-20,4%).

Табела: Мирослав Здравковић

Података за Србију има у саопштењу, осим око стварног пада броја радних сати, у односу на Т2 2019 и Т1 2020.

Стопа запослености смањена је за 0,7пп, са 65,7% на 65% и иста је као у Т2 2019. Стопа незапослености је смањена за 1пп, са 9% у Т1 2020 на 8% у Т2 2020.

Стопа млитавости тржишта рада повећана је за 1,2пп, са 19,5% на 20,5% и изнад је нивоа из Т2 2019 (20,3%).

Удео одсутних са посла повећан је са 7,9% у Т1 2020 на 13,8% у Т2 2020. То је за 7,5пп изнад удела у Т2 2019.

Осим ових процентних удела у базама Евростата постоје и подаци о броју запослених и одсутних лица у хиљадама.

У оригиналној серији података у Србији је смањен број запослених за 65 хиљада, у односу на Т2 2019, и за 32 хиљаде, у односу на Т1. Са 2.727 на 2.694 хиљада у Т1 и на 2.662 хиљаде у Т2 2020. У овом смањењу укупне запослености велики је удео природног смањења броја пољопривредника.

У десезонираној серији података смањење броја запослених у Србији било је за 39 хиљада, у односу на Т2 2019. и за 37 хиљада у односу на Т1 2020.

У односу на Т2 2019, шест земаља је имало већи број запослених него у Т2 2019, а 8 је имало мањи релативан пад од Србије, док је 19 имало већи пад од Србије, са највећим падом у Турској (-6,9%) која је већ, и без короне, имала економску кризу, и у Бугарској (-5,5%) као земљи суседној Турској. Следе Шпанија, Исланд, Италија, Португалија, Аустрија и Грчка, где је већи део њих имамо велико закључавање становништва због короне.

Табела: Мирослав Здравковић

Србија је са 13,6% имала један од најмањих удела одсутних са посла у Европи и само је 6 земаља имало мањи удео од Србије. Изгледа невероватно да је Северна Македонија (398,1 хиљада) имала већи апсолутни број одсутних од Србије (368,7 хиљада).

Приредио: Мирослав Здравковић



Categories: Не само о економији

Tags: , , , ,

Оставите коментар