Здравко Кривокапић: Нису ми ментори ни Београд, ни Москва, ни митрополит Амфилохије

Оно што је апсолутно тачно је да Срби који живе у Црној Гори нијесу пали са неба и нијесу дошли из неких других крајева, него су овдје, указао Кривокапић

Здравко Кривокапић (Фото: Филип Филиповић/Гети)

„Немам ментора – ни у Београду, ни у Русији, а ментор ми није ни његово првосвештенство митрополит Амфилохије“, каже у интервјуу за Дојче веле Здравко Кривокапић, лидер коалиције „За будућност Црне Горе“.

Господине Кривокапићу, Ви бисте могли постати нови премијер Црне Горе. И док се једни радују други се плаше и негодују. Има ли разлога за страх?

Здравко Кривокапић: Па ја мислим да је то спиновање које долази из истих кругова. Ти кругови говоре само једно: да је једини човјек стабилности на просторима Црне Горе, препознат од већине међународне заједнице, господин Ђукановић. То је једна невјероватна порука, коју нико од грађана Црне Горе не може да прихвати као праву мјеру истине.

Управо борба против корупције и непотизма један је од Ваших главних задатака. Како то мислите ријешити у једној малој држави гдје такорећи свако свакога зна и гдје ваши политички противници и даље имају јако упориште?

Директног кривца налазим у управи полиције и тужилаштву. Што значи да неко не ради свој посао како треба или га дефинише на нивоу партијске подобности и послушности. Јесте Црна Гора повезана родбински, јер смо ми мали простор и свако свакога зна и то представља потенцијалну опасност за дјеловање непотизма и свих облика корупције. Сваки примјер корупције желимо да истражимо, да народ буде упознат са тим и да медији и невладине организације буду тај четврти стуб који ће указивати на било коју злоупотребу.

Ђукановић се дистанцирао од Милошевића, прогласио независност Црне Горе, подржао санкције ЕУ према Русији., признао Косово и ушао у НАТО. Како ћете увјерити Брисел и Вашингтон да нећете мијењати његов спољно-политички курс који Запад подржава, али не и Ваше присталице, а прије свега не просрпске и проруске странке које су са Вама у коалицији?

Ви знате да је потписан споразум који је гарант нашег прозападног курса, којег не желимо да мијењамо. Кад имате три варијанте, једну да идете кроз отворена врата, другу да скачете кроз прозор или трећу да ударате у зид, ви изаберете иједну другу осим ову природну, а то је да улазите свугдје кроз нормална врата. То подразумијева, ако је потписан уговор са НАТО, ми смо спремни да поштујемо све што је договорено и што представља интерес тог великог Атлантског савеза. Потписали смо споразум који је обавезујући и који није мртво слово на папиру, него управо гаранција онога што Запад од нас очекује.

А шта је са Косовом?

Док је ова влада у повоју нећемо правити никакву егзибицију у било ком смјеру, него ћемо се окренути ка ономе шта је наш највећи проблем, а то су унутрашњи проблеми Црне Горе.

Медији у региону пишу како је побједник избора у Црној Гори заправо митрополит Амфилохије, док њемачки „Тагесцајтунг“ наводи како „на власт долази стадо ратоборног пастира“ и подсјећа како је митрополит Амфилохије храбрио црногорске резервисте у нападу на Дубровник и водио кампању против признавања Косова. Може ли се то тако рећи и какве су Ваше везе са митрополитом?

Ја мислим да је најбоље када би неко обавио интервју са митрополитом и видио колика је то ширина, знање, познавање филозофије, пјесништва, књижевности. Ја мислим да је он један од најобразованијих Црногораца. Да ли неко жели да нас враћа у деведесете године, онда тај исти би морао да буде толико коректан да каже да је господин Ђукановић и тада био на сличним позицијама, па га нико не прозива на тај начин, него га гледа као помиритеља и гаранта стабилности.

Али Ђукановић се извинио и направио политички преокрет?

Па и митрополит је неколико пута исказао тај свој молитвени однос према свему томе, што је мјера ако желимо да правимо паралелизам. Да ли је једно извињење довољно, а ваша су дјела била таква каква јесу… Ја знам да је све нас на просторима и бивше Југославије, а и читавог свијета, задивио њемачки канцелар који је знао да то истински каже и да се осврне на оно што представља најгори догађај који може да се деси на било којим просторима, а то су ратна дешавања.

Мило Ђукановић, изборна ноћ 30. 8. 2020. (Фото: Стево Васиљевић/Ројтерс)

Ја никад нисам учествовао у томе, али сам свједок свих тих дешавања. Пратећи интензивно медије тог временског периода могу само да кажем да је то нешто најружније што је могло да се деси у било ком простору, а не просторима одређених република које су тада биле у једној заједничкој држави и свако је имао свој поглед и право да гледа друкчије. Али пут до тога је могао да буде сасвим другачији да је неко истински желио да превазиђе проблеме који су били евидентни у том тренутку. Мислим да је дошло вријеме да морамо другачије да размишљамо, да сарађујемо на обострано задовољство, не да само једна страна доминира, да будемо људи који ће бити окренути ка будућности и стварању повјерења.

Изјавили сте да ће нова власт, помоћи да се сачувају српски манастири. Како мислите ријешити спор око Закона о слободи вјероисповијести?

Ја могу само да кажем да је то био један од мојих разлога што сам ушао у сву ту причу. Држава треба да буде гарант добрих односа, а не стварања подјела. И то је највећа подјела у задњих 75 година, која се десила у Црној Гори, а која је ипак достојанствено и мирно завршена.

Ђукановићева струја тврди да је проблем у томе што Српска православна црква негира постојање црногорског идентитета и Црне Горе као државе. Како Ви то коментирате?

Свако има право на свој став. Оно што је апсолутно тачно је да Срби који живе у Црној Гори нијесу пали са неба и нијесу дошли из неких других крајева, него су овдје. Ја само могу да кажем да је моја породица преко 500 година на овим просторима. И не може нико да каже ко је већи Црногорац од мене, јер припадам том изворном дијелу старе Црне Горе.

Здравко Кривокапић, у средини (Фото: Танјуг/Зоран Мирковић)

Исто тако негативно доживљавам да неко каже да је матица Срба Србија. То је чини ми се један тренутак ко је неко искористио и желио да се постави као заштитник интереса појединачних групација. Знам да је некада важило једноставно правило: у Србији живе Србијанци, у Црној Гори Црногорци у Херцеговини Херцеговци и тако редом, а можда имају сви исти коријен. То је нешто што нама не да мира у сваком погледу. Јер, ако ви истичете национални идентитет као мјеру државе, онда се поставља питање да ли је та држава стварно грађанска.

Мањински народи попут Бошњака одбијају сарадњу са Вама и апелују на Дритана Абазовића, вођу коалиције Црно на бијело, да не улази у Вашу владу. Како мислите придобити њихово повјерење?

Ја сам им тада рекао првим наступом који је био доказ наше побједе, да је рука испружена свима и да ми Црну Гору не можемо градити без учешћа свих. Ја, због обавеза које сам имао, нисам упутио позив на тај формални састанак. Али ових дана ћу то урадити и мислим да је мјесто и Бошњацима и Албанцима и свим другим националним мањинама да заједнички градимо Црну Гору. Јер она мора да буде оно што јесте: мултикултурна, мултиетничка, мултирелигиозна.

Абазовић, Кривокапић, Бечић (Фото: С. Прелевић/АФП)

У Србији и Републици Српској се прослављала ваша побједа. Како сте то доживјели?

Све то што се дешавало у региону има своје двије слике. Једна је слика еуфорије која се десила и у Србији и Републици Српској, и друга, која ме помало забринула, да је овај дио који се тиче босанског дијела Федерације то доживио као велику опасност за распиривање тих неких националних осјећаја, јер свједоци смо, ја и моје годиште. шта то значи присјећати се тих деведесетих година. Ја имам само једну поруку: да се овдје десила демократија и слобода. Ако се то десило, а неко се плаши тога, онда су то неки други проблеми.

Њемачки листови пишу да је Вучић побједу Ваше коалиције представио као своју и прогнозирају исти утицај Београда на Црну Гору, какав постоји и на Србе у Босни и Херцеговини. Је ли ова процјена претјерана?

Само могу да кажем да ме не интересују ставови појединих лидера који покушавају сваку ситуацију да прикажу као своју побједу. Ово је побједа црногорског народа, који је јасно исказао шта жели. Ми желимо помирење по свим основама са свима и не можемо ми да угрозимо никога.

Да ли су Вас контактирали њемачке дипломате или политичари? Зар нисте требали доћи у Берлин?

Ја сам имао само незванични разговор у амбасади Њемачке. То је био један отворени и коректан разговор. То је било прије десетак дана. И мени је то улило наду да ће ствари бити другачије него што су изгледале у том тренутку. Ми смо тада били забринути да нећемо добити подршку међународне заједнице да кренемо у један нови редизајн Црне Горе, који је неопходан и свима насушно потребан.

Здравко Кривокапић испред Храма у Подгорици, 23. 8. 2020. (Фото: Саво Прелевић/Вијести)

Недавно сте изјавили да је Црна Гора земља чуда и да је у њој све могуће. Плашите ли се да би Запад, уколико Ваша влада, посвећена демократији, направи један једини корак у погрешном смјеру, поново могао стати на страну Ђукановића?

Не бих волио да се бавим нагађањима и хипотезама. Ја знам да ће влада која буде формирана, радити предано и посвећено свим обавезама, које су поготово везане за те наше међународне обавезе и уговоре. Оно што увијек постоји као потенцијална опасност је да неки исхитрен гест неког политичара, као што је било у току ових 15 дана, представља сигнал да Запад то посебно ослушкује.

Мислим да је то нешто што ја не умијем да препознам – зашто је господин Ђукановић толико битан Западу. Ако сте задужени код одређених кругова, онда ви имате и обавезе према њима. Ја немам никакво задужење, немам ни ментора, нити у Београду, нити у Русији, а ментор ми није ни његово првосвештенство митрополит Амфилохије.

Разговор водила: Јасмина Розе

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 18. 9. 2020)

Прочитајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , , , ,

1 reply

  1. Срби су закинути за цео сет права, овај закон о црквеној имовини је чак и најмањи проблем. Али шта ћеш, одлучено је тако на Цетињу да Срби треба да трпе и ту је крај.
    Кривокапића пре овог наступа нико али апсолутно нико није препознавао на улици, одједном фама.

Оставите коментар