Александар Живковић: Вулинов тестамент – сви Срби под СНС шљивом

После Вашингтона, Вулин рехабилитује и појам Велике Србије, која по њему једина може да буде природна противтежа Великој Албанији

Александар Вулин (Фото: И. Милутиновић)

Најављујући уједињење свих Срба око једне партије, одлазећи (?) министар војни разоткрио је стратегију Врховног команданта у после-Вашингтонском времену

Најновији Печат на пуних дванаест страна  доноси  Тестамент министра, интервју са Александром Вулином (овде), у којем се овај (радо му то признајем) успешни политичар и министар одбране залаже за поновно уједињење свих Срба у једну политичку заједницу. Знамо из Домановићевог мртвоморског програма да је прва тачка нашег окупљања она „да ко ослободи и уједини Српство, буде у знак народног поштовања и захвалности, одмах уапшен.“

Није ми намера да „апсим“ министра, већ да подстакнем дискусију о основним елементима његовог плана. Слажем се са Вулином да Срби данас не постоје као јединствен политички народ, и да је сасвим легитимно да покушају да мирним путем остваре своје уједињење.

Александар Вучић и Александар Вулин (Фото: Танјуг)

Вулиново средство да се ова раздељеност (ја бих рекао: културно-политичка полицентричност) превазиђе, јесте чисто партизанска (у смислу како су деветнастовековни интелектуалци користили овај термин). Наиме, по Вулину сви треба да се окупимо око СНС-а, а Вучић никако не треба да оставља чело странке, јер би тиме поновио „грешку“ краља Александра Карађорђевића да буде „изнад странака“. Док се не оствари уједињење, све српске странке ван Србије треба да „слушају Београд“, односно да буду филијале СНС-а. Чак и када бисмо видели Вучића као Вулин, наиме, као значајног државника, великог стратега и тактичара, јасно је да би оваква „јединствена политичка заједница“ Срба имала велике проблеме, не само очекиване (у међународном легитимисању), него и у унутрашњем функционисању.

Но, од самог Вулиновог плана, интересантнији је контекст у коме се појављује. Није нека новост да СНС жели „српске листе у српским земљама“, по угледу на несрећну чланицу косовске владе, а у Србији +50% подршку која захтева окупљање шареноликог идеолошког спектра (од неолиберала до комуниста, од националиста до ЛБГТ активиста). Сада, после Вашингтона, Вулин рехабилитује и појам Велике Србије, која по њему једина може да буде природна противтежа Великој Албанији.

Александар Живковић (Фото: Соња Ракочевић)

Прећутно, за Косово и Метохију нема места у његовој визији уједињења Срба. Велика Албанија му је сад потенцијални извор нестабилности и сукоба (наравно), а фебруара 2018. је отворено нудио ту покрајину (истина не целу) – Тирани (овде).

Тада је то био излаз из „унутрашњег дијалога“ који је велеумно започео Врховни командант, (овде), док је сада најјефтинији начин да се, после Вашингтона, сачува покисло „национално крило“ у + 50% СНСу.

Прочитајте још



Categories: Судбина као политика

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар