У споразуму не пише да ће Србија имати право на део профита који остварује Водопривредно предузеће „Ибар – Лепенац“ под ингеренцијом Приштине
Језеро Газиводе (Фото: Wikipedia)
Иако српски званичници сматрају да је тачка Вашингтонског споразума која се односи на право коришћења вештачког језера Газиводе бенефит за Србију, из њене формулације се пак не може уочити на чему се то уверење реално заснива.
У појединим провладиним медијима се појавило тумачење да та тачка предвиђа да ће Србија добити право да користи хидропотенцијале Газивода као и на део профита које остварује предузеће за снабдевање водом под контролом Приштине.
Међутим, у садржају споразума се то децидно не наводи. У споразуму пише да ће се „обе стране сложити да сарађују са Министарством енергетике САД и другим одговарајућим правним лицима америчке владе на студији изводљивости за потребе дељења језера Газиводе као поузданог снабдевања водом и енергијом“.
Дакле, нигде не пише да ће Србија имати право на део профита који остварује Водопривредно предузеће „Ибар – Лепенац“ под ингеренцијом Приштине.
Када је реч о „поузданом снабдевању водом и енергијом“ такође није јасно наглашено шта би то конкретно требало да значи. Поједине општине са већинским српским живљем на северу Косова већ се снабдевају пијаћом водом из Газивода а све добијају струју из истоимене хидроелектране.
Хидроелектрана „Газиводе“ је у власништву Електропривреде Србије и поставља се питање да ли Вашингтонски споразум представља гарант да ће то тако остати и даље или се очекује да оно пређе под контролу Приштине.
Економиста Милан Р. Ковачевић каже за Данас да се из Вашингтонског споразума не може видети шта то Србија тачно добија његовим потписивањем по питању језера Газиводе.
„ Ту се наводи да ће доћи до поделе језера а оно је већ подељено. Зна се тачно у ком делу се протеже којом територијом. У споразуму не постоји ниједан податак из кога се може наслутити корист Србије у вези језера Газиводе. Овако нејасним споразумом и препуштањем трећој страни да арбитрира у наведеним питањима Србија може само изгубити оно што има у овом тренутку а никако било шта добити“, сматра наш саговорник.
Са друге стране Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду сматра да су одредбе Вашингтонског споразума везане за Газиводе добре за Србију.
„Ако дође до поделе ресурса српска страна ће остварити одређену зараду а поред тога становништво у српским општинама које ради у хидроелектрани ће задржати своја радна места. То су свакако бенефити. Још већи бенефит је тај што потписивање Вашингтонског споразума, бар у теорији, може да представља први корак и охрабрење да ће бити увод у преговоре о вредној имовини Србије која је сада заробљена на Косову и да ће Београд успети да бар нешто од тога наплати или добије“, наводи Савић.
Кредит за изградњу Газивода враћа Србија
Вештачко језеро Газиводе настало је 1977. године када је београдско предузеће Хидротехника – Хидроенергетика у атару села Газиводе подигло једну од највећих брана у Европи са глиненом основом по пројекту који је израдило предузеће Енергопројект. Изграђена је и хидроелектрана „Газиводе“ снаге 38 мегавата.
Основна намена језера је наводњавање Косовске низије. Каналима се вода из Газивода одводи до Грачаничког језера и користи се за снабдевање града Приштине.
Газиводе су изграђене кредитом америчке Међународне банке за реконструкцију и развој вредним 45 милиона долара. Кредит је након распада СФРЈ наставила да враћа Србија. Целокупан простор језера налази се 20 одсто у централној Србији, а 80 одсто на територији Зубиног Потока на Косову.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Хидроелектрана и језеро Газиводе су у власништву Електропривреде Србије која и дан данас отплаћује кредит за њихову изградњу. 20% Језера се налази на територији центрачлне Србије, а 80% на територији КиМ на којој живи искључиво српски народ. Све и да тзв Косово заиста постане самостална и независна држава шта ту има да се дели? Власништво је неспорно и свуда у тзв демократском свету светиња. Наравно, без обзира на власништво, Електропривреда Србије не може ни у будћности, као што није ни до сада ни могла ни хтела, да КиМ (сутра не дај Боже тзв држави Косово) ускраћује воду и то је све што би Шиптарима било загарантовано да се поштују закони цивилизованог света. На жалост, од бусања АВ у груди и пароле НЕ ДАМ ГАЗИВОДЕ НИ ПО КОЈУ ЦЕНУ дошли смо до тога да славимо могућност поделе језера са Шиптарима. Из споразума је јасно да се говори само о подели језера. Нигде се не спомиње хидроелектрана. И што је можда најгоре, пристали смо да о подели језера одлучују САД, које су увек и у свакој прилици биле и остале против наших интереса. Такође, ова тачка “споразума” огољује чињеницу да АВ у вези КиМ нема апсолутно никакву политику нити било какав сувисли план. Све што ради је обично шибицарење од данас до сутра, јер ако је његова политика како сам каже “разграничење” (или најновије “да и ми нешто добијемо”) зашто се без икакве преке потребе одриче онога за шта је најпре и најупорније морао да се бори и што се са највише аргумената уклапа у споменуту политику (у власништву је Србије, један део је на територији централне Србије, а друиги на територији где Шиптари никада нису живели)? И за крај одговор на недоумицу из наслова Данаса : Нејасно шта Србија добија поделом Газивода. Србија добија ону ствар очи да истера и ништа више.