The Saker: И ради овог je Вучић ишао преко Атлантика?

Је ли представник Србије на овом сусрету имао правни тим уз себе? Вјероватно није, јер за себе сматра да је правник

Доналд Трамп на потписивању споразума са Србијом и Косовом (Фото: Твитер налог Џефа Мејсона)

(The Saker, 6. 9. 2020)

Предсједник Србије и Авдулах Хоти, предсједник владе (можда би исправније било рећи „самозвани предсједник владе“) ратног плијена НАТО-а из 1999, окупиране српске покрајине Косова и Метохије, састали су се 3. и 4. септембра у Бијелој кући. Сврха разговора наводно је било поправљање економских односа, имајући у виду разорену економију на обе стране. На страну сувисло питање зашто би било коме у Бијелој кући уопште било стало да овом крајње локалном питању посвети скоро два дана, и имајући на уму да на Балкану никад ништа није као што дјелује на први поглед, суштина је, разумије се, била знатно друкчија – довршавање легитимизације Косова као независне државе с међународним принадлежностима. Економија је послужила само као камуфлажа.

Кад се прашина слегла, испоставило се да је предсједник Србије потписао један од сигурно најчуднијих докумената у историји међународних односа. Прије уредничких коментара, стављамо га на увид читаоцима:

Шта је чудно у наведеном документу? Ради се о два листа папира удостојена потписа предсједника државе, али без икаквог заглавља или ознаке мјеста потписивања. И да повреду дигнемо на квадрат додајући увреду, потписник је ословљен само као „предсједник“. Предсједник чега? Да ли би државник који води рачуна о достојанству своје функције или престижу државе потписао овако нешто? И шта је уопште ово што је потписано? Дипломатски документ или приватне биљешке потписаног?

Насупрот томе, ево како изгледа писмо предсједника Трампа свом госту из редова косовских Албанаца Авдулаху Хотију послије састанка:

Писмо Доналда Трампа Авдулаху Хотију

Знатно боље и достојанственије, зар не?

Сам економски споразум садржи неке још чудније ставке.

У њему се између осталог каже да ће се „стране снабдијевати енергетским изворима од разних добављача“. Шта значи ова езоповштина? Имајући у виду огорчено противљење Америке гасоводу Сјеверни ток 2 и недавне Помпеове покушаје да наговори Бјелорусију да купује гас од добављача удаљеног 10 хиљада километара ради обустављања набавке гаса од сусједне Русије, та фраза може значити само једно: наређење Србији да одустане од било какве помисли да се снабдијева од блиског и сразмјерно повољног добављача из Русије, чиме се Србија искључује из система снабдијевања руским гасом и ускраћује јој се уносна улога једног од чворишта снабдијевања дасом из гасовода Турски ток.

Даље, Србија прихвата да „забрани коришћење опреме мобилне телефоније пете генерације од непоузданих добављача“, што ће водити замјени опреме кинеског произвођача Хуавеи опремом америчких фирми.

Тиме се „споразум о економској нормализацији с Косовом“ претвара у шамар Русији и Кини, важним геополитичким партнерима Србије, што представља пуцањ Србије у сопствену ногу.

Ту је и ставка за коју је могуће да ју је по свом нахођењу убацио посредник, амбасадор Ричард Гренел: „Обе стране ће сарађивати на легализовању хомосексуалности са 69 држава у којима је хомосексуалност злочин.“ Какве то има везе с економским односима?

Потписивање споразума у Белој кући (Фото: Бета/АП), З

Србија се обавезује и да пресели своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. Истовремено, Израел и „Косово“ успоставиће дипломатске односе, односно Израел ће признати Косово. Премјештајући амбасаду у Јерусалим Србија награђује Израел што признаје незаконито одвајање 15% њене територије на којој су нека од најзначајнијих мјеста њене културе и духовности. И трећи шамар, овај пут арапском и исламском свијету, који је немогуће разумски образложити, је да се Србија обавезује да на својој територији „примијени мјере за сузбијање дјеловања и финансирања Хезболаха“. Какав год ко став имао према Хезболаху, Србија ту нема шта сузбијати јер та организација не дјелује на њеној територији, осим ако се то не односи на „Косово“, које је игром случаја његово упориште. Зашто се онда ствари не називају правим именом и зашто особа која тврди да представља Србију пристаје да га присиле на такву гротескну одредбу, беспотребно представљајући своју земљу у лошем свјетлу и навлачећи презир стотина милиона муслимана широм свијета?

Претпосљедња тачка споразума значајна је за политички контекст читаве представе. У њој се каже да „Косово“ годину дана неће тражити пријем у међународне организације, а да Србија заузврат „пристаје на једногодишњи мораторијум на кампању за повлачење признања, и да ће се суздржати од званичних или незваничних захтјева државама и међународним организацијама да не признају Косово као независну државу“. Формулација није једнозначна, али оквирно подржава тумачење да ће се Србија суздржати од спречавања признавања „Косова као независне државе“ без икаквих временских ограничења. Реченицу су лукаво срочили англосаксонски правници, укључујући знаке пунктуације да би се такво тумачење прикрило, али мјесто запете у реченици одаје замку. Ставка иза запете граматички је раздвојена од ставке испред ње. У случају да је предсједник Трамп био у журби и прекуцавање није долазило у обзир, сваки словесан потписник у име Србије би иза ријечи „суздржати“ на своју руку додао фразу „на рок од годину дана“, ради подударања с обавезом „Косова“. Али онако како је потписано, обавеза „Косова“ истиче за годину дана, а обавеза Србије траје неограничено послије тога. Pacta sund servanta (закључени уговор је закон за уговорне стране, начело уговорног права, нап. СС).

Александар Вучић у Белој кући (Фото: Танјуг/AP Photo/Evan Vuči)

Је ли представник Србије на овом сусрету имао правни тим уз себе? Вјероватно није, јер за себе сматра да је правник.

Шта је политичка посљедица потписаног? То да се процес легитимизације „Косова“ као „независне државе“ под покровитељством Америке и ЕУ несметано наставља, окончавајући чланством у УН, а да се Србија унапријед одриче права да се томе супротставља на дјелотворан начин. Лукаво као да је смислио сам ђаво. На крају, de iure признање „Косова“ од стране Србије постаће небитно јер неће ни бити потребе да се тражи њена сагласност или мишљење по том питању.

Помисао да је предсједник Трамп уприличио овај састанак јер му пред изборе треба неки спољнополитички успјех потпуно је претјерана. На конференцији за штампу 4. септембра, на дан закључења ових разговора, није их ни поменуо, нити је наговијестио да би могли бити потписани какви спектакуларни договори који би му побољшали изгледе на изборима. Толико о значају који придаје гостима с Балкана.

За одметничку „владу Косова“ ово је, пак, важна фаза у процесу легитимизације под покровитељством америчке дубинске државе, био Трамп тога лично свјестан или не.

За Србију се путовање преко Атлантика ни у ком случају није исплатило. Био је то још једно крупно стратешко одступање и понижење, показујући спремност њеног руководства да се беспотребно понижава и тргује најважнијим државним интересима ради опстанка на власти, играјући на подршку странаца коју сад мисле да су обезбиједили увлачећи се глобалистичким моћницима. Било би им боље да ставе прст на чело и реално сагледају како су им прошле колеге из Црне Горе.

Ерик Фегелин за блог Степског сокола/The Saker

Прочитајте још



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , , , , , , ,

5 replies

  1. Што једна будала потпише,милион паметних ме могу да исправе.

    24
    1
  2. Ово је за не веровати. Мислили смо да после ДОС- а не може дубље ,е сад видимо да може.

    22
  3. Мало мање параноје : Grenel: Kosovo i Srbija nisu ništa potpisali sa SAD
    Specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova Ričard Grenel rekao je da su Kosovo i Srbija u petak popodne u Vašingtonu potpisali sporazum o međusobnoj saradnji, i da nisu potpisali nikakav sporazum sa SAD. Na konstataciju novinara da je i američki predsednik Donald Tramp nešto potpisao, Grenel je rekao da je to tačno. „On je u osnovi potpisao pismo potvrđivanja da će raditi zajedno na realizaciji sporazuma“, rekao je Grenel. Реалност је да нема Трамповог потписа.Америка није гарант било чега.Понегдје нема ни оба потписа(Вучић-Хоти).Најбољи плодови разговора су твитови Захарове и Билта.Наша Марија…

    8
    7
  4. ЗАПАДНОЕВРОПСКИ И АМЕРИЧКИ ИМПЕРИЈАЛИСТИ-ТРИЈАЛИСТИ И ЗАТИРАЊЕ СРБА НА БАЛКАНУ У ХХ СТОЛЕЋУ

    „UNA SALUS VICTIS: NULLAM SPERARE SALUTEM! – „Једини спас за побеђене, то је: не надати се никаквом спасу!“, гласи једна латинска пословица.

    Ни једном народу у свету није нането тако много зла и изнутра и споља, колико нашем обезглављеном, обесправљеном, окупираном и пониженом несрећном српском народу. Колико год да смо склони да верујемо да несрећа лежи у нашој неслози, у издајствима мањих и већих размера, као и у извесном фаталном немару појединих личности које су биле позване да ставе себе на жртвеник Отаџбине за општи спас, ипак, то није све!

    Главне и основне узроке нашег страдања у ХХ столећу пројектовали су извесни европски и амерички империјалисти-тријалисти, који су пројектовали и платформу за стварање и разбијање Југославије у антисрпском удруженом злочиначком подухвату у трагичном ХХ столећу. Више од два столећа ми смо били жртве фантомске игре западноевропских и америчких империјалиста-тријалиста. То је посебно нагласио између осталих публициста и француски писац Пјер Вирион (Pierre Virion ) у својој интересантној и инструктивној књизи коју је објавио под насловом “Beintot un Gouvernement Mondial? – Une super et counter-eglise”, у којој помиње и нас Србе, пошто и ми неминовно улазимо у свеопшти план остварења једне светске хегемоније под окриљем Сједињених Америчких Држава.

    Све што Вирион наводи и коментарише има подједнаку вредност у погледу политичких, економских, културних и религиозних збивања у свету, у којем више ни један народ није изван домашаја скривених замки, које су им поставили видљиви и невидљиви западноевропски и амерички империјалисти-тријалисти. Зато ћемо почети временски из далека, јер и план у чији оквир смо ушли и ми Срби, датира још из XIX столећа. Тај план је резимиран на стр. 255 Вирионовог дела у реченици, коју је изговорио James P Warbоurg пред америчим сенатом 1950 године:

    „БЕЗ ОБЗИРА НА ТО, ДА ЛИ ТО НЕКО ХОћЕ ИЛИ НЕћЕ, МИ ћЕМО ИМАТИ СВЕТСКУ ВЛАДУ! ЈЕДИНО ПИТАНЈЕ КОЈЕ СЕ ПОСТАВЉА ЈЕСТЕ: ДА ЛИ ЋЕ ТА ВЛАДА БИТИ УСПОСТАВЉЕНА НА ОСНОВУ ЊЕНОГ ПРИХВАТАЊА ИЛИ ПАК ПОБЕДОМ“ – „QUATRE ANS PLUS TARD, EN 1950, WARBOURG DECLARAIT DEVAN LE SENAT AMERICAIN: ‘QU’ON LE VEUILLE OU NON, NOUS AURONS UN GOUVERNEMENT MONDIAL.LA SEULE QUESTION QUI SE POSE EST DE SAVOIR SI POCE GOUVERNMENT MONDIAL SERA ETABLI PAR CONSENTEMENT OU PAR CONQUETE“.

    Вирион више пута наглашава да се сви народи у свету морају „изнивелирати“ с крајњим циљем остварења једног једнојезичког, једнопартијског и једноверског друштва, потчињеног „великим изабраницима“, „великим кадровима“ и највећим финансијерима у свету. У вези с тим „великим изабраницима“, „великим кадровима“ и највећим финансијерима, који уједно представљају извесне међународне структуре, међу којима се посебно истичу чаробњаци међународне масонерије највишег степена, дајемо опет реч писцу, који нам на стр. 27 каже:

    „1847 год. Конгрес масонских ложа у Штрасбургу (Strasbourg) говорио је већ о уједињеним европским државама, које би сачињавала федерација Германа, Романа и Словена“.

    На стр. 28 Вирион наставља своју мисао и дословно каже: „Социјалистичка и револуционална Русија, окружена њеним европским сателитима, није нова идеја; универзална република обрађивала је одавно усијане мозгове свих завереника, захваљујући тајним друштвима сваке врсте“.

    Претходно на 25 страни Вирион нам је скренуо пажњу, да је година 1870 најважнији датум међу највазнијим, јер је то година измене полова западног света. Париз и Беч постају другоразредни центри у односу према Берлину, Лондону и Њујорку. Вирион каже да то није ново, али оно што представља стварну новину, јесте најава америчког председника Ulysses-a S. Granta 1872 године, јер је те године био по други пут изабран за председника САД, када је отворено рекао: „Цивилозовани свет тежи ка ребубликанизму, ка народној владавини преко његових представника и наша велика република судбином је одређена, да служи као водич свим осталима… Наш творац спрема свет, да постане у одговарајућем моменту једна велика нација, која ће говорити само једним језиком и којој војска и флота више неће требати“.

    Такође, на стр. 28 Вирион истиче: „ТО ЈЕ УНАПРЕД ПОТВРђЕНИ АМЕРИЧКИ ЛИДЕРШИП У ОСТВАРЕЊУ ОВОГ ПРОГРАМА, ЧИЈУ СУ НЕПРЕЦИЗНОСТ И ГОВОРНИЧКО МЕСИЈАНСТВО МАСКИРАЛИ У ЈЕДНУ ОКУЛТНУ ДИКТАТУРУ“. Одмах затим, на истој страни, Вирион се пита: „ОДАКЛЕ ЈЕ ДОЛАЗИЛА ГРАНТОВА СИГУРНОСТ? ЈОШ У ОНО ВРЕМЕ?“ , да би наставио:

    – „Не само због преноса у Њујорк исте те 1872 године седиста Генералног Савета Интернационале Карла Маркса, која ће имати познати нам развој;
    – не само због устоличавања у Сједињеним Америчким Државама неколико година пре тога и због вртоглавог успона банкарске групе ‘Јакоб ШИФ, КУН и ЛОЕБ’, која ће финансирати револуцију 1917 године;
    – не само због устоличења у Њујорку од 1867 године Мазинијевог ‘Универзалног Демократског Савеза’, успркос важности његове непосредне улоге у револуционарним покретима све до Пољске и Русије, посредством Бакуњинове мреже;
    – И не само због оснивања у Њујорку 1843 године чувеног тајног искључиво јеврејског друштва Б’НАИ БРИТ (B’NAI BRIT).

    Ова Грантова сигурност, а касније и Варбургова, имала је свакако своју основу у тој концентрацији, али исто и у еволуцији тајних друштва, но она је почивала пре свега на апарату чаробњака међународне масонерије, који је створен под именом ‘ПАЛАДИЗМА’, ОСНОВАНОГ У ИСТИМ ТИМ Сједињеним Америчким Државама, од стране двојице истакнутих масона Алберта Пајка (Види: Albert Pike, Morals and dogma of the ancient and accepted Scottish rite of freemasonry. Charleston, A .: M.: 5641) и Ђузепа Мазинија“.

    На стр. 29/30 Пјер Вирион тврди, да је тако Мазини нашао подршку у Сједињеним Америчким Државама, да заједно са Пајкеом предузме остварење централизације међународне масонске активности, претварајући је у једну синхронизовану акцију са циљем „ОСТВАРЕЊА ЈЕДНЕ СВЕТСКЕ ВЛАДАВИНЕ, КОЈА ЋЕ БИТИ ВИДЉИВА У ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ ЈАВНИМ УСТАНОВАМА, АЛИ ЊЕНА ВИСОКА ВЛАДАЈУЋА ХИЈЕРАРХИЈА СТАВЉА У ПРВИ ПЛАН ЕКОНОМИЈУ, ЖЕЛЕЋИ ТАКО ДА ОСТВАРИ ЈЕДИНСТВО СВЕТА НА МАТЕРИЈАЛИСТИЧКОЈ БАЗИ, ЧИМЕ СТАВЉА НЕПРЕМОСТИВ ЈАЗ ИЗМЕЂУ ХРИСТА, ЊЕГОВЕ ЦРКВЕ И САМЕ СЕБЕ…“

    У овом процесу национални и међународни „велики изабраници“. „велики кадрови“ и велики финансијери „КОЈИ ВОДЕ СВЕТ“ (стр.190), поседују неограничена материјална средства, располажући истовремено штампом, радио-телевизијом, публицистиком и кинеметографијом, помоћу чега остварују „НЕВИДЉИВУ РЕВОЛУЦИЈУ“ (стр.191).
    На стр. 38 Вирион нас обавештава, да су финансијске групе Лондона и Њујорка присно повезане са тајним друштвима, па изводи закључак: „Тако наједном схватамо разлог, порекло и развитак опозиције, чији првак је био Генерал де Гол“.

    За нас Србе, посебно је интересантна страна 40 Вирионове књиге. Јадан младић Гаврило Принцип био би још више потресен него ми, читајући ове редове, које ћемо због њихове важности за нас превести у потпуности, како би сачували и ово Вирионово сведочење које дословно гласи:

    „Но ево још нешто: рат који је требао да уништи Аустро-Угарску империју, да сруши династију Хоенцолерн, да обори Немачку, чије су претензије постале мегаломанске – на њих Saint-Ives d’ Alveidre алудира већ 1890 године; рат који је требао да генерализира демократске режиме најављен је 1894 године, осим, ако би у Европи све државе биле републиканске, сходно плану из 1860 год., а ради се о томе, да се оне остваре помоћу великог рата XX-ог века; ради се и о стварању Уједињених Држава Европе под масонском хегемонијом… Ево најаве Светског рата, потребног, да Европу поново измени… Оно што се неможе порицати, то је најава већ 1912 године од стране Paty de Clam-a опасности, којима је изложен аустријски претстолонаследник Фердинард, убијен у Сарајеву 1914 године. Оно што исто тако збуњује, то су алузије на тај трагични завршетак, које је правио пуковник Хаус ( Edward Mandell House 1858-1938), члан ‘Masters of Wisdom ‘ или четири године пре атентата (Значи кад је Гаврило Принцип имао 13 године, – наша примедба), о чему је писао М. де Понкинс у својој књизи о Фран-Масонерији. Оно што такође смућује дух, то је изванредно заседање међународне масонерије на Saint Simon’s Island -у 1913 године, што је био први покушај конгреса будућих међународних масонских чаробњака под именом ‘Билдербергера’.

    Најзад, одржва се сасатанак савезничке масонерије у Паризу 1917. године. У циљу извлачења користи од резултата рата, пошто је претходна иста та масонерија одбила предлоге за мир, које је формулисао Benoit XV, затим Карло IV Аустријски, овај последњи посредством принчева Sixte-a ou Xavier-a de Bourbon – Parme . То одбијање било је типично масонско, да би се зараћене стране присилиле, по цену хиљада и хиљада нових мртвих, да прихвате њихов, масонски мир и ново цепање Европе“.
    Није Југославија створена зато, да би њоме било крунисано херојство српске војске која се за њу борила, већ зато, што је стварањем нових држава требало потпуно и сигурно онемогућити обнову Аустро-Угарске империје, чије постојање није било у интересу светске масонерије, што је јасно из целе Вирионове књиге. Тако је и Југославија доживела сличну судбину, јер њен опстанак није био у интересу чаробњака међународне масонерије.

    Своју 40 страну Вирион завршава овако: „И над тим нагомиланим рушевинама Првог Светског рата, масон Вилсон ( Willson Thomas Woodrow 1856-1924) се усудио да каже: ‘Хришћанство није успело да уједини народе. Ми ћемо успети, надам се помоћу Друштва Народа’ – “Le Christiannisme n’a pas reussi > a unir les peoples. Nous reussirons, j’espere, par > la Societe des Nations.“

    На стр. 44 Вирион каже: „Час је дакле био дошао, да се убаци идеја о СВЕТСКОЈ ВЛАДАВИНИ у масу, да се обрађује међународно тесто, да би се директно измоделирао профил ‘Великог Дела’ на једном плану који више није био тајна, старом три века, који је већ изложио Комениус, па онда Saint-Ives d’ Alveidre, да би нашао најзад свој модернизовани израз у СИНАРХИЈСКОМ ПАКТУ – ИМПЕРИУМ МУНДИ“.
    После горе изложеног, догађа се, развија даље Вирион своју мисао, један интересантан феномен: „Даје се замах бољшевизму у једној великој земљи. Одмах после састанка јеврејско-германско-америчких финансијера, који су материјално финансирали бољшевичку револуцију у Русији, савезници су гласали за абдикацију цара. Ствар је дакле била готова – у Русији је устоличен комунизам.“

    Вирион нас обавешава на стр. 137 да је члан 83 о ПАКТУ СВЕТСКЕ ВЛАДЕ, формулисан 1935 год., који дословно гласи: „Признајемо, да у данашњој ситуацији бољшевизам одговара Евро-Азијским народима…“

    За Версајски Уговор на стр. 49 Вирион пише: „Версајским Уговорм фаворизована је англо-саксонска и јеврејска доминација европских и међународних покрета…“ А на стр. 136 Вирион каже: „Версајски Уговор из 1918 године тесно је повезан са међународним догађајима и циљевима бољшевичке револуције у Русији.“

    Како мрачне силе нису мировале ни после Првог светског рата, Вирион цитира значајну књигу Сиднеја Варбурга „Три разговора са Хитлером“, коју је објавио на холандском језику, где између осталог каже: „Почев од 1929 год. Гаранти Траст тражио је човека, помоћу кога би извео националну контра-револуцију и нашао је Хитлера. Прва компанијска уплата извршена је код немачких банкара Менделсон…“

    На стр. 129 Вирион пише: „Године 1847 у Штразбургу на Међународном Масонском Конгресу, који је претходио револуцијама од 1848 год., нашроко је коментарисана идеја о Уједињеним Државама Европе. Већ тада мислило се на формирање три европске федерације: романску, германску и словенску“.

    Даље на стр.130 Вирион цитира једну брошуру коју је објавио Бакуњин под насловом „Мојим руским и пољским пријатељима“ која је објављена 1862 године. Бакуњин је у својој брошури изјавио: „Ми Словени, ми морамо да остваримо пут Великим Изабраницима…“ Јасно је да се под „Великим Изабраницима“ подразумевају припадници међународних чаробњака универзалне масонерије. Бакуњинову изјаву је цитирао и Дешампс – „Тајна друштва“, Лајпциг, 1862 године.

    На овом месту посебно истичемо примедбе које је Вирион навео на горњи текст: „Руски Нихилизам онога времена само је руски огранак Републиканског Универзалног Савеза, чије седиште је у Њујорку, а оснивач управо Мазини, талијански револуционар, сарадник масона Алберта Пајке-а у стварању Високе Универзалне Масонерије и то у исто време, када Јакоб Шиф, стари Ротшилдов агент у Немачкој, долази да се смести у Сједињене Америчке Државе, да би из њих финансирао бољшевичке револуције у Русији, све до оне из 1917 године. 1843 год. како смо већ споменули, основана је такође у Њујорку, моћна и искључиво јеврејска масонска ложа Б’НАИ БРИТ. Најзад, 1872 године Интернационала Карла Маркса устоличава такође своје седиште у Њујорку“.

    На стр. 131 Вирион пише: „РЕВОЛУЦИЈА, ВИСОКА ПАЛАДИСТИЧКА МАСОНЕРИЈА, ВЕЛИКИ МЕЂУНАРОДНИ ФИНАНСИЈЕРИ, СВЕ ЈЕ ТУ, У ЊУЈОРКУ, КАО НА САСТАНКУ УТВРЂЕНОМ УНАПРЕД У ИСТО ВРЕМЕ И У ИСТОМ ГРАДУ…“

    При овоме мислимо на изјаву председника Гранта, коју је изрекао 1872 године. Америчком народу, да ће СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ БИТИ ВОДИЧ ЦЕЛОКУПНОГ ЧОВЕЧАНСТВА…

    Бакуњин је такође знао на шта може да рачуна, ЈЕР РУСИ – НЕ НАЦИЈА ВОДИЧ, већ народ за ЕКСПЕРИМЕНТЕ, имала је у једном историском моменту за мисију да ојача западне позиције у свету како би данас ЧАРОБЊАЦИ ВИСОКЕ УНИВЕРЗАЛНЕ МАСОНСКЕ ПЛУТОКРАТИЈЕ ПРИСИЛИЛИ СВЕ ЗЕМЉЕ ДА ИМ СЕ ПОТЧИНЕ ПРИСТАНКОМ ИЛИ ПОБЕДОМ КАКО ЈЕ ТО ИСТАКАО АМЕРИЧКИ СЕНАТОР ЏЕМС П. ВАРБУРГ 1950. ГОДИНЕ.

    Пре него што пређемо на завршни део овог приказа, неможемо, а да се најпре не осврнемо на реченицу, на стр. 69 Вирионове књиге, коју је изговорио милијардер Сајрус ИТОН, која је публикована 1957 године у Билтену Друштва за Спољну Политику (Ф.П.А) која од речи до речи дословно гласи: „СРЕТНИМО СЕ НА ПОЛА ПУТА СА СОВЈЕТИМА!“ Зато је и дошло до совјетске ПЕРЕСТРОЈКЕ и англоамеричког НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА…

    После свега – чему коментари о трагичним збивањима кроз која је прошао у ХХ столећу наш обезглављени, обесправљени и понижени несрећни српски народ. Ми неможемо да живимо скрштених руку пред неправдама које нам наносе западноевропски и амерички империјалисти-тријалисти, ал’ тешко је битку бити шутом с рогатима!
    ( Види: Pierre Virion, Beintot un Gouvernement Mondial? – Une super et counter-eglise, Paris, France, 1967).

    2
    1
  5. Ови домаћи веселници без памети и душе као да никада нису видели овај документ?

    Писмо Вилија Вимера канцелару Шредеру (2000. године)

    Веома цењени господине канцелару,

    Крајем протекле недеље био сам у прилици да у словачком главном граду Братислави присуствујем Конференцији коју су заједнички организовали Министарство иностраних дела и САД и „American Enterprise Institut“ (спољнополитички институт Републиканске странке). Главне теме скупа биле су Балкан и проширење НАТО-а.
    Конференцији су присуствовали високи политички представници, на шта указује присуство великог броја председника влада, као и министара иностраних послова и министара одбране из тог региона. Међу бројним важним тачкама, о којима се расправљало, неке од тема заслужују да се нарочито истакну:
    1. Организатори Конференције су захтевали да се у кругу савезничких држава што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово.
    2. Организатори су изјавили да се СР Југославија налази изван сваког правног поретка, а пре свега изван Завршног документа из Хелсинкија.
    3. Европски правни поредак представља сметњу за спровођење планова НАТО-а. У том смислу, за примену и у Европи знатно је погоднији амерички правни поредак.
    4. Рат против СР Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено 1945.
    5. Европски савезници су учествовали у рату против Југославије, да би дефакто превазишли препреку и дилему, насталу после усвајања „Концепта нове стратегије“ Алијансе, у априлу 1999. године, односно настојањем Европљана да се претходно добије мандат УН или ОЕБС-а.
    6. Не умањујући важност накнадне легалистичке интерпретације Европљана, да је, наиме, код ширења задатака НАТО-а преко граница законски договореног подручја у рату против Југославије била реч само о изузетку, ипак је јасно да је у питању преседан, на који се у свако доба свако може позвати, и тако ће многи убудуће и да поступају.
    7. Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО-а поново успостави територијална ситуација од Балтичког мора до Анадолије, каква је постојала у време Римског царства, кад је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство.
    8. Због тога Пољска мора да буде окружена са севера и са југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искључена из европског развоја.
    9. Северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору.
    10. У сваком процесу, праву народа на самоопредељење треба дати предност над свим другим одредбама или правилима међународног права.
    11. Тврдња да је НАТО приликом напада на СР Југославију прекршио сва међународна правила, а нарочито све одговарајуће одредбе међународног права ‒ није оспоравана.
    После ове конференције, на којој се расправљало веома слободно и отворено, не може да се избегне важност и далекосежност њених оцена, нарочито када се има на уму висок и компетентан састав учесника и организатора.
    Америчка страна, изгледа, свесна је и спремна да у глобалном оквиру, због остваривања својих циљева, поткопа и укине међународни правни поредак, који је настао као резултат Другог светског рата у прошлом веку. Сила има да стоји изнад права.Тамо где међународно право стоји на путу, треба га уклонити.
    Када је сличну судбину доживело „Друштво народа“, Други светски рат није више био далеко. Начин размишљања, који води рачуна само о сопственим интересима, може да се назове само тоталитарним.

    Вили Вимер

Оставите коментар