Слободан Антонић: НДХ 2.0 у Београду – 25 година срамоте

Видимо систематски рад на релативизацији хрватског геноцида („Покоља“) – што је у пуној симфонији с неоусташтвом у Хрватској, а све с филантропским позивањем на регионално помирење

Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић)

„Грађански“ Београд и ове године обележио је Олују на уобичајено сраман начин. Реч је о медијском затрпавању Олује – те кључне деонице хрватског геноцида (12). То завртање, како сам описао лане, има шест тачака:

  1. Прећуткивање (о Сребреници из свег гласа, о Олуји ни словца);
  2. Крив је српски национализам („Милошевић је први почео“, „Крајишници протерали Хрвате“);
  3. Туђман и Милошевић све договорили („Слоба хтео Крајишнике да насели на Косово“);
  4. Олуја није геноцид већ, евентуално, етничко чишћење (али „договорено“, значи, некако полу-добровољно, у крајњем – ником ништа, појео вук магарца);
  5. А и Србијанци су испали мућак („продавали воду за 5 марака“, „ТВ БГ1 пуштао Весну Змијанац“, „нико да изађе на улицу“);
  6. Ко нам је крив што смо растурили онакву земљу, срећом, мој Београд је свет, наша дивна YU-оаза.

Неки од селебритија, у међувремену, само су променили позицију, али звук овог шестогласног грактања остао је једнако заглушан.

Срђан Драгојевић је, рецимо, с позиције бр. 1 („шта то беше Олуја?“), прешао на позицију бр. 2: „Ако желимо да причамо о злочинима хр. војске у Олуји, морамо претходно да причамо о прогону Хрвата из Крајине“.

Једини проблем овакве релативизације јесте што уводи правило да се један прогон оправдава претходним.

Онда се и прогон Хрвата из Крајине, ваљда, може оправдати претходним прогоном Срба из Загреба или Задра? („Задарска кристална ноћ“, „Откос“, „Оркан“, „Пакрачка пољана“/ „породица Зец“…).

Плус што се прогоном Срба из 1995, онда, може оправдати и сваки следећи реваншизам – када се буде враћала, рецимо, наша застава на книнску тврђаву.

Ето колика је памет београдских селебрити-мудраца.

Али, доследност и кохерентност никада нису становали у тим главама. Зато код њих у исто време важи:

  1. Свако помињање Братунца је релативизација Сребренице („Смешни сте с тим вашим `а шта су они нама радили`, ахаха… Фашисти!“); али, истовремено је на снази и:
  2. Ко хоће о Олуји мора прво о Шкабрњи („А шта смо ми њима радили претходно, то заборављате? Фашисти!“).

Они су, разуме се, у стању да ову двомисао варирају до сутра – а да не примете ама баш никакву противречност:

  1. Бомбардовали смо Сарајево из чиста мира, одвратно!“;
  2. Не мислите ваљда да нас је НАТО бомбардовао из чиста мира, а-ха-ха!“

То је типични „другосрбијански стечени рефлекс посипања пепелом по глави“, што рече Ламброс. Срби су криви и кад су злочинци, и кад су жртве. Кад је Сребреница, ми криви. Кад је Олуја, опет ми криви.

И наравно, наново се истакла комесарка Србљановић. Она је позната по конфабулацијама, попут оне о плавокосом дечаку, са снимка из Сребренице, којег генерал Младић милује по глави, е да би дететова лобања, затим, била пронађена тек стотинак метара подаље… Ју-ју-страшно, одвратни Срби, патет-патет, шмрк-шмрк…

А када је „плавокоси дечак“ нађен жив и здрав – ено га у Прохићима код Сребренице, наша списатељица само је презриво одмахнула руком и рекла: „Па шта, то је могао бити и он.“

Овога пута, пак, Србљановићева је у Блицу исфантазирала да је твит Владимира Ђукановића („Свима вама који сунчате задњице по Хрватској желим разлупан ауто“) – јер, вели књижевница, управо „таква мржња инспирише и на конкретне кораке“ – довео до тога да су „бахати дивљаци у Хрватској колима јурили и претили Милану Антонијевићу, само зато што су му видели београдске табле. Послушала будала будалу“, објашњава она.

Човек би помислио да наша суочарка има наднаравне спознајне моћи којима је утврдила да је управо Ђукановићев твит био окидач који је довео до јурњаве за Антонијевићем.

Невоља је, међутим, у томе што је инцидент с Антонијевићем био два дана пре Ђукиног твита (инцидент: 4. 8, твит: 6. 8).

Ионако је било тешко поверовати да су двојица хрватских билмеза прочитала Ђукин твит, села у ауто и појурила Антонијевића. Али, што је још боље, Биљана од нас заправо очекује да поверујемо да су ове добричине антиципирале шта ће за два дана да напише Ђука, да су због тога прокључале и решиле да се освете првом Србину на ког налете.

„Па шта, то је могло бити и због тога“, вероватно ће одговорити књижевница. „Ионако је веза прво узрок онда последица прецењена“. А и по тачки 14. грађанистичког катехизиса: „свуда има будала“.

То ме подсетило на чувену тврдњу НВО громаде, Драгана Поповића, да је „ЈНА у нападу на Вуковар ангажовала 1600 тенкова, да би сравнила са земљом град који је бранило 1800 људи. Срамније ратне операције свет није видео!“.

Драган Поповић (Извор: SEEbiz)

Када му је скренута пажња да цела „велика” ЈНА, са свим својим трофејним возилима, није имала толико тенкова, Поповић је хладнокрвно рекао: „Омашио сам број тенкова, крив сам, али то није ни била поента мог твита.“

Него шта је била? Да се шака јуначких Хрвата борила с лавином зликовачких српских тенкова? И да уместо споменика Стефану Немањи, за који Поповић лично обећава да ће „кад падне власт вала да лети у ваздух“, има да се подигне споменик Незнаном Хрвату?

Заправо, ма колико покушавали да третирате озбиљно когнитивне процесе у Србљановићкиној или Поповићевој глави, на крају ипак морате да признате да су они тек негде на нивоу четворогодишњег деришта: стакато алогични, крешендо хировити, препуни најфантастичнијих измишљотина, и са готово потпуно разоружавајућим непознавањем стварности…

Безнадежно.

* * *

Оно што је, међутим, било приметно ове године, јесте ескалација мита о З4. Били смо запљуснути разним, иначе потпуно произвољним, „сматрањима“ о З4 као наводном спасу од Олује – почев од Златка Црногорца од подгрејаног Вука Драшковића.

Извор: Данас

Чак је и Ђиласова Странка слободе и правде (ССП) – која има амбицију да буде главна опозициона партија, па се стога има озбиљно схватити – нашла за сходно да оснажи ову глупу и штетну митоманију.

„Власт коју су водили Милошевић, Шешељ и Мира Марковић, а чији главни јуришници су били Вучић и Дачић“, објавио је ССП, „голом силом је натерала Србе у Хрватској да одбију план `З4`, који је, уз гаранције међународне заједнице, Србима у Хрватској давао највиши могући степен аутономије, укључујући заставу, грб и валуту. Под притиском Вучића и Дачића, а под патронатом њихових политичких очева Милошевића и Шешеља, тадашњи политички представници Срба у Хрватској су мировни план одбили. Потом је уследила војна акција Олуја.“

Готово ништа у ових пар реченица није тачно, и оне се могу третирати тек као још један допринос доминантној грађанистичкој култури лупетања. Задржаћу се овде само на основној тези да је З4 давао Крајини државу у држави и био наводни спас од Олује.

Прво, понуђени текст био је тек платформа за преговоре – никакав коначни споразум. Важно је разумети да је текст садржао максимум права за Србе, максимум који је током преговора био планиран – значи, планиран (!) – да се што више умањи.

То јасно истиче чак и руски амбасадор у Хрватској (1992-1996) Л. В. Керестеџијанц, иначе члан З4: „Разговарали смо о томе (у З4 – С. А.) како ћемо након српског пристанка одмах почети радити на томе да полако неке ствари ‘одузимамо Србима и дајемо Хрватима‘“.

Први члан плана З4

Исто налазимо и код Немца Г. Х. Аренса, који је био амбасадор ЕУ у Загребу и члан З4 (овде 158-159).

Преговарање о овом плану можда је требало прихватити из тактичких разлога, да би се добило на времену – мада је Небојша Вуковић одлично показао да време уопште није радило за Крајину, напротив.

Али, у преговорима не само да се не би добило ништа више од онога што је понуђено. Заправо, имајући у виду поменуте интенције мини-контакт групе З4, могло се добити само мање. При томе, оно што је у почетном тексту З4 понуђено било је, у односу на стање на терену – катастрофа.

И сад као друго: свако ко погледа мапу Крајине предвиђену планом З4 одмах ће схватити да, у том тренутку – а реч је о 30. јануару 1995. – ниједан српски политичар то није могао да прихвати као решење.

  1. територија Крајине, по З4, обухватала је тек трећину актуелне територије Републике Српске Крајине;
  2. реч је о 11 мање развијенијих општина РСК (Книн, Бенковац, Обровац, Лапац, Грачац, Кореница, Војнић, Вргин Мост, Глина, Костајница и Двор на Уни); у њима је од 581.000 Срба у Хр. (по попису 1991), живело тек 155.000 Срба;
  3. Целокупну Западну Славонију, као и општине Петриња, Слуњ, Дрниш, уз делове општина Госпић, Оточац, Огулин, Дуга Реса, Карловац, Сисак и Новска – дакле, плус половина територије РСК изван Западне и Источне Славоније – требало је одмах предати хрватској војсци;
  4. Источна Славонија, Барања и Западни Срем били би предати Хрватима у наредне две године;
  5. чак и тако окљаштена Крајина, била би састављена из две раздвојене области; пошто општина Слуњ није ушла у састав Крајине, РСК је пресечена на два дела, у две енклаве; „држава у држави без територијалне целовитости и линије комуникације и није држава“;

Извор: Спутњик

Прихватање овог плана, наравно, био би сигнал свим Србима у РСК изван те две енклаве да почну да пакују кофере и упале тракторе. Чекати јуначку хрватску војску? Побегли би главом без обзира.

Нама је данас лако рећи „боље ишта него ништа“ – јер, знамо исходе Бљеска и Олује. Али, тог 30. јануара 1995. прихватање З4 значило је предавање две трећине територије РСК и њиховог становништва смртном непријатељу. Који би се српски политичар на то усудио?

Јер, да је Милошевић, рецимо, 30. јануара 1995. пристао на З4 и да је тај план спроведен без икаквих умањења српских права (а што је, како смо видели, намеравано), до дан данас би био проклињан као неко ко је Хрватима на тањиру предао две трећине Крајине.

Сумњам и да би сами Крајишници – мислим на народ – у том тренутку прихватили З4. Њима би се, најпре, морало објаснити да ће, у супротном, Хрвати извршити агресију с вишеструко надмоћним снагама, а све уз помоћ САД. Морало би им се рећи и то да су изгледи на успешан отпор, против такве војне силе, минимални.

Нисам сигуран да би их и то убедило. А како с таквом самопоражавајућом пропагандом, након тога, преговарати и ценкати се с Хрватима? Или водити одбрамбени рат?

Једина алтернативна стратегија за Милошевића, која се не би завршила потпуним губитком Крајине, била је – улазак у рат. Војска Републике Српске могла је да притекне у помоћ војсци РСК, а Србија да с тенковима форсира Дунав, те да од Вуковара, преко Осијека, крене ка Загребу.

Не верујем да би се то особито допало данашњој, као и ондашњој, Другој Србији. Јер, нема сумње да би се на то умешале САД (НАТО) – бомбардујући српске тенковске колоне.

Али, с таквим развојем догађаја, у неком тренутку, морало би доћи до примирја и преговора. У том случају, Српска Крајина вероватно не би била тек тако ликвидирана („пала шап`том“).

Међутим, шта је Милошевић имао у Београду? Док је у Загребу на делу била пуна националистичка мобилизација – с општим консенсусом да се „побуњени Срби“, као „реметилачки чимбеник“, имају на сваки начин неутралисати, укључујући и војно, у Београду су мамице из касарни изводиле синчиће, а улицама је кружио камион из чијих звучника је одјекивало: „не рачунајте на нас“, „мир брате мир“ и „римтутитуки“ („anagram for turim ti kitu, trans. I put my dick in you“).

Милошевићу се може свашта приговорити. Али, две потпуно промашене оптужбе „грађанске Србије“ – које се већ четврт века, почетком сваког августа, папагајски рециклирају – јесу: 1. није прихватио З4; и 2. договорио се с Туђманом за „Олују“.

Прво је, као што сам показао, бесмислено; а друго је апсолутно недоказано – никада нисам видео ниједан једини доказ – и зато, методолошки, у рангу урбаног мита (в. овде 168-169).

Те општеместашке фантазме друге Србије утолико су лицемерније што је њу, као што знамо, одувек било брига за Србе у Крајини, за Србе у Бих, за Србе на Косову – заправо, за било кога другог ко није она сама и њена сопствена доња позадина.

И после свега, њени инфлуенсери данас се бесрамно хвале – од Ивана Ивановића до Срђана Драгојевића (уз усхићено терцирање Антонеле Рихе), да су осолили ту исту позадину у „хрватском мору“ – баш на дан прославе „Олује“.

Наравно, свако има право да летује где хоће. Али, само корисни српски идиоти хрватског Пројекта 3/3 не осећају нелагоду када се хвале да су се 4. или 5. коловоза купали на Мљету или у Ровињу – a да им „ништа није било“.

Прошле године сам написао да је то „нормализација етничког чишћења извршеног у Олуји“, која је за Пројекат 3/3 од изузетне важности – управо зато што долази од номиналних сународника жртава.

Ове године, пак, то је још прецизније изразио Миодраг Зарковић: „Летовање у Хрватској питање је пристојности и људскости. Пристојни људи не летују по гробљима, стратиштима и конц-логорима. Хвалити се проводом на хрватском приморју суштински је једнако безосећајно као и правити селфи на сахрани“.

* * *

Када је Милан Брдар пре десетак година изрекао да „постоји проусташки београдски лоби“ (овде 321), та оцена је, тада, изгледала помало претерана.

Милан Брдар (Извор: Снимак екрана/Јутјуб)

Данас, међутим, видимо систематски рад на релативизацији хрватског геноцида („Покоља“) – што је у пуној симфонији с неоусташтвом у Хрватској, а све с филантропским позивањем на регионално помирење.

Та релативизација врши се на седам начина:

  1. тако што се ревизионистички минимизира број убијених у Јасеновцу и, уопште, у НДХ (в. овде или овде);
  2. тако што се изједначавају геноцидна НДХ и Србија под војном управом Немачке (Бранка „Београд-измислио-гасну-комору“ Прпа: „`Иако се зна ко је био Павелић и шта је радио`, исто су радили и `разни ликови у српској историји` – `не води се рачуна о концентрационим логорима које је Недић стварао и сервисирао`“; ово је потпуна неистина, јер у окупираној Србији [1941-1944] нису постојали логори које су држали Срби, а у којима су истребљивани Хрвати, Јевреји или Роми, е да би се могла направити било каква паралела с Јасеновцем и НДХ – С. А.);
  3. Јесу нас Хрвати истребљивали, али и ми смо друге, а и међу собом смо се немилице таманили (Басара; Јасеновац и Покољ овде се релативизују изједначавањем садистичког геноцида над стотинама хиљада жена и деце, с војничким стрељањем неколико хиљада заробљеника – што је свакако злочин, али: то није исто! С. А.);
  4. Срби побијени у Бљеску и Олуји колатерална су штета легитимне војне акције (Александар Секуловић: „Без обзира да ли је страдалих српских цивила [у Олуји – С. А.] било 116, 681 или 1205, то је у сваком случају жалосна чињеница, али не и злочин; та чињеница је последица [претходног српског – С. А.] злочина, а одговорност за страдање цивила пада на онога ко је започео рат“; овде 19).
  5. У Београду може улица Елвиса Прислија, али не и Благоја Јововића („чиме нас је задужио?“; „слављење освете и насиља“, „јака ствар, убио Павелића – тада већ неважног старца“);
  6. О Јасеновцу и НДХ пожељно је да се говори једино у кључу „историје људског зла“ и „наратива о добрим људима у злим временима“; о дубоко укорењеној старчевићевској политичкој култури, о плебисцитарној подршци Хрвата НДХ (бар до 1943), о општенародним прославама погрома и изгона Срба у Олуји и Бљеску, као и о данашњем довршавању Плана 3/3 – уз општи консенсус Хрвата – не сме бити ни речи („подгревање српског национализма“).
  7. Када се каже да су за Јасеновац „криви Карађорђевићи“, а да је извршење правде над Павелићем „слављење крвне освете (од стране – С. А.) убице и насилника“ то је права „критичка историографија“; насупрот томе, свака критика оваквих релативизација усташких злочина није ништа друго до „прогон“ и „линч“.

Извор: Крокодил.рс

Но, да погледамо и какво нам се то „помирење“, ових дана, нуди из Загреба – због ког нам је нужан толики степен самопорицања и снисходљивости пред злочинцима?

Коментатор Јутарњег листа, пошто је похвалио претходну Туђманову „помирбу кћери и синова усташа и партизана“, хвали и Пленковићеву намеру да „проведе помирбу Хрвата и хрватских Срба“, а с циљем да, пазите сад – „дјеца агресорског народа не би носила кривњу својих предака“ (?!).

Такође, коментатор портала Index.hr, у наизглед „помиридбеном“ чланку „Што си радио у рату, тата?“, има читав одељак чији је наслов: „Србији се не може и не смије вјеровати“ – све дотле док се Србија искрено не покаје због „агресије на Хрватску“ (?!).

Хрватски коментатор Пешчаника нада се да ћемо „коначно живјети као сав нормалан свијет“, а његова визија нашег помирења је да се „догоди папинска посјета Београду, а папа том приликом, скупа с вјерским поглаварима, моли за све жртве и за помирење вјера и народа у Јасеновцу, у Вуковару, надајмо се и у Сребреници“ (јер, Јасеновац, Сребреница и Вуковар су, је л` тако, једно те исто – С. А.).

У складу, ваљда, с оваквим визијама „помирбе“ из Загреба, и београдски релативизатори и историјски ревизионисти коначно су се „аутовали“ и „изашли из ормана“. То поздрављам – барем сада знамо на чему смо.

Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић)

Коначно нам је ваљда јасно да се од нас очекује, осим споменика Незнаном Хрвату, и минут ћутања за погинуле хрватске бранитеље на почетку сваке школске приредбе, да сваки политички текст у новинама има да почне осудом великосрпске агресије на Хрватску, те да се годишњица Олује прославља на Калемегданској тврђави, одакле ће се усхићено посматрати како чланови АКУД „Лола“ плутају Савом држећи се за руке, тако да њиховим телима буде исписано: „Браво, сусједи“!

И ја сам пре десет година мислио да Брдар претерује. Али, зар у свем овом београдском НДХ 2.0 лудилу нема система?



Categories: Колонија Србија

Tags: , , , ,

25 replies

  1. Поштовани професоре, зашто споменик „Незнаном Хрвату”? То ће бити генерал Анте Готовина, јер је његова јуначка борба не само донеле демокрацију, ЕУ и НАТО Хрватској, већ и слободу од великосрпске агресије самим Србијанцима. И евроатлантске интеграције. Наравно, велики допринос дали су и ОВК генерали, али они ће касније добити споје споменике у Београду. Пре тога се очекује присуство србијанских званичника на прослави „Олује” у Книну, где ће у традиционалном клечећем положају поздрављати хрватски стег и химну. У Србији, на улици, у ставу мирно. Погнуте главе, примерено покајнични. Мислите ли да претерујем?

    6
    4
  2. „Јесу нас Хрвати истребљивали, али и ми смо друге, а и међу собом смо се немилице таманили (Басара; Јасеновац и Покољ овде се релативизују изједначавањем садистичког геноцида над стотинама хиљада жена и деце, с војничким стрељањем неколико хиљада заробљеника – што је свакако злочин, али: то није исто! С. А.);“

    Нажалост, овде су другосрбијанци прилично погодили када је реч о односу Срба према Србима. Ако добро памтим, након Другог светског рата, у Аустрији је извршено само 35 смртних казни за учествовање у Хитлеровим злочинима, а у Француској од 4 хиљаде смртних пресуда само је половина извршена. Зрели народи не журе да убијају своје припаднике чак ни кад заслужују смртне казне. У Србији, која има веома мали број становника у односу на Француску, а сличан број у односу на Аустрију, број људи које је стрељао титоистички комунистички режим (заслужено или незаслужено) је према неким проценама неколико десетина хиљада. То ипак нешто говори о карактеру и менталитету самих Срба, али нажалост ништа добро. Много сте ви Срби још далеко од цивилизованог патриотизма, али не треба да одустајете од покушаја да достигнете тај ниво!

    5
    18
  3. OVA NOVA, HIBRIDNA DEMOKRATIJA JE POSTALA NAJGORI OBLIK NACIZMA !!!
    Ako g Лазар Костић nije pisao sarkastično, onda smo zaslužili građanski rat koji nam se smeši .
    Ne zaboravite – Srbija je veća od kruga dvojke i nas je koji ne pljujemo po svom istorijskom sećanju i nasleđu – je ipak VIŠE !
    Nije ovo pretnja, već jasno davanje do znanja , da nećemo dozvoliti da nam pseudo intelektualci srpski, niti presvučeni u demokrate – hrvatski nacisti , kroje istoriju i sećanje !
    „Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.“

    38
    2
  4. Браво господине Антонићу погодили сте право у мету, само ме чуди да нисте веровали у постојање усташког лобија . Он је непрекидно , са огромним бројем спавача ( чак су то и њихова деца данас у Београду – са јасним циљем овде ) присутан још од 1945. И не само да су усташка деца ту на задатку , већ су огромним новце који стиже из Аргентине ( од претопљеног злата побијених Срба у НДХ ) поткупили многе , а међу њима и горе, у тексту наведене индивидуе. То је само мали број које сте споменули, има их на жалост још охохо, А ми као народ ћутећи прелазимо преко тога. Мислим да би тај усташки лоби требао да буде посебно обрађен у СЕРИЈАЛУ ТЕКСТОВА , вашим или неког од наших виђенијих познавалаца тематике. Надам се да би се могао пронаћи неки сајт који би то смео да објави , с обзиром на проблеме са њиховим заштитницима – видимо какве проблеме има и СТАЊЕ СТВАРИ ( које успут подржавам да истраје и буде бескомпромисно без обзира на све).

    37
  5. Нешто најтачније што сам прочитала !
    Комунизам највеће зло и највећи непријатељ Србског народа у историји…Нажалост многи Срби то и даље не схватају…

    “ У Јајцу 1943.године је поречено Косово , изгубљено Таково , оборен Ловћен и поништен Опленац “

    Матија Бећковић

    44
    1
  6. Дакле ништа ново у главном граду кроато-комунистичког кадилука. У Брозограду…на Тргу Маркса и Енгелса…

    27
  7. Читам овде и гледам ове у Белорусији и видим један исти Словенски,Православни народ који је изгубљен у садашњем времену и стварно жалим јер се са нашим народом мора порадити на томе како се воли своја отаџбина,јер има друга жена,има други посао,али друга држава нема ,уствари има али те сунце тамо не греје као овде,и увек се питам за које то паре човек који је интелегентан може да изда своју државу,како то може интелектуалац да постане црв,како то да никад Енглез не каже:де жао ми је ето чинили смо злочин јбг извините колико треба да платимо итд,само ми који смо толиком крвљу натопили своју земљу олако пи*амо по њој,ево на КиМ доноси се закон који јасно каже ко оспорава борбу овк платиће такву изјави затвором,а код нас људи помреше,а нису наплатили ратне дневнице из 1991,колико људи у својој кући има Српску заставу или колико зна речи химне,сувише олако заборављамо јунаке са кајмакчалана,е зато нам се на Зејтилнику направило купалиште,а оно је тамо од прошле године само што то нико није приметио целу годину,олако гинемо за државу,још лакше заборављамо жртве,а хајлакше их испоучујемо страном суду,зато је питање ко ће следећи да брани ову државу када му отац није наплатио дневнице,стриц остао инвалид и постао невидљив за државу,а ујак отеран у Хаг,када ти свакодневно сервирају пут у ЕУ,а ти радиш за сићу,зато и нема патриотизма или га има само када се игра фудбал.

    25
  8. Мада се у основи слажем са дујагнозом коју поставља г-н Антонић, ипак ми неке ствари у његовом тексту сметају, односно недовољно су истакнуте. Да пођемо од наслова: “…..25 година срамоте“. Ма, неће баш бити САМО 25 година?? Зар то зло и срамота почињу тамо негде тек од 1995 г.? зар неће бити да је почетак бар од 1945. године? У том случају се не ради о 25 , него о 75 година срамоте – а то је, признаћете, г-не Антонићу, ипак мало подужи период? Уопште, у свим текстовима г-на Антонића превладава нека врста његовог апологетског става у односу на период комунистичке диктатуре који је и поставио темељ свему што он у овом тексту оправдано критикује и жигоше, а недопустиво је тих првих 50 година гурати под тепих.
    Друго што ми у његовом тексту смета је што он, упркос томе што је социолог, недовољно анализира социјално-политичке и етничке корене те малигне другосрбијанске југоносталгије и кроатофилије. Кад смо код југоносталгије, корени сежу чак и у Прву Југославију – тамо негде од почетка 20-тих година прошлог века. То је био почетак велике мешалице која је у Србију (нарочито Београд) довела људе из других крајева, довела до болесне југо-илузије међу Србима у Србији, масе мешовитих бракова, итд., што је све било солидно тло за почетак раста ове патолошке друштвене појаве коју он сада критикује и покушава да са њом полемише – што је од почетка осуђено на крах. Грађански рат 1941-1945 г. није завршен 1945 г., него се наставио у комунистичкој страховлади до средине 1960-тих, када је прешао у крути комунистички апсолутизам. То је уништило и остатке српске грађанске класе.
    Могао бих се кладити да су етничко/социјално/политички корени огромне већине другосрбијанаца отприлике овакви: потомци мешовитих бракова, досељеника у Србију из других делова нове државе (углавном у Београд), комуниста, профитера послератне пљачке од српске грађанске класе. Њихова професионална структура се сигурно одликује скоро потпуним одсуством из њихових редова занатлија, трговаца, инжењера, лекара – уз огромну концентрацију тзв. “интелигенције“ (наравно “поштене“ по комунистичким критеријума): правника, економиста, новинара, глумаца, редитеља, историчара, социолога, …агога (и нарочито демагога), публициста, филозофа (нарочито дрвених) – посебно марксиста, и сличних “друштвено корисних“ слојева. Њихово природно станиште је Београд, који је одавно престао да буде српски град. Тај – може се рећи, малигни тумор у својим рукама држи и контролише токове културе, образовања, финансија…. Из њихове средине се луче отрови који загађују сву друштвену околину. Данас су они ти који су свемоћни. Докле ће то трајати? Има ли лека? Ко зна…Qui vedra, verra!

    34
    4
  9. Професор Слободан Антонић не престаје да ме одушевљава његовим текстовима.

    Овако јасно, поткрепљено са цитатима, свака част и хвала!

    24
  10. @ Qui vivra verra!
    Ставио сам плус, али морам и речима да потврдим – ФАНТАСТИЧАН КОМЕНТАР . У потпуности се слажем.

    13
    2
  11. @Qui vivra verra!….Ако ћемо тако онда ће најпре бити да то зло почиње бар од 1918. године и да се не ради ни о 25 ни о 75, већ о 102 године срамоте. Да вас подсетим, опраштање, прећуткивање и гурање под тепих хрватских злочина и подлости није „комунистички“ изум. То су патентирали краљ Александар Карађорђевић и српска политичка, друштвена и привредна елита, а оберучке прихватила српска грађанска класа на крају првог светског рата. Тада „комуниста“ није ни било. Они су ти који су поражене Хрвате, Словенце и муслимане превели у победнике правећи са њима, као себи равним, заједничку државу (Краљевина СХС). Они су ти који су сваком хрватском, словеначком и муслиманском официру, који су као официри Аустроугарске убијали наше војнике и починили бројне и страшне злочине у Мачви и Подрињу дали по један чин више и превели их у официре Краљевине СХС. Чак су и једног Словенца, који је био министар у Аустроугарској поставили за министра Владе Краљевине СХС? „Комунисти“ бар нису у ЈНА узимали официре усташе, домобране и балије и нису за министре Владе ФНРЈ бирали Павелићеве министре. Али је исто тако истина да ни једни ни други нису подржавали, правдали и пропагирали хрватска зверства и безобразлуке како се то чини у Србији последњих 25 година. Да вас опет подсетим, да су „комунисти“ ти који су званично, на државном нивоу утврдили да је у Јасеновцу на најсвирепије начине убијено 700000 људи, да су међу њима огромна већина били Срби и да су убијени само зато што су Срби. Да, комунисти јесу гурали под тепих Хрватски геноцид над Србима, јесу углавном ћутали о томе и бранили да се та истина шири међу народ, али никада нису оспоравали да се десио стравичан злочин, ни умањивали његове размере као што се данас то чини у самој Србији. Зато је господин С. Антонић апсолутно у праву када говори о 25 година срамоте. Осталих 77 година су године српских заблуда, глупости и идиотлука.

    9
    5
  12. @Dragan R: Потпуно сте у праву што се тиче неопростивог греха Карађорђевића при заборављању и заташкавању злочина аустроугарске војске у Србији током Великог рата и пријема њихових официра у војску Краљевине СХС. Али,`ипак морам приметити да сте, као и г-дин Антонић некако сувише болећиви према комунистима. Кажете: “ ` Комунисти` бар нису у ЈНА узимали официре усташе, домобране и балије и нису за министре Владе ФНРЈ бирали Павелићеве министре“. Неће баш бити тако… Јесу… Ево најупадљивијег примера: Пуковник Месић, командант НДХ јединице (мислим, бригаде) и носилац немачког Гвозденог Крста, у бици код Стаљинграда је пао у совјетско заробљеништво са све својим људством, СССР их је братски преобукао у униформе Титове војске и послао у Србију Титу да је „ослобађају“ од Срба, што су ови са задовољством и успехом чинили, а Месић је после рата пензионисан као пуковник Титове ЈНА. Осим тога, и маса хрватских домобрана са све часницима је била кооптирана у ЈНА (а сигурно и подоста усташа). Што се тиче хрватске НДХ елите – шта рећи о Крлежи и нпр. Крклецу,а они су били најпознатији? Све су то комунисти братски пригрлили, јер они нису били ослободиоци Србије, него после протеривања Немаца, и сами свирепи окупатори Србије, који су себи ставили у задатак да сломе кичму српском национализму. Успели су, на жалост, а о том успеху на неки начин сведочи и Ваше и Антонићево помирљиво држање према периоду њихове страховладе – која се, опет на неки начин преко другосрбијанаца наставља и даље.

    22
    2
  13. „ на основној тези да је З4 давао Крајини државу у држави и био наводни спас од Олује…„..„патентирали краљ Александар Карађорђевић и српска политичка, друштвена и привредна елита,„два спина са истим задатком.Приписати малим Русима кривицу за сопствено сатирање и покољ.Академик С. Антонић нам је понешто написао о првој тези.Превише је аболирао Милошевића,Миру Марковић.Милан Мартић је о томе говорио.Само једна ситница.Кад смо у јулу`94. одбили план контакт групе,прекинуо је чак и телефонске везе са Српском.Увео санкције,окренуо 12,7 мм цијеви у нашем правцу на Дрини.А ово око Карађорђевића је чисти безобразлук.Нећемо вам дозволити да мијењате историју.Краљу је НАМЕТНУТА она монструм творевина.Са све упутством за употребу.Морао је прихватити Словенце и ватиканске бојнике.Или они или Космет.
    Qui vivra verra…што не поменусте амбасаду ндх у Београду `41.-`44.? Са све шахаром на јарболу.Скину ли је прле са зграде?Да искористим академиково архаично писаније,Београд је ћифтинска средина.

    4
    2
  14. Да би се разумеле извесне околности под којима је неблагодарна Југославија постала полигон завојевачког НАТО пакта деведесетих година ХХ столећа, константовали бисмо да су извесни србофобични европски и амерички империјалисти-тријалисти под англоамеричком командом остварили своје програме и намере, које су изложили у књизи “The Third world war – A future history” – „Трећи светски рат – будућа историја“ , где дословно стоји:

    „…да су комунистичке ћелије у Србији позване да сломе отпор тзв. капиталистичких контрареволуција у Словенији или Хрватској…“ – „…an invitation from communist cells in Serbia to put down a so-called capitalist counterrevolution in Slovenia or Croatia…

    14 Operation Yugoslavia. If we are to make a move in Europe, it would be better to ‘capture Yugoslavia’ then to ‘recapture Poland’ (which is not lost anyway). The argument in favor of Operation Yugoslavia are: the weak federal government in Yugoslavia is unpopular with most of the Yugoslav people, and the various state government are all unpopular with the people of the other states; …” ( Види: General Sir John Hackett and others, The Third world war – A future history, London – New York, 1978, стр. 37 и 68-69).

    У овом контексту цитирали бисмо још једном расправу енглестког публицисте Jonathan-а Eyal-а ( Jonathan Eyal, international director at the Royal United Services Institute in London, England ) о тзв. „Плану 3-4“ коју је објавио под насловом „THE WAR IN YUGOSLAVIA: SOME PRELIMINARY LESSONS“, који је кобајаги нудио Србима известан степен аутономије, где дословно стоји:

    “… ‘План нуди Србима све што могу добити у реалном свету. Они никад неће имати њихову државу у Хрватској и никад неће бити Велике Србије’. Биле су то речи старијег америчког посланика који је посетио Балкан у почетку 1995. године и који је припремио најновији мировни план …” – „ …’The plan offers the Serbs everything they could possibly achieve in the real world. They will never have there own state in Croatia and there will never be a greater Serbia.’

    Those were the worlds of a senior American official visiting the Balkans in early 1995, and clutching the latest set of ‘peace plans’…” (Види: Jonathan Eyal, THE WAR IN YUGOSLAVIA: SOME PRELIMINARY LESSONS, RUSI Journal, Aprl 1995, London, England, стр. 29).

    При овоме цитирали бисмо и значајну расправу проф. Милорада Екмечића, која је објављена под насловом „Највећа грешка је што свету никад није речено шта Срби хоће“, где између осталог, стоји:

    „Нови развој је избацио Русију из реда великих сила… Није у питању да ли ће Русија на Балкану играти значајну улогу, него да ли ће имати сређено друштво да уопште игра самосталну улогу… Данас Сједињене Државе журе да на Балкану стекну неке боље позиције него што су имали њихови предходници на том осетљивом простору. Стога тако темељито етнички чисте српске покрајине у Хрватској и Босни… Све што САД раде на Балкану, укључујући и историјске злочине етничког чишћења српског народа, последица је тражења места где би се берлински зид поново боље поставио. Католичка Француска на Балкану има своје савезнике. Дефинитивно, ми то нисмо… Садашњи француски министри су добро савладали ватикански уџбеник балканске историје. Будућој Европи није потребна југословенска држава, а уједињени српски народ је њен први непријатељ. Срби су били жртве католичке средње Европе више пута у прошлости…“ (Види: Проф. др. Милорад Екмечић, Највећа грешка је што свету никад није речено шта Срби хоће, „Американски Србобран“, Pittsburgh, Pa., USA, бр. од 7. фебруара 1996).

  15. У овом контексту указали бисмо на Индекс који је саставио Петар Макара на сајту https://web.archive.org/web/20050204162517/http://srpska-mreza.com/GUIDE/INDEX-ALL.htm, где стоји:

    INDEX – Alphabetic search by topic…
    [ Home ] [ Library ] [ Index ] [ Maps ] [ Links ] [ Search ] [ Email ]
    A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
    A – ALBANIANS of Kosovo
    • The astronomical demographic explosion
    • Albanian solution to Kosovo problem – through terror
    • Kosovo Albanians get Al Qaeda support
    • Albanians and drugs
    • Albanian Muslims reviving SS tradition
    Albright, Madeleine – Her family was saved twice by the Serbs! Alija Izetbegovich – The first President of Independent Bosnia. His capital work is book: „Islamic Declaration“ Anti-fascists movements in Yugoslavia – The Serbs have formed two anti-fascist movements to fight Hitler’s Nazis. American and German politicians push Yugoslavia off the cliff – The masterminds of the Balkan slaughter Austro-Hungarian attack on Serbia in 1914 – The World War One started that way.
    B – Baker III, James – Excerpt from his book written with help of Mr. Thomas M. DeFrank „The politics of diplomacy…“. The excerpt reveals that America purposely aided Bosnian Muslim PR.
    BIBLIOGRAPHY – List of all books and articles used on this site, sorted by topic.
    Bodansky, Yossef – Director of the Congressional Task Force on Terrorism
    • Book: „Offensive in the Balkans“
    • „Iranian’s European Spring Board“ – analysis of Iranian influence in Bosnia
    BOOK OF FACTS – This is entry point to history as well as current events in (ex) Yugoslavia.
    Bookstore – The books we recommend. You can buy books using our bookstore.
    BOSNIA
    • Introduction
    • Who are Bosnian Muslims?
    • Are Bosnian Muslims tolerant people?
    • Bosnian Muslims during World War II
    • Bosnian Muslims as Iranian spring board
    • Bosnian Muslims reviving SS tradition
    • Bosnian Muslim President – Alija Izetbegovic
    Bosnia and Jihad – The establishment of the first Islam fundamentalist state in Europe.
    Brown, Ron – The U.S. Commerce Secretary dies in airplane crash over Croatia
    C – Cadik, Danon, The chief Rabbi of Yugoslavia – An open letter to the American Jewish Commitee. Cetniks, Chetniks – Royalist Serb anti-Nazi resistance movement of WWII
    Professor Chossudovsky, Michel
    • „Dismantling Yugoslavia Colonizing Bosnia“
    • On KLA narco-trafficers
    • Impacts of NATO’s „humanitarian“ bombings…
    • „NATO has installed a reign of terror in Kosovo“
    CROATIA
    • Introduction
    • The worst Nazis the world have known: Croatian Ustashi
    • Croatian fuhrer of World War II
    • Croat Tito’s Yugoslavia
    • Mr. Tudjman – Croatian leader to the second independence (1991)
    • European Nazis come to help Croatia
    • Croatia today – the carbon copy of its Nazi predecessor
    • Croatian open bragging about the Nazi past
    • Croatia is Serb-free at last! – Who are „Croatian Serbs?“
    D – Dehumanization of the Serbs
    • Professor Raju G.C. Thomas: „Dehumanizing a nation“
    • Steve Tesich, Oscar winning movie director on the subject
    • Nadja Tesich, Professor, writer, filmmaker on the subject
    • PR wars against small nations
    • Barry Lituchy – „The war against the Serbs…“
    Depleted Uranium – NATO have bombed Serbian parts of Bosnia with this toxic, radioactive material. Dorfman Alvin and Heather Cottin „U.S. Jews and the Balkan Situation“ Dubrovnik – What happened in this town on the Adriatic coast in 1991?
    E – ETHNIC MAPS
    • Introduction to the study of the disposition of Yugoslav Peoples
    • European peoples at 19th and the beginning of 20th century
    • Hitler’s divide-and-rule strategy counted on ethnic diversity of Yugoslavia.
    • Croat Tito’s division of Yugoslavia
    • Disposition of religious groups in Yugoslavia.
    • Encyclopedia Britannica map of Yugoslavia in 1987 vs. edition 1990.
    • National Geographic ethnic map of Yugoslavia 1990.
    • The US State Department knew it was butchering Yugoslav ethnic fabric.
    • Even New York Times had a moment of truth. Map from 1994
    • Battlelines in Bosnia and ethnicity. An UN map from 1994.
    • Dayton „peace“ line of division of Bosnia. National Geographic 1996.
    F – Professor Fein, Helen – Excerpts from her book: „Accounting for Genocide“. Serbs, Jews and Gypsies suffered together at hands of Croat and Muslim Nazis. Franjo Tudjman – The first President of the newest Independent Croatia.
    G – General Gallois, Piere-Marie – Intoduction to his book: „The Allah’s sun is blinding the East.“ General Gallois was founder of the French nuclear program. Professor Gervasi, Sean – „Why is NATO in Yugoslavia?“ Professor Gilbert, Martin
    • Book: „The First World War“
    • Book: „The Holocaust“
    H – Hackworth, David, the most decorated living American soldier
    • „U.S. sinking slowly in Bosnian swamp“
    • „Ruses that prompt attacks as old a trick as war itself“
    THE HAGUE TRIBUNAL
    • Introduction to the study of the tribunal
    • Professor Raju G.C. Thomas – on the role of the tribunal in dehumanizing the Serbs
    • Professor Kosta Cavoski – The Hague against justice.
    • Professor Raymond Kent – The Hague and the rape of the tradition
    • Professor Alfred P. Rubin – „Dayton, Bosnia and the Limits of Law“
    Hasselbach, Ingo – Excerpt from book he wrote with help of Mr. Tom Reiss: „Fuehrer Ex“. Mr. Hasselbach, a German neo-Nazi leader, writes about his experiences as neo-Nazis flocked to help the newest Croatia fight the Serbs.
    Professor Hilberg, Raul – Excerpts from his book: „The Destruction of the European Jews“. Serbs, Jews and Gypsies suffered together at hands of Croat and Muslim Nazis. History of the peoples of Yugoslavia – The entry point to our BOOK OF FACTS.
    I – Independent State of Croatia 1941-1945 – A WWII Nazi state formed by Hitler’s NWO forces. Independent State of Croatia 1991-???? – A Nazi state formed by American NWO forces. Izetbegovich, Alija – The first President of Independent Bosnia. His capital work is book: „Islamic Declaration“
    J – Jasenovac – The third largest Concentration Camp of WWII was held by Croat Nazis. More than 600,000 people slaughtered! Mostly Serbs
    THE JEWS
    • Suffering of Yugoslav Jews during WWII
    • Relation of some knowledgeable Jews about situation in Yugoslavia
    K – Professor Kent, Raymond – An open letter to the Lord mayor of the Hague. KLA – Kosovo „Liberation“ Army
    • Introduction to detailed analysis
    • KLA and drugs
    • Leaders of KLA
    KOSOVO – cradle of the Serbian civilization
    • Introduction to detailed analysis
    • Kosovo heritage
    • Brief history of Kosovo.
    • Kosovo problem
    • How Albanians try to solve Kosovo problem
    • West and Kosovo
    • Who is guilty for Kosovo problems?
    Koshutich, Ivan – Excerpts from his book: „Croatian Domobranhood in World War II“. Croatian Government published his book that glorifies Croatian Nazi past.
    KRAJINA
    • Introduction to detailed study on Krajina
    • Formation of Krajina
    • Eastern Slavonia
    • Expulsion of Serbs from Krajina
    L – Dr. Landau S., Ronnie – Excerpts from his book: „The Nazi Holocaust“. On efforts of the Orthodox Church to save Jews and Serbs. Dr. Levin, Nora – Excerpts from her book: „The Holocaust, The destruction of European Jewry 1933 – 1945“ Dr. Lipson, Alfred, survivor of Auschwitz – „‘Eden’ of Sarajevo Disappeared in WWII“
    LINKS – Other web sites dealing with wars in Yugoslavia… Barry Lituchy
    • „The Pope, Nazis and CIA“
    • „The war against the Serbs…“
    • „Blood suckers die in a plane crush“
    Loftus, John and Mark Aarons – Excerpts from their book: „Unholy Trinity.“ On how Vatican and Croatian Clergy helped WWII Nazis escape justice.
    M – Professor Maher, Peter
    • Dubrovnik hoax
    • „KosovA“ or „KosovO“?
    Makara, Petar, co-founder of Srpska-Mreza.com – „Evil Empire Bulletin“ – My views on NWO and events in Yugoslavia. Malaparte, Curzio – Excerpt from his book „Kaputt.“ Mr. Malaparte, a fascist Italian, describes his encounter with WWII Croat leader Pavelich. Dr. Mandich, Klara, a senior Belgrade Jewish community leader „The European Hoodlum Democracy Will Not Break the Serbs“ Baron Manhattan, Avro – During WWII he worked for „Radio Freedom.“ Excerpts from his book: „The Vatican’s Holocaust.“ The book is a study of the role of Vatican and Croat Catholic clergy in WWII holocaust perpetrated on Serbian victims in Karajina and Bosnia. Marrus R., Michael – Excerpts from his book: „The Holocaust in History“. On WWII Nazi Croatia.
    MASS MEDIA
    • Western mass media and morality – Introduction
    • PR wars against small nations
    • The aggressor and the local proxies at the same task
    • Peter Brock – The partisan press
    • The mechanisms of lying
    • Klaus Bitterrnann – „Warmongering intellectuals“
    MASS MURDER FOR THE CAMERA
    • Introduction to Sarajevo staged atrocities
    • Bread-line massacre
    • Sarajevo Markale market massacre #1
    • Sarajevo Markale market massacre #2
    Mass rape – The analysis of the hoax. Miloshevich, Slobodan – Serbian leader, President of Serbia, then Yugoslavia. This Mr. Miloshevich’s speech was cited as example of Serbian nationalism and intolerance. Mitchell, Ruth – Book: „The Serbs Chose War“
    N – NATO ATTACK ON YUGOSLAVIA
    • Introduction to detailed analysis
    • Done against all international law
    • NATO morality
    • Who is guilty for it all?
    NEW WORLD ORDER (Again!)
    • Introduction to the study of the newest NWO
    • Dhimitrios Gheorghiou – „Uncle Sam and Third Balkan War“
    • Professor Sean Gervasi – „Why is NATO in Yugoslavia“
    • Professor Ronald Hatchett – „Bosnia and the American foreign policy agenda“
    • T. W. („Bill“) Carr – „German and US involvement in the Balkans…“
    • Barry Lituchy – „The war against the Serbs…“
    • Professor Emil Vlajki – „New Totalitarian Society“
    • Joan Hoey – „The US ‘Great Game“ in Bosnia“
    • Gerard Baudson – „The New World Order and Yugoslavia“
    O – Sir Owen, David – Excerpt from his book „Balkan Odyssey“. Sir David Owen was very involved in Balkan „negotiations.“
    P – Professor Paris, Edmond – Book: „Genocide in Satellite Croatia“. WII holocaust the Croat and Muslim Nazis have perpetrated on Serbian civilians.
    Partisans – Overwhelmingly Serb anti-Nazi resistance movement of WWII Dr. Pavelic, Ante – WWII fuehrer of „Independent Croatia“ Professor Ponting, Clive – Excerpts from book „Armageddon“. On WWII suffering of Serbs and Jews. „The Pope, Nazis and CIA“ – Analysis by Barry Lituchy.
    Q
    R – Racak „massacre“ – The analysis of the hoax that was used as excuse for NATO bombing of Yugoslavia. Dr. Ramati, Yohanan, Director of The Jerusalem Institute for Western Defence – „Jewish motives.“
    Ranz, John, Director Survivors of the Buchenwald Concentration Camp – „Serbs, Jews and Bosnia“ Dr. Reich, John, Director of the U.S. Holocaust Memorial Museum – „A plan that is bad to the bone.“
    S – SERBS
    • Serbian lands
    • Disposition of the Serbian people (ethnic maps)
    • Bosnia – the land of the Serbs
    • Krajina and „Croatian Serbs“
    • Kosovo – cradle of the Serbian soul
    • Did the Serbs start World War One?
    • Two Serb anti-fascist movements of WWII
    • Was ex-Yugoslavia Serb dominated?
    Sherman, Arnold – Excerpt from his book „Perfidy in the Balkans – The Rape of Yugoslavia“ Shirer, William L., CBS correspondent from Nazi Germany – Excerpt from his book: „The Rise and Fall of the Third Reich“. The Serbs say „No!“ to Hitler. South Slavs – Who are Serbs, Croats, Slovenes, Bosnian Muslims? Srebrenica – The detailed analysis of the hoax by Mr. George Pumphrey . Professor Stavrou, Nikolaos – „Bosnia 101“
    T – Tito, Josip Broz – Croatian Communist; tyrant who was President of Yugoslavia for life – from 1945 till 1980. Tudjman, Franjo – The first President of the newest Independent Croatia. His capital work is book: „Wastelands.“ In the book he expresses his anti-Semite and revisionist views.
    U – UN documents
    • Rape of the Serbian women in Bosnia
    Ustashi, Ustasha, Ustashe – The Croat and Muslim Nazis of WWII
    V – „The Vatican’s Holocaust“ – Book by Baron Avro Manhattan. The author was working for radio „Free Europe“ during WWII. Vukovar – Town in Croatia, actually Krajina. What happened in this town in autumn 1991?
    W – What’s new? – New pages we added to this site.
    World War ONE
    • Entry point to all topics related to WWI
    • Did the Serbs start the war?
    • The assassination of the Austrian Archduke in Sarajevo 1914
    • Austro-Hungarian ultimatum to Serbia
    • Formation of Yugoslavia at the end of WWI
    World War TWO
    • Entry point to all topics related to WWII
    • Collapse of the first Yugoslavia
    • Hitler’s most catastrophic mistake
    • Ustashi – Croat/Muslim Nazis of WWII
    • Bosnian Muslims volunteer into SS
    • Destruction of Jewish community
    • Photo gallery of Ustashi atrocities
    • Jasenovac – the third largest concentration camp of Hitler occupied Europe
    • The Serbs form two anti-fascist movements (Partisans and Chetniks)
    • More than 500 American aviators are saved by the Serbs
    • Ratline – Vatican, with help of Croatian clergy smuggles Nazi criminals
    • Today – Croats brag about their Nazi past.
    X – X-ed SERBS
    • Photo gallery of Serb axing during WWII
    • Bosnian Muslim tradition of chopping heads
    Y – Ye’Or, Bat „Origin of the Myth of a Tolerant Pluralistic Islamic Society“
    Yugoslavia
    • Introduction to the BOOK OF FACTS
    • Ethnic maps – disposition of peoples of Yugoslavia
    • Formation of Yugoslavia in 1918
    • Hitler’s NWO attack in 1941
    • NATO’s NWO attack in 1999
    • Was ex-Yugoslavia Serb dominated?
    Z – Zepezauer, Mark – Excerpt from his book „The CIA’s greatest hits“ Zimmermann, Warren – The last American Ambassador to Yugoslavia – was a war criminal.
    Compiled by Petar Makara
    (Види: https://web.archive.org/web/20050204162517/http://srpska-mreza.com/GUIDE/INDEX-ALL.htm…).

  16. Хвала Вам поштовани професоре Антонићу што покушавате да пробудите Србију.
    Устани Србијо, устајала си храбра и поносна пред највећим свјетским империјама а данас немаш снаге да се ријешиш свог олоша, на радост и подсмијех усташа свих боја.

    9
    1
  17. Наравно,@Qui vivra verra!…Нисам болећив ни према коме само се трудим да будем реалан. Покушавам да закључујем на основу чињеница а не према симпатијама и налозима времена у коме живимо. А чињенице су поприлично јасне. Слажем се са вама да је у току другог светског рата било појединих случајева где су домобрани, балије, па чак и по неки усташа мењали страну. Али, како сте и сами написали, реч је о ПОЈЕДИНИМ СЛУЧАЈЕВИМА, а не о генералној политици која је важила за све непријатељске војнике, па и за најгоре злочинце, какаву смо ситуацију имали на крају првог светског рата. Да још једном подсетим, краљ Александсар Карађорђевић и српска капиталистичка елита су на крају првог светског рата све аустроугарске официре из Словеније, Хрватске и БиХ (муслимане), па чак и оне који су починили најгоре злочине над нашим народом, превели у официре војске Краљевине СХС и уз то их наградили бар са једним вишим чином. Притом нико од њих током рата није променио страну већ су сви до краја рата били на страни нашег непријатеља. Да ли је овде реч о било каквој болећивости или једноставно о чињеници да је наведено немогуће ни поредити, а камо ли изједначавати? Такође, неспорно је да су након другог светског рата деца и млади у оквиру матерњег језика изучавали и књижевна дела припадника усташке културне елите. Најупечатљивији примери су Мирослав Крлежа и Густав Крклец, од којих је овај први чак и политички био врло високо позициониран. То свакако није нормално и можда је у некој мери упоредиво са постављаем бившег министра Аустроугарске (Словенац) за министра у Влади новостворене Краљевине СХС. Да споменем овде и нешто што у досадашњим коментарима нисмо спомињали. Наиме, већина нас, а ту убрајам и себе, за постојање државе Хрватске у садашњим границама по аутоматизму криви и оптужује „комунисте“. Најлакше је окривити поражени систем и идеологију, посебно ако за то постоји неки основ. Свима нама је у глави да су ту државу „направили комунисти“ у Јајцу 1943. године. Проблем је у томе што чињенице говоре другачије. Хрвати су по први пут у историји добили државу у данашњим границама још 1939. године. Ту државу им нису „направили комунисти“ већ Краљевина СХС и звала се Бановина Хрватска. То није била независна држава, као што није била ни СР Хрватска „направљена“ након другог светског рата, али је као и ова друга била држава у држави. Да ствар буде још гора Бановину Хрватску су направили капиталисти којима је на челу била српска династија Карађорђевић, а СР Хрватску су „направили комунисти“ којима је на челу био Хрват Јосип Броз и Бановина Хрватска је била још гора по српске интересе јер је била територијално већа, заузимала велики део БиХ, па чак и делове данашње Србије (протезала се све до Новог Сада). То су историјске чињенице, а из њих нека свако за себе извлачи закључке сходно својим капацитетима, моралу и савести. По мени је очигледно да су „кичму српском национализму“ (ја бих рекао српским интересима) сломили својим неразумним потезима династија карађорђевић и српска капиталистичка елита, а „комунисти“ су само наставили оно што су они започели. Наравно, не спорим ни другачија мишљења само не видим на којим темељима би могла да се граде. Погледајте на пример коментар господина Предрага Благојевића са Пала: „А ово око Карађорђевића је чисти безобразлук.Нећемо вам дозволити да мијењате историју.Краљу је НАМЕТНУТА она монструм творевина.Са све упутством за употребу.Морао је прихватити Словенце и ватиканске бојнике.Или они или Космет.“? Нико овде није коментарисао ЗАШТО ЈЕ НЕКО НЕШТО УРАДИО, већ смо говорили искључиво о томе ШТА ЈЕ КО УРАДИО. Једино што могу да питам дотичног господина је ШТА ОД ОНОГ ШТО САМ НАПИСАО У ВЕЗИ ИСТОРИЈСКИХ ЧИЊЕНИЦА НИЈЕ ТАЧНО? А што се тиче оправдања МОРАО ЈЕ, зар исто не може да се примени и на све друге, па и на „комунисте“? Изгледа да господин из израза „морао је“ извлачи дефиницију речи „морал “ .

    5
    1
  18. За Драгана. Р

    „Краљ Александар и српска капиталистичка елита“, како то моћно звучи!!! А онда су дошли Брозови голотрбани на совјетским тенковима да ствари преокрену у Јосип Броз и комунистичка-антисрпска елита…Дајте списак тих официра које је краљ поставио за команданте армија…Кад сам 1989. Дошао у Бгд да служим војску, командант ВА КВ био је генерал мајор Мате Пехар,ком. Пр. ВО ген. Александар Спирковски, а где су Стане Бровет и Антон Тус…Краљ Александар Карађорђевић који је био већи владар од цара Душана, до данашњих дана је најомраженија личност међу комунистима…Чак ни Дража није толико сатанизован а убили су обојицу….

    6
    3
  19. @Dragan R.: Највећим делом у свему што пишете, имате право. Ја ипак не бих толико ударао по српској капиталистичкој класи, јер она у новој држави скоро ништа није значила.
    Изучавајући историју избеглица из Русије после Грађанског рата- у Краљевини СХС, набасао сам на две чињенице, можда од интереса и за ову дискусију. Лавовски део тога нисам нашао у архивима Југославије/Србије, него у Архиву генерала Врангела и сачуваним руским избегличким архивима у Хуверовом Институту рата и мира, у Универзитету Стенфорд (САД). Југословенски архиви је у погледу података о избеглицама из Русије, после „ослобођења“ тотално опљачкала, буквално испразнила, совјетска служба безбедности (НКВД) и пребацила у СССР :
    1. А.: Није се радило само о сувоземним официрима Аустро-Угарске Монархије које је војска Краљевине СХС, како и Ви пишете, потпуно некритички и идиотски примила у своје редове. Врло мало се зна о томе ко је од 1921-1923 чувао границу нове Краљевине СХС… Према Аустрији, Мађарској, Италији и Албанији, то су били војници и официри „Беле“ Армије генерала Врангела које је Краљевина СХС по уговору, привремено, као целе јединице примила у своју Пограничну Стражу; руски официри су служили у чину подофицира, па и каплара – а неретко су им командовали и „новопечени српски“ официри, који су до јуче били Аустроугари. То је имало и улогу у оном што ћу изнети под 2.
    1 Б.: Још еклатантнији пример је била нова Морнарица Краљевине СХС (Краљевина Србија није пре Великог рата имала Морнарицу), састављена искључиво од малобројних друго- и трећеразредних трофејних аустроугарских ратних бродова које је одбацила Италија (као победник) и великодушно дозволила да уђу у Морнарицу СХС. Официри су били и остали аустроугарски поморски официри, који су међусобно и даље комуницирали на немачком и мађарском! АЛИ: Ситуација је могла бити друкчија: Руска Црноморска флота је по Грађанском рату, евакуисана у оквиру Армије Генерала Врангела, и његова, као и идеја Краљевине СХС је била да ти бродови и људство уђу у састав Морнарице Краљевине СХС. То би учинило морнарицу Краљевине СХС достојним парњаком морнарице Италије. Пријем тих руских бродова у Морнарицу СХС су спречили западни савезници после италијанских енергичних протеста. Бродове Руске Црноморске Флоте је Француска узаптила и интернирала у своју колонијалну луку Бизерту, где су током неких 10-15 година зарђали, иструнули и били продати као старо гвожђе. Официри те флоте, уз чак и неколко адмирала су молили Владу Краљевине СХС да их прими у своју Морнарицу, али су били одбијени. Краљевина СХСЈугославија је дала предност својим (бившим???) непријатељима.. Између осталог – зато је и прошла, како је прошла…
    2. Сада долазимо на монетарни капитал: Влада Краљевине СХС је одредила да се и аустроугарске круне могу (уз повољан курс) једно време користити као пуноправно платежно средство (препечатирано званичним печатима Краљевине СХС ) на територији нове Краљевине – уз српске динаре. То је подразумевало само и искључиво новчану масу у аустроугарским крунама која се била затекла на територији новостоворене Краљевине до пред крај Великог рата. Али – то је захтевало и поуздане границе нове Краљевине (погледајте сада оно о бившим аустроугарским официрима у Пограничној Стражи Краљевине под 1Б.). У Мађарској је остала филијала аустроугарске Државне Штампарије новца, која је – по потреби настављала да штампа старе/нове круне, које су – опет по потреби биле и елегантно препечатиране „печатима“ Краљевине СХС, па су могле директно у платни промет чим се пребаце прко границе….. Хрватски и словеначки бизнисмени (уз помоћ и неких српских, али не толико капиталиста – колико државних бирократа) су организовали илегални превоз и увоз новоодштампаних круна -буквално камионима и железничким вагонима преко граница Краљевине. То је био велики удар на државне финансије – у корист свих локалних хохштаплера (али ипак углавном хрватско/словеначко/мађарско/аустријских) који су живели у новој Краљевини и у томе учествовали. Логично питање је: а, Двор? Да ли се и он мало гребао о ту генијалну финансијску мућку? Тешко је рећи ово, или оно… али – доста је можда и ово: Errare humanum est!
    Покушавао сам да „продрем“ у Архив Народне Банке Србије- у коме има сигурно маса података – бар о понеком случајно ухваћеном транспорту те контрабанде: Архив је херметички затворен, чак и сада, 100 година после тог периода, али и уопште је затворен. За истраживања не постоји.
    Дакле: @Dragan R, као што рекох – добрим делом сте у праву, а пружам Вам и пар „бочних“, али и не сасвим ирелевантних допуна, што `но рекли, на ползу и увеселеније (пре бих рекао: униније).

  20. Генерал Милан Узелац и адмирал Драгутин Прица добили су командна места у авијацији и морнарици…Били су у АУ војсци и обојица су били Срби…Светозар фон Боројевић, фелдмаршал са својим мегаломанским захтевом је одбијен…такође Србин

  21. Сви дугујемо велику захвалност проф. Антонића за упорно и систематично раскринкавање другосрбијанског аутошовинизма. Осим што хладнокрвно износи аргументе, професор успева и да текст учини питким и занимљивим, што је велики квалитет. Постоје и другачији критички текстови, којима се не може оспорити ерудиција и квалитет увида, али су у великој мери оптерећени жељом аутора да се „покажу“, што их неретко чини и компликованим и досадним.
    Коментарисање далеких корена другосрбијанства, макар било и сасвим тачно, јесте (нека и ненамерно) скретање пажње са САДАШЊЕГ токсичног и рушилачког деловања „случајних Срба“ и, у неку руку, релативизовање онога што они чине данас.
    Ово је ипак само чланак о другосрбијанском аутошовинизму, а не научна студија, која би свакако морала да садржи осврт на разне социолошке и историјске аспекте овог питања, па и на оне на које указују уважени коментатори.

  22. У комкентарима има понегде и нетачности,Marko mesić je одликован гвозденим крстом после заробљавања јер се сматрало да је погинуо.Његова јединица која је ушла у састав једне српске дивизије истопила се у борбама против немаца код Чачка ,Ужица и сремског фронта,који су се повлчили из Грчке по већ ослобођеној територији.Ухапшен је 1948 у време резолуције у бекству је пао пос воз или гурнут и остао без обе ноге.један од најбољих АУ генерала Светозар фон Боројевич није ни желео да дође у нову државу ,Остао је у Аустрији као лојалан Хабсбурговац.Бановина Хрватска била је знатно веча од данашње Хрватске ,имала је целу западну Херцеговину и део Босне.

  23. А текст је о другосрбијанском реаговању на „Олују“ (о НДХ 2.0), отуда тих „спорних“ „само“ 25 година.

  24. Професоре Антонићу, нека су Вам благословени ум и рука што Србима дарујете буђења својим текстовима!
    Овај свој пут схватите као монашко послушање…

    5
    1
  25. Mislim da je tekst, na zalost, promasio temu.

    Umesto da se bavi analizom zasto Srba u Krajini vise nema, i ponudi odgovore gde smo pogresili, on se bavi totalno minijaturnom Drugom Srbijom, koja ne moze sama ni da udje u skupstinu, i nema nikakav uticaj na srpsko javno mnenje.

    Glavi krivac za pad Krajine je Milosevic, a ne Tudjman. Tudjmanov posao je bio da povrati RSK, a nas je bio da je odbranimo, koliko mozemo. Milosevic je imao svu vlast u Srbiji i apsolutni uticaj na rukovodstvo RSK. Ako je znao, a morao je, da nece da ih brani, onda je trebalo da pregovaraju, a on im je rekao da plan ni ne uzimaju u ruke.Kao sto profesor rece, plan je bio samo osnova. Pa iako on sada tvrdi da bi se ingerencije krnje RSK vremenom smanjivale, oni to tada nisu mogli da znaju. Na kraju krajeva, iz Istocne Slavonije nije bilo egzodusa.

    Glavno objasnjenje propasti pregovora o Z4 je da se Milosevic bojao da ce tzv. medjunarodna zajednica da trazi da se neka varijanta Z4 primeni i na Kosovu, a on to nije hteo. Videli smo kako se to zavrsilo.

    2
    4

Оставите коментар