Председник Привредне коморе Србије има само речи похвале за Американце. Гренел је дошао у Београд и питао ме отворено „шта жели привреда?” , преноси лист речи Марка Чадежа
Политички су Србија и Косово посвађане, али привредне коморе сарађују тесно, оцењује немачки дневник „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ (FAZ), посебно истичући улогу председника Привредне коморе Србије Марка Чадежа у успостављању економске сарадње.
Угледни немачки лист подсећа да је изасланик америчког председника Доналда Трампа за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел за протекли викенд позвао председника Србије Александра Вучића и Хашима Тачија на разговоре у Белу кућу о економским односима.
Међутим, пре поласка на пут у Вашингтон објављена је вест о подизању оптужнице против Тачија, због које је он морао да одустане од путовања.
Тај развој, констатује лист, указује на тешки оквир за српско-косовско приближавање.
Наводи се да је Гренел најавио да ће ипак у Вашингтону бити преговарано, али за сада није јасно када и на ком нивоу.
Истиче се да је циљ Гренела да економским приближавањем створи услове за историјско политичко помирење.
Такав договор, сматра лист, могао би његовом шефу Трампу омогућити, позивајући се на наводно решен конфликт, да затвори америчку базу на Косову, што би му добро дошло због бирача у предстојећој предизборној кампањи.
Дневник указује да је економско приближавање компликовано, јер је однос Београда и Приштине, од краја рата 1999, мирољубив, али непријатељски.
Полазна основа се од 2008. није променила, када је Косово уз америчку и ширу европску подршку прогласило независност, што Београд не признаје и спречава, подржан од Русије и Кине, чланство у УН и другим међународним организацијама.
Извор: Wikipedia/ETH-Archiv
Гренел је, од именовања, почео са енергичном дипломатијом путовања између Београда и Приштине, услед чега је, почетком године, потписано више споразума о намерама, међу којима је и намера о поновном успостављању директне железничке линије Београд-Приштина, те и изградња аутопута.
Све је то, како подсећа лист, рађено по мотом „прво привреда, онда политика“.
Уз питање да ли је економско приближавање могуће, када је политичка ситуација тако замршена, FAZ наводи да је Чадеж особа са којим се Гренел протеклих месеци често састајао.
Чадеж, како се додаје, има само речи похвале за Американце.
„За мене је то освежење. Гренел је дошао у Београд и питао ме отворено „шта жели привреда? Шта можемо учинити да људи живе боље?“, казао је шеф ПКС.
Иако не жели да критикује ЕУ, која, како додаје лист, годинама покушава да Београд и Приштину наведе на дијалог, Чадеж је указао да у ЕУ важи правило да ништа није договорено, пре него што све буде договорено, што има последице да између Београда и Приштине ништа није договорено, јер није све могло бити договорено.
Гренелов приступ, да се прво реше суштинска питања, Чадеж сматра, у овом тренутку, ефикаснијим.
То што је у Београду и Приштини најпре разговарао са инвеститорима и пословним људима је конструктивно, нагласио је Чадеж додајући да је важно да дође до померања у разговорима, у чему је већ успео Гренел.
Марко Чадеж (Фото: Немања Илић/Данас)
Тако је америчка иницијатива довела до тога да се ЕУ поново снажније ангажује у региону, што није ништа лоше.
Тај приступ подржава и Берат Рукићи, председник косовске привредне коморе.
Он је набројао бројне препреке са којима су суочени косовски привредници због непризнавања од стране Београда.
Рекао је да српске власти не пропуштају на граници теретна возила са косовским таблицама, као и да је забрањен увоз и транзит робе са „Made in Kosova“.
То, како истиче, тешко погађа шпедицију на Косову и спречава српско-косовску трговину, те и извоз Косова на трећа тржишта.
Да је решење у тој замршеној ситуацији могуће и без америчке интервенције доказале су привредне коморе Србије и Косова, констатује ФАЗ.
Лист подсећа да је косовска привредна комора 2015. постала чланица Европске привредне коморе, уз одобрење Србије, што је незамисливо на другим нивоима, где Београд покушава да спречи чланство Косова у међународним организацијама.
Дневник наводи да је ПКС пре 2015, такође, био против пријема Косова у Европску комору, али је до преокрета дошло под Чадежом.
У српско-косовским односима то је била светла тачка.
„Порука привреде Србије и Косова је јасна. Чини ми се да је та порука стигла и до влада у Београду, Приштини, Вашингтону и Бриселу, а то је потребан нам је нови почетак у нашим односима, и то на основама поверења, прагматичног опхођења према реалности и јачање наших економских веза“, подвукао је Чадеж.
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Преносимо
Molim da mi neko kaže, odakle su ovi Čadeži?Nikada ranije nijesam čuo za ovo prezime?Evo i sad prvi put čujem da je PKS pomogla PK tzv.Kosova u Evropsku komoru!?O tome niko ne priča u Srbiji!
Zanima me i koje funkcije u privredi obavljao ovaj Čadež i šta ga je preporučilo za ovako visoku funkciju?
Hvala unaprijed.
… и скривених квалитета.
Наставак успешне каријере већ је у монтажи, очекује се премијер(а) ускоро.
До тада можете погледати репризу досадашњих епизода на
http://www.politika.rs/scc/clanak/315826/Od-Politike-Ekspres-do-Privredne-komore (2015) и на https://twitter.com/cadezmarko?lang=en (2010 до данас).
…
Извод из чланка Политике (јануар 2015):
“Овај стручњак за српско-немачке односе и комуникације читаву деценију је био портпарол немачке амбасаде у Београду. Какве контакте је на том послу остварио видело се у априлу прошле године када је на отварање удружења Форум „Србија–Немачка”, којим Марко председава, као почасни гост стигао и Герхард Шредер, бивши немачки канцелар.
Препознат као човек који би могао да допринесе јачању сарадње и продубљивању веза са том земљом именован је за директора представништва ПКС у Франкфурту. Тако је Чадеж каријеру портпарола заменио улогом промотера наше привреде. На опроштајном пријему, који му је приређен у амбасади Немачке у Србији, међу званицама су били тадашњи премијер Ивица Дачић и први потпредседник Александар Вучић.
Убрзо потом постао је и директор Председништва ПКС у Бечу, да би већ јесенас као потпредседник ушао у најуже руководство највеће асоцијације српских привредника са задатком да реформише коморски систем. Када се упразнило председничко место, по одласку Жељка Сертића за министра привреде, испоставило се да је Марко једини кандидат.
Његов најозбиљнији конкурент пре уласка у трку био је Љубомир Шубара, Крушевљанин, који је био у игри наводно по предлогу свог земљака, министра одбране Братислава Гашића. Како му је понуђено место директора Агенције за приватизацију, Марку је остављен чист пут до председничке функције.
Колико год био непознаница међу српским привредницима Чадеж је познато лице на медијској сцени Србије. Прву праксу имао је са 15 година у „Политици Експрес”, када је објавио први текст о постављању представе „Коса“ у Атељеу 212. Школовао се у Немачкој и дипломирао на Академији за маркетиншке комуникације у Франкфурту, 2001.
Током новинарске каријере радио је у франкфуртским Вестима и медијској кући WDR у Келну. Био је члан Форума за медијску иницијативу (ФОМИН) из Београда, а од 1999. до 2000. и координатор кампање за мобилизацију гласача „Нас је више”, у организацији ФОМИН-а и Покрета „Отпор“.”
…
А сада сви на своје радне задатке.