Александар Б. Ђикић: Скочко, скочко па у кречану

Уредништво „Слагалице“ треба да буде свесно да је углед који имају стицан деценијама. Углед се тешко стиче а лако губи. Не дозволите да разочарате генерације које су стасале уз вас

Александар Б. Ђикић (Фото: Соња Ракочевић)

Када будем једнога дана „одозго“ гледао гоблен свог живота, сигурно ће  једна  од најсветлијих тачака на том гоблену бити, сада већ давна јесен 1997. године када сам победио у 13. циклусу квиза „Слагалица“. Много млађи, лепши и паметнији те јесени сам био врло популаран у мом граду. У време када су постојала само два ТВ канала, та популарност је заиста била велика. И касније, када је супервизор тог квиза била приштевачки професор српског језика госпођа Милка Цанић са својим незаборавним: „Добро вече“, било је уживање гледати са породицом надметања пристојних и интелигентних људи.

Госпођа Цанић, какву смо је познавали, врло је пажљиво пратила свако питање, како се репутација коју је тај квиз стекао током безмало 30 година емитовања не би довела у питање. И заиста можемо рећи да је и дан-данас ова емисија једна од ретких светлих тачака на нашем суморном медијском небу препуном неукуса, примитивизма, агресије и неписмености. Висок ниво није лако одржати, али то јесте обавеза, и зато је тако мало врхунских достигнућа.

Ипак, свеопшти атак на националне вредности који се преко медија спроводи на основу захтева немачког Бундестага за промену свести у Срба с времена на време продре и у ову врло квалитетну и вишедеценијску ТВ емисију.

Након одласка госпође Цанић, с времена на време провлачила су се и нека питања која пре тога нису проверена из релевантних извора па су гледаоци преко друштвених мрежа реаговали. Она су била резултат недовољне провере чињеница. Грешке се дешавају.

Једна од грешака: Кемал Гекић је пијаниста и професор клавира

Међутим у последње време провлаче се неке „грешке“ које по свему судећи нису последица недовољне будности аутора, него политичке климе која влада у друштву, медијима, па и у РТС-у, који је сервис свих грађана, а који се не либи да у свом Времеплову као значајан датум наведе и рођендан Хашима Тачија, на пример.

Било је одговора да је Панчићев врх највиши врх у Србији, иако на Шар-планини, Коритнику, Проклетијама има пуно виших врхова. Случајно или намерно аутор није видео планине које се налазе на Косову. И не само аутор.

Прошле године је на питање, који је једини језик на свету који има два писма, одговор био – српски, иако то нема никаквог утемељења у међународној класификацији језика и писама. Прошле недеље на питање, која је најбројнија национална мањина у Србији, одговор био – Мађари, иако су Албанци бројнији. Наравно, за онога ко поштује српски Устав. Већ у епизоди пре неко вече наставља се антинационални низ, који се сад већ  не може подвести под грешку. Питање је: Које је последње слово „српске абецеде“? И одговoр је Ж(Ž).

Ономе ко прати кретања на нашој медијској и културној сцени, потпуно је јасно да се ради о намери. Потпуно је јасно да се ради о одлично организованом нападу на једну од темељних вредности нашега народа (уз веру и Косово) –  а то је српска ћирилица.

Међутим, поставља се овде много озбиљних питања. Основно је, како то да нико из редакције није реаговао и спречио тај скандал? Неко: редитељ, уредник, водитељ… неко?! Не, то је незапажено прошло.

Можемо ли да замислимо да је на хрватској државној телевизији неко на квизу поставио питање: „Које је последње слово хрватске ћирилице“? Не можемо! Не можемо јер би реаговао и редитељ, и водитељ, и камерман, и развлачивач каблова и теткица која кува кафе. Директор ХРТ би био избачен кроз прозор. У Србији директору не фали длака с главе ни кад слави Тачијев рођендан, ни кад нарушава темељне српске вредности.

Шта се то са нама дешава­? Како је могуће да не видимо оно што нам је пред очима. Све друго знамо: и шта раде масони, и шта доручкује који Ротшилд, и шта је Путин шапнуо Трампу… све, само не оно што је очигледно – не видимо да нам се отима Косово, да нам нападају Цркву, да су нам пуне улице, књижаре и школе латинице. Е то не видимо. А тек да на то реагујемо, о томе нема ни говора.

РТС „честитао“ рођендан Хашиму Тачију. После протеста честитка повучена

Уместо тога сервира нам се море изговора зашто је латиница за нас боља, које само ми у својој наивности прихватамо. Један од чешћих, а који најдубље вређа је забога да је то због тржишта, јер би се произвођачи, издавачи и други, приклањањем ћирилици одрекли муштерија који нису Срби. Дакле они савршено добро знају да се Срби неће љутити ако их вређате, али други хоће?! Не запитају се шта  би се десило са њиховим бизнисом када би Срби, као и сви други уосталом, одустали од те болесне снисходљивости и вратили свом изворном, српском становишту. Не питају се јер знају да је нешто тако све док Србија пузи ка западу, немогуће.

А Србија нема никог другог сем нас. Ако је ми не чувамо, ко ће?

Штавише, видели смо поводом забране Васкрса каквим смо хорским увредама били изложени ми који смо бранили ту темељну вредност. По питању ћирилице, Срби „латиничари“ ће уложити десетоструки напор да одбране неодбрањиво, смишљајући све могуће и немогуће аргументе, него што би се као сав нормалан свет замислили, и чували свој језик и писмо. Задивљујуће, ти исти багателизују и значај Косова за српски народ. И то није случајно. То је једна озбиљна, одлично организована, потпомогнута и финансирана кампања.

А уредништво „Слагалице“ треба да буде свесно својих вредности. Углед који има је стицан деценијама. Углед се тешко стиче а лако губи. Не дозволите да разочарате генерације које су стасале уз вас. Не дозволите да се затамни светла тачка на мом животном гоблену из јесени 1997.



Категорије:Противу дезинформација

Ознаке:, , , , ,

5 replies

  1. Леп и јако потребан текст.
    Да сам на месту аутора, иштампао бих текст и уз пропратно писмо (са позивањем на оригинални текст у електронској форми на Стању ствари) послао уредништву ,,Слагалице“.

    Свиђа ми се

  2. Ако сам добро чуо, РТС вечерас слави Титов рођендан неком специјалном емисијом.

    Свиђа ми се

  3. Србија је доследна у пароли: – И после Тита – Тито! Наше нове вође потајно желе да буду сличне њему. A што се тиче „Времеплова“ РТС за 24.04.2020. год. да смо озбиљно друштво неко би морао да пише изјаву. Овако, само су уклонили тај податак о „вођи ослободилачке војске Косова“, и … ником ништа.

    Свиђа ми се

  4. @ Varagić Nikola

    РТС: „Радило се несумњиво о једном тоталитарном режиму који данас изгледа привлачно“

    https://www.srbijadanas.net/fatalna-privlacnost-totalitarnog-rezima/

    Слаже се, са изнетим и данашњи управник логора Србија.

    Свиђа ми се

  5. Пратио сам слагалицу с времена на време као један од ретких комада на РТС од којег не морам да заштитим децу. Трајало је док нисам чуо питање (по сећању пишем): „Како се звало књижевно дело које је француски писац (тај и тај) посветио свом (том и том) љубавнику.“

    „Свеопшти атак“, и то до најситније поре друштва, а ни на Радио Београду 1 није ништа боље.
    Преостали садржај претворио се у чисту козметику.

    Кајрони у Јутарњем програму? Осим што су полуписмени, често буду само ћиричични препис неког од суседних дијалеката проглашених за језике. Одатле ваљда уредници и долазе.

    Иста regionalna ствар је и са синопсисима и титловима код свих кабловских оператера чије сам програме имао прилике да видим.

    Последњи језички пример са РТС којег се сећам је титл у страној серији: „Чујем да ме требаш?“

    Продукција серијског програма у последњих пар година? То је тек је прича за себе, овде је боље ни не почињати. Божидар Зечевић је, колико знам, једини који на ту тему редовно даје коментар.

    И кад се подвуче црта коме све ово potrebuje?
    Омладинским снагама, раднијем бригадама?!? Да пожању КОЈЕ жито?!?

    Ради се о злочину, какав „промена свести“ и јесте!

    О „припремама за Слет“ да додам део коментара на текст Николе Живковића (https://stanjestvari.com/2020/05/05/nikola-n-zivkovic-nekoliko-slika-iz-zivota-u-srbiji-pod-koronom/):

    „Мимо свега РТС нас је удостојио и неуобичајеном количином тзв. „партизанских“ и сродних филмова. (Очекујем да поставе и посебан канал за то, нпр. „РТС – бајке из НОБ“.)

    Како ствари стоје то је изгледа било само кување гледалачке жабе (предигра) за величање највећег сина наших народа и народности а поводом 40. обљетнице Његове никад прежаљене смрти.

    У форми квази-дискусије је, у барем два термина, јавност имала in vivo да буде наново обавештена о Његовој личности и делу.

    Ко има могућност нека погледа Јутарњи програм од 04.05. (тик после вести у 07:00) и ОКО магазин од 05.05. (стандардни поподневни термин)“.

    И јесте, @ Varagić Nikola, добро сте чули. Овога пута, за промену, „документарни“ филм
    „Tito, medijska ikona – Četrdeset godina od smrti Josipa Broza“, (РТС1 07. мај 2020, 21:00).

    Синопсис? Само за оне са јачим желудцем.
    (https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/22/rts-svet/3938072/tito-medijska-ikona.html)
    Као да је нека „поп икона“ у питању, шлагворт за Слет за обожаватеље, увод у личност и дело за оне који нису имали част и задовољство.

    И без жртава, наравно.

    Кад може Ово зашто уредништво РТС рецимо, негде после „референдума“ о КиМ, не би могло да, покрене и „спонтану“ јавну дебату о томе да ли је боље да Србија буде слаба федерација или јака конфедерација?
    Хоће ли их тада неко зауставити?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s