Срећко Максимовић: Духовна аристократија – младост Републике Српске

Младост Републике Српске је своје рекла – ми смо независни за нашу српску ствар

Фото: Фејсбук страница Живи Зид)

У Бања Луци одржан је скуп подршке нашој браћи и сестрама у Црној Гори да истрају у својој борби и да (са)знају да је Република Српска уз њих. Када сам се појавио у градском Парку др Младен Стојановић био сам поприлично разочаран, помало љут, а над главом ми је лебдио црни облак песимизма.

Разлог – петнаест минута до формалног почетка скупа једва да нас је било двјеста. Но, све те ружне мисли су брзо нестале када су на бину изашли млади људи из студентске организације.

Поспаних 199.000

Не. Нећу да пишем о успаваних 199.000 Бањалучана. Не, нећу да пишем о политичарима, који човјека посматрају само на нивоу гласачког листића. (Један од министара, млада узданица, се на кратко појавио, дао изјаву за медије а онда се муњевито изгубио). Не, нећу да пишем ни о онима који не виде даље од сопственог прага. Кућни праг брата Црногорца небрањен данас ће сутра постати и мој кућни праг. Нећу да пишем ни о лажној елити која је однарођена а национални интерес је свела на ниво продаје сопствених књига. Не. Нећу писати о њима већ о младим људима – истинској елити нашег народа.

Духовна аристократија

Ови млади људи, студенти, су заслужили да се о њима пише и говори. Они су једина и права духовна аристократија нашег друштва. Они су дашак нових вјетрова. Данас мали вјетар промјене – сутра велики торнадо суштинске измјене и духовно националне обнове. Вечерас сам био поносан што сам стајао са њима и уз њих. Са својом браћом и сестрама. Својим Спартанцима. Јасно и гласно ови млади Спартанци су поручили да не дају нашу српску Спарту, нашу мајку Црну Гору. Да, било нас је мало. Могло је више. Требало је више и на крају морало је више. Али зар није одувијек тако – „Јер су многи звани, али је мало изабранијех“ (Мат. 22:14). Велика је привилегија бити са изабраним. Ето, да се родим и триста пута опет бих изабрао да будем Србин на истом овом мјесту.

Фото: Фејсбук страница Живи Зид

Ови млади људи су наша нада. Пожелио сам да им свима приђем, да их изгрлим и изљубим.

То се тако ради. Искрено из срца и без икакве личне користи и калкулација. Срца ове младе аристократије убрзано куцају у ритму Марша на Дрину. Крвоток је и те како здрав. Вид добар који сеже од врхова Ловћена, преко војвођанских равница, Шумадије, Космета, од Книна до Бара – као у светосавској химни (Никола Маловић).

Ови млади људи су већ сада схватили да свака дјелатност која није национално орјентисана је обескорјењена и суштински лажна. Већ сада их не интересује наводна интелектуалност, космополитизам и независност ставова. Као што каже наш философ Часлав Копривица – „Кажеш да си независан. Добро. Реци ми још само за кога“.

Наша – српска ствар

Младост Републике Српске је своје рекла – ми смо независни за нашу српску ствар. Не дамо светиње. Не дамо нашу браћу Србе у Црној Гори. Не дамо Србе ма гдје год да живе. Дуго смо трпили. У томе смо заиста добро извјежбани. Сада је доста. Српство се пробудило. Востани Сербије писао је Доситеј, а ево ми смо данас устали, разбудили се и нећемо више да уснимо. Искра је запаљена. Буктиња се разгорила. Устанак је опет плануо. Опет из Црне Горе. Никад љепши. Никад величанственији. Устанак под крстом, са иконама и Христовом заставом. Дивно је бити дио овог нараштаја. Дивно је бити дио историје чије се странице увелико исписују а хартије већ понестаје.

Окупљање у Бања Луци, 4. 2. (Фото: Zipa Photo Agency)

Таман кад империје помисле да је са нама готово ми изњедримо Карађорђа, Синђелића, краља Петра, јунака јуришника са Кајмакчалана, непоколебљивог Солунца, хероја са Кошара…

Тако је то са нама.

И ова Империја се заиграла а добила тежак аперкат у виду народног окупљања са Христом и у Његовој Цркви. Ово су невиђене сцене у досадашњој историји. Народ – Црква је устао и неће да се смири.

Јер, лако је умирити Француза и натјерати га да скине жути прслук. Снизи цијене горива и све је у реду. Лако је умирити Енглеза и Њемца. Повећај сатницу и све је добро. Још лакше је умирити Американца. Додај још мало попуста на нове патике и телефон и ето ти мира. Умири ти лудака Србина. Јер, ево и лудацима нас називају. И да, не треба да се љутимо. За логику овог свијета ми и јесмо лудаци. Будале Христа ради.

Фото: Фејсбук страница Живи зид

Хвала браћи Црногорцима што су нас подсјетили да је сада прави тренутак да се пренемо иза сна. Хвала им што се боре. Хвала им што се не предају. Хвала им што опстају. Како би рекао пресвјетли, велики наш владика Његош – Сад али икад, никад ако не сад.

Устали смо, владика. Стојимо. Ко смије против нас ако смо народ Божји, а јесмо?

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Живи зид)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

2 replies

  1. Sve tačno i dobro napisano, svaka čast!

    Свиђа ми се

  2. Још један текст који освјешћује и просвјетљава попут Светосавља , са одличним освртом на прошлост , дати тренутак и борбу непрестану .
    Све похвале.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s