Дојче веле: Исељавање са Балкана – земље без мозгова су земље без будућности

У Западној Европи су тренутно на цени висококвалификовани мигранти, посебно доктори и други здравствени радници

Аутобуска станица у Приштини (Фото: А. Ниманиа/Гети)

Из Србије се годишње одсели читав један град. Одлазак са Балкана је одлазак из беде и несигурности. И то је зачарани круг – што више младих и образованих људи оде, то ће опоравак бити тежи или чак немогућ.

Аутобуси пуни миграната крећу из Тетова скоро сваке вечери. Будући гастарбајтери одлазе у Италију, Немачку, Швајцарску и друге западне земље где могу да нађу посао.

Стотине хиљада Македонаца је већ напустило земљу. Међу њима је и лекар Бобан Ђаков (38) који је још 2011. отишао за Словенију. Каже да су за добро радно место у Северној Македонији потребне политичке везе.

„То је јадан и бедан осећај када дипломирате медицину а држава, систем, вас одбаци као смеће“, каже овај гинеколог. Додаје да је Скопље напустио углавном из финансијских разлога. „Почетна плата као доктору ми је била мања него оно што сам зарађивао као конобар пре факултета“, додаје Ђаков.

Косовари иду у Италију

У Западној Европи су тренутно на цени висококвалификовани мигранти, посебно доктори и други здравствени радници.

На Балкану, такви људи се суочавају са слабим тржиштем рада, несигурношћу, негативним политичким окружењем, лошим здравственим системима, а ту је и дискриминација према одређеним сегментима популације, као што су жене и ЛГБТ особе. То су кључни разлози за емиграцију, каже Живка Делева из берлинске невладине организације „Interkulturanstalten Vestend“.

Последице су више него очигледне у Северној Македонији. По статистикама Светске банке, пола милиона Македонаца већ живи у иностранству. То је око четвртине укупне популације.

На Косову није ништа боље. По статистикама Европске уније, чланице ЕУ су издале око 245.000 радних дозвола за грађане [тзв, прим. Стање ствари] Косова од проглашења независности. Готово половину њих је одобрила Италија, а велики број Косовара такође одлази у Немачку.

Детмолд као мала Ђаковица

Лекар Виган Рока је напустио Косово 2013. јер је желео да заврши специјализацију и постане офтамолог. Каже да су услови за то једноставно били много бољи у Немачкој. „Остварење мог сна да постанем очни хирург није било могуће на Косову“, каже он. „Морао сам да одем, срце ми је било сломљено.“

Рока сада ради у градићу Детмолду на северозападу Немачке. Овај 32-годишњак каже да чак шесторо његових колега у Детмолду долазе из његовог родног града, Ђаковице.

У Албанији је нагло порастао број полазника на курсевима немачког. Курсеве похађа и 23-годишњи Олти, радник хитне помоћи. Олти већ неколико месеци марљиво учи немачки и намерава да положи испит за Б2 (виши средњи ниво) пре него што оде за Дизелдорф у јануару. „Треба ми само Б2 ниво немачког, све остало ме већ чека тамо“, каже он.

Број медицинара са Западног Балкана у Немачкој (Графикон: Дојче веле)

Олтијева плата у Тирани је око 286 евра месечно. У Немачкој би требало да зарађује око шест пута више.

Емиграција није никаква новост за земље у источној Европи, али најновији талас односи најквалификованији сегмент радне снаге, кажу стручњаци. „Најквалификованији људи напуштају земљу и одлив мозгова је велики проблем за Албанију“, каже албанска стручњакиња за миграцију Еда Геми. „Тренутно имамо земљу без мозга — какву будућност можемо да замислимо за њу?“

„Србија није место где желимо да живимо“

Будућност Балкана је на коцки јер углавном одлазе млади људи. Многи од њих ће добити децу ван родних земаља, док ће природни прираштај на Балкану наставити да опада.

Додуше, чини се да неке земље већ реагују на актуелне трендове. Српска влада је недавно благо повећала плате за лекаре и медицинске техничаре а пре тога је повећан и дечији додатак. Парови који добију прво дете имају право на једнократну исплату од 100.000 динара. Значајно су увећане и бенефиције за друго, треће, и четврто дете.

Али и немачка влада преузима мере – ускоро ступа на снагу закон о досељавању стручне радне снаге из земаља ван ЕУ, што значи да ће се талас миграције из Србије готово сигурно наставити.

Мирјана Арнаут је у Србији радила као новинарка. Тренутно живи у Немачкој, без запослења, са мужем који ради за немачку фирму. Овај брачни пар је одлучио да дете одгаја ван Србије.

„Србија није место где желимо да живимо“, каже Арнаут. „Тужно је и депресивно, промовишу се погрешне вредности, политичка ситуација је лоша, и једноставно више не могу да замислим да живим тамо.“

Србија изгуби један град годишње

У Србији живи преко седам милиона људи. Око 655.000 људи је напустило земљу од како је 2000. пао режим Слободана Милошевића, кажу статистике ОЕБС-а. Сваке године одлази 50.000 људи, довољно да се напуни омањи град.

Црна Гора је најмања држава у региону али има сличне проблеме. Готово 17.350 особа је нашло посао у Европској унији од 2008 до 2018, наводи Евростат. Уз то је и недавно истраживање Вестминстерског центра за демократију открило да око 70 одсто младих људи у Црној Гори жели да напусти земљу.

Стручњаци признају да нема лаког решења за проблем емиграције. Помиње се идеја да локалне владе понуде младим људима нешто што не могу да добију у Европи, на пример модерну техничку инфраструктуру или окружење у којем се фирме оснивају брзо и једноставно.

Суочавање са стварношћу

Тренутни одлив мозгова дешава се упркос чињеници да су ове земље и даље ван Европске уније. Пример Румуније, која се придружила овом европском блоку још 2007, даје увид у могућу будућност региона.

По подацима Светске банке, 3,6 милиона Румуна тренутно живе ван земље. То је отприлике 18,2 одсто румунске популације. Од укупног броја емиграната, 27 одсто су висококвалификовани. Масовна емиграција је утицала на домаће тржиште рада, стварајући дефицит у областима попут наука и технологије.

Румунији је потребна стратегија да изађе на крај са миграцијом, али власти у тој земљи морају и да се „суоче са стварношћу“, каже Стефан Цибиан из румунског Истраживачког Института Фагараш.

„Уз такав приступ се могу ограничити негативне последице тако високог нивоа миграције али ће такође моћи да уживају предности које даје тако велика заједница која живи у иностранству“, каже он. „То је огроман адут.“

*Овај чланак је део пројекта „Миграција на Балкану, пре и после придруживања ЕУ“ који организују косовски Институт за Економски Развој и Истраживачки инситутут Фагараш. Спонзор пројекта је Међународни центар алумниста у Берлину.

Аутори: Мајлинда Алиу (Косово*), Александра Богдани (Албанија), Милица Мариновић (Црна Гора), Душан Млађеновић (Србија), Александар Манасијев (Македонија и Румунија). За Дојче веле обрадио Дарко Јањевић

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 26. 12. 2019)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , , , ,

Оставите коментар