Миша Ђурковић: Нестајање

Сада то више није спонтани одлазак појединаца већ масовно и систематско пљачкање социјалног и демографског капитала овог простора које спроводе највеће земље ЕУ

Миша Ђурковић (Фото: Медија центар Београд)

Сцена. Рано јутро једанаестог децембра, возим од Загреба према Београду. Не могу да не запевам у глави Џонијеву „Када Загреб израња из сна…“. Но онда укључујем радио и успут слушам локалне и регионалне станице по Славонији. Оно што тамо чујете очитава колико се цео овај простор променио у протеклих пет година.

Време је како Хрвати кажу адвента, предбожићне атмосфере, када је увек било време за окупљање породице. Но данас су те породице раштркане широм Европе, али и по много даљим меридијанима. Хрватску је само у последње две године напустило више стотина хиљада, углавном младих и средовечних људи с децом. На радију се редовно поздрављају слушаоци у земљи, али и „они који слушају преко лајвстрима у Даблину, Стокхолму, Немачкој…“ Размењују се и читају поруке које међусобно преко радија шаљу родитељи деци, баке унучићима и обратно. Главна наградна игра на квизовима је авионска карта којом неко може да обиђе, или своје у иностранству, или да дође да обиђе своје у земљи. Види се како један народ преко ноћи постаје народ масовне дијаспоре, где данас захваљујући интернету и нискотарифним летовима људи много лакше задржавају илузију о томе да су и даље негде ту, повезани.

Село у Славонији (Фото: Ивица Галовић/Пикссел)

Но физички они више нису ту и земља се убрзано празни. Као што је познато, они који одлазе готово увек мисле да је то привремено. Онда дођу деца, па се датум повратка стално помера. Највише њих не врати се никада, или дођу када су већ у пензији, а деца и посебно унуци већ интегрисани делови тих нових земаља, нација и култура.

Хрватска је уз (Албанце са Космета) у овом тренутку можда најочигледнији пример, али ово је процес који готово подједнако подрива све балканске државе. Мало више оне које су у ЕУ, него оне које су у чекаоници, али одлив је, свеједно, катастрофалан. Румунија је од почетка транзиције изгубила више од четири милиона становника. Бугарску је „Гардијан“ пре две године описао као најгори случај ненасилног исељавања у модерној историји: с девет милиона пала је већ на мање од шест. Хрватска је готово извесно испод три и по милиона на прилично великој територији с неравномерним распоредом становништва. Озбиљнија концентрација је у Загребу и око њега, као и у Далмацији. Све између је углавном празно, па му дође логично што се Виктор Орбан слика испод историјске карте која добацује до Ријеке, и при томе се сукобљава с Италијанима код којих мало-помало неко помене исту ту Ријеку, али и Истру, Спалато итд. У Босни у оба ентитета, и код сва три народа људи нестају једнако убрзано. Црна Гора, како поменуше наши званичници, недавно вероватно има око 520.000 људи. Албанија је сигурно испод два и по милиона, на простору Космета нема ни милион, а у случају Северне Македоније попис је велико политичко питање, па је немогуће добити прецизне податке о било чему укључујући и емиграцију. Србија без Космета по реалним проценама сада има око 6,5 милиона становника, а просечна старост је готово свуда у региону око 43-44 године.

Осим све старијег становништва и ниских стопа наталитета, озбиљној депопулацији региона доприноси и прекомерно сливање становништва у главне градове, а највише, наравно, интензивна емиграција према земљама западне Европе у којима се може радити за много више новца. Но сада то више није спонтани одлазак појединаца већ масовно и систематско пљачкање социјалног и демографског капитала овог простора које спроводе највеће земље ЕУ, стално гладне радне снаге. При томе, они су врло добро свесни шта за било коју земљу овога простора значи одлазак неколико хиљада стручњака из одређених области. Већ читави градови и региони остају без адекватне здравствене заштите или болничке неге, јер се особље масовно пресељава у Немачку, Аустрију, Шведску итд. Ове земље имају посебне агенције које, осим поменутих, регрутују у нашим државама и ај-ти стручњаке, возаче аутобуса, школске педагоге и психологе с искуством, мајсторе свих типова (од грађевинаца од варилаца), чак и потенцијалне професионалне војнике. Универзитети се туку за наше студенте нудећи им озбиљне стипендије за студије, али и подстичући останак тамо.

Извор: Вечерње новости

Размере овог процеса су на нивоу елементарне непогоде. ЕУ и све ове државе знају колики је то губитак за нас, али због свог интереса не пада им на памет да нам помогну. Ми сами у региону морали бисмо да се организујемо и да заједно почнемо да лобирамо да се овај разарајући процес бар делимично заустави, ограничи, или некако контролише. Треба почети на нивоу науке и анализе, а онда дићи целу причу на политичке форуме. Ово би морала да буде тема сваког састанка лидера тзв. Западног Балкана или других форума попут Квадрилатерале, а они би после тога морали да излазе са заједничким саопштењима и да раде на очувању пре свега младих кадрова. Ако им је заиста стало да ове државе преживе. Ако им је пак важније да их странци тапшу по рамену и да се наши заводи за запошљавање као досад хвале тиме колико су људи послали напоље, онда сви заједно само можемо да гледамо како полако одумиремо и нестајемо.

Опрема: Стање ствари

(Печат, 27. 12. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

6 replies

  1. Види Соколе,ако намераваш да вршиш депопулацију,прва радња је искорењивање…човек је као биљка:када га ишчупаш из баште па пресадиш у неку другу,лепшу и богатију,она вене,слабо напредује…Начитани људи често заборављају да су пре свега део природе да се њихов фенотип развијао у специфичној животној средини…само коров добро напредује,али он се и не сеје…Толико о томе.

    Свиђа ми се

  2. Исте фаце већ 30 год.Има ли ту неко ко зна нешто ново за трећу десетолетку 21 Вијека.?Ако је за утеху ИСТЕ ФАЦЕ су спале на Антонића само.Стање Печата је ваљда ОК.

    Свиђа ми се

  3. Ђурковић: “…Осим све старијег становништва и ниских стопа наталитета, озбиљној депопулацији региона доприноси и прекомерно сливање становништва у главне градове, а највише, наравно, интензивна емиграција према земљама западне Европе у којима се може радити за много више новца. Но сада то више није спонтани одлазак појединаца већ „
    Добро, већим делом је тако. .
    Сада саветујем да се прочита једна песма великог песника Владислава Петковића – ДИС-а, “Наше време“ (предугачке за цитирање у оквиру коментара) https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%88%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8 , спевана пре 110 година (1910 г.) у периоду за који се сматра да је то било време највећег слободног културног, економског и политичког процвата Краљевине Србије, па да се човек осврне око себе, добро се замисли и упита се: А да ли се за ових 110 година нешто значајно променило? Зар не изгледа као да је то спевано не пре 110 година него пре 110 секунди? За оне који закључе да је одговор: “Да“: зар није онда оно Ђурковићево “масовно и систематско пљачкање социјалног и демографског капитала овог простора које спроводе највеће земље ЕУ, стално гладне радне снаге…“, можда чак и нека врста (истина, невољне и не-алтруистичке) помоћи, ако човек не жели да и даље подноси то све око себе, него да сам или са породицом и малом децом оде тамо где се нада да ће им живот бити бољи? Они који се разочарају, увек могу да се врате, јер ће и димаће тржиште бити све гладније радне снаге.

    Свиђа ми се

  4. Pa sta onda…moj prijatelju bitan je soj a ne broj…dzaba da nas ima i 100 miliona kad smo mlaki, mlitavi, bezbozni jednom recju pukli kao narod…100.000 pravih Srba Svetosavaca moze da osvoji svet…

    Свиђа ми се

  5. „Odlazak“ ima vise dimenzija.Prva je metafizicka.Za razliku og grckog iskustva coveka kao politicke zivotinje, moderni covek je apoliticka zivotinja (samo zivotinja:)))), odnosno, za njega je drzava nesto sustinski spoljasnje, cemu on pripada samo pod odredjenim uslovima.Kod Makijavelija, za koga nisam siguran da je ikada rekao da:“cilj opravdava sredstvo“, ali sam siguran da se samo i bavio pitanjem:“sta opravdava cilj“, njegov odgovor je drzava, nalazimo tu raspolucenost izmedju licnih interesa i interesa drzave (Makijaveli se zali na nezainteresovanost ljudi njegovog vremena za politiku i za to krivi 1)duh tog vremena (renesansu) 2) hriscanstvo (brinu samo za svoju dusu, a veze sa drzavom im se svode na porez, apoliticna religija, za razliku od grcke).Kompromis izmedju licnog i opsteg, on nalazi u vlasti kao onome sto omogucava zadovoljenje i jednog i drugog.Od Makjavelija nadalje, formirace se pojam, najpre „prirodnog coveka“, poznat i sofistima, a zatim i individue nezavisne od politickog, tako da ce dve najvece ideologije XX veka, liberalizam i komuniza, formrati ideje minimalne drzave, odnosno kraja drzave.Formiranje globalnog trzista kapitala, stvorio je fenomen bezavicajnog coveka-nomada, cija sloboda lezi u ispunjenju licnih interesa, a ne ucescu u politici (treba podsetiti da i nasi „identisti“ u najvecem procentu zastupaju apoliticko i antidemokratsko stanoviste, uglavnom su to ostaci titoistickog odvracanja od politike i odbacivanja demokratije).Dakle, sama sustina modernog coveka je apoliticna.Suprotstavljenost licnog (ne licnosnog, da izadjemo u susret g. Varagicu) i opsteg je dovedena do krajnjosti kroz migracije ljudi, ali jedan od njenih epifenomena je i pozivanje na eticko (npr. ljudi da ostanu u Srbiji i bore se) uz neuvidjanje da „etika“ ne moze da nadoknadi politiku (otuda i Makijavelijeva „neeticnost“, on razmislja iz podele licnog i politickog, pa samim tim i etike i poitike.Do toga da etika prevazidje okvire politike, umesto da bude unutar njih, sto je omogucilo da postane sredstvo nasilja (humanitarne intervencije) dolazi upravo zato sto se stvara ideja coveka van politicke zajednice, pa time i etickih odnosa licem-u-lice izvan granica drzave, u apstraknom globalnom svetu).Ova suprotstavljenost licnog i opsteg se dobro vidi u anketama, kada se u odgovorima sa stanovista interesa drzave prednost daje Rusiji, neprihvatanju otimanja KiM, a sa stanovista licnih interesa se prednost daje EU i zivotu na Zapadu,Ova protivrecnost omogucava pojavu bezprogramske demagoske interesne grupe poput SNS-a, ali i otvara rascep za menipulisanje spolja na liniji suprotnosti licni-drzavni interesi.

    Tu i takvu sustinu savremenog coveka ne moze da izmeni nikakva „identitetska politika“ i ne moze da je izmeni bez nasilja nad dostignutim stepenom slobode individue, a koje (nasilje) bi moglo biti, ili cak jedino bilo moguce, u dosada nevidjenim razmerama (uslovno receno politika, jer „politika“ izvedena iz identitetskog je u celini okrenuta spolja, i Vucic bi dobio podrsku „identista“ samo kada bi promenio spoljnu politiku, bez obzira na urusavanje institucija i drzave u celini, kao sto je bio slucaj sa Milosevicem.Tako da se tu vise radi o „nacionalnim interesima“ ili „nacionalnoj strategiji“ nego politici.Na stranu sto je ona, spoljna „politika“, jos od titoizma sredstvo gusenja unutrasnje.Tu je razlika izmedju nas i npr. SAD, kod SAD nacionalni interesi proizilaze iz unutrasnje politike, kod nas iz nemoci unutrasnje politike, kao sredstvo prikrivanja stanja u drzavi, obicno uz „prostonarodnu“ kritiku „politicara“ i „demokratije“).Dva su sredstva: 1) pravna drzava (ljudi moraju znati da njihov polozaj nije posledica nepravde i da sami mogu da se realizuju, a da ih drzava u tome ne ometa 2) poboljsanje standarda/ekonomski razvoj, pri cemu je prvo uslov za drugo.

    Свиђа ми се

  6. Dopuna:
    Suprotnost toj apstrakciji univerzalne etike, susreta licem-u-lice u nekom apolitickom prostoru „sveta“, je apstrakcija etike „u okvirima svojih mogucnosti“, isto tako apolitickom prostoru vlastitog okruzenja za koje se cini da njime vladaju ne-politicki medjuljudski odnosi sa roditeljima, supruznikom, decom, komsijama, saradnicima, prolaznicima, ali i taj ograniceni prostor svakodnevlja „odsecen“ je apstrakcijom od politickog i od (politickog) coveka u „obicnog coveka“, stvarajuci privid da:“ kada bi svako od nas, u okviru svojih mogucnosti, onda bi i drzava…“.

    Dopune i prepravke:
    Svima u „Stanju stvari“ i svim komentatorima, citaocima i autorima srecna nova godina (ne Nova godina – jedan dan, vec cela nova godina :)))

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s