Политика: Немачка као земља снова за југоисточну Европу

У поређењу са својим вршњацима из региона, млади у Србији су у најмањој мери заинтересовани да остану у својој земљи

У Србији је од свих испитиваних држава најмање младих (22 одсто) који изразито немају намеру да емигрирају. О одласку у иностранство најчешће маштају из родитељског дома јер се многи ни у трећој деценији живота нису осамосталили.

У поређењу са својим вршњацима из региона, млади у Србији су у најмањој мери заинтересовани да остану у својој земљи. О одласку у иностранство најчешће маштају из родитељског дома јер се многи од њих ни у трећој деценији живота још нису осамосталили. А превасходни разлог због ког би желели да оду јесте економска несигурност, изражена у тешком налажењу посла и високој стопи „прекарног рада”, односно обављања несигурних, привремених и повремених послова.

То су неки од резултата великог истраживања спроведеног широм југоисточне Европе, о којима се говорило на трибини „Млади у Србији” у Клубу студената београдског Филозофског факултета, одржаној поводом обележавања 60 година студирања социологије на тој високошколској установи.

У истраживању „Youth Studies Southeast Europe 2018–2019”, које је објавила Фондација „Фридрих Ебарт”, учествовало је више од 10.000 испитаника узраста од 14 до 29 година из неколико држава југоисточне Европе. Осим земаља западног Балкана, укључујући и Србију, обухваћене су и четири чланице ЕУ (Бугарска, Хрватска, Румунија, Словенија).

Говорећи о резултатима, проф. др Смиљка Томановић с Одељења за социологију Филозофског факултета рекла је да се положај младих у Србији може описати као „навигација у мору неизвесности”, због високе незапослености и изражене жеље за миграцијом. Поредећи налазе у државама обухваћеним истраживањем, доцент Драган Станојевић с истог одељења је навео да на прекарни рад нису имуне ни чланице ЕУ, додајући да је у Румунији, Хрватској, Бугарској и Словенији трећина младих у таквим несигурним радним аранжманима.

„Али, док је у овим земљама то последица економске кризе у Европи, у нашем региону се исти процеси одигравају много брже”, навео је Станојевић.

Не чуди онда да, према истраживању, три четвртине младих у Србији сматра да је страначка припадност или познавање неког „на положају” пресудно за запослење.

Штавише, многи од њих се понашају у складу с тим ставом, па је тако 25 одсто испитаника из наше земље посао нашло преко везе својих родитеља. И то је разлог због којег се економски фактори наводе као главни разлог код оних који желе да емигрирају из родне земље.

„Млади са западног Балкана генерално имају високу тенденцију да напусте своју земљу, па тако у Србији око 30 одсто њих каже да би било спремно да то учини на дуже од шест месеци. Нешто виши проценат је у Северној Македонији, док је највећи у Албанији и износи 43 одсто. С друге стране, у земљама ЕУ обухваћеним истраживањем, степен тенденција одласка на дуже од пола године је нижи”, истиче Станојевић.

Насупрот томе, у Србији је од свих испитиваних држава најмање младих (22 одсто) који изразито немају намеру да емигрирају. Оно што се углавном подудара у свим земљама југоисточне Европе јесте избор Немачке као најпожељније државе у коју би се испитаници иселили. За њу су се као први избор већински определили млади из Србије, Северне Македоније, Албаније и БиХ, али и из појединих држава ЕУ, попут Словеније, Хрватске и Румуније. Млади Бугари подједнако уз Немачку преферирају и Велику Британију, док би се њихови вршњаци из Црне Горе најрадије иселили у САД.

Кад је реч о Србији, највећи број младих планира да емигрира у наредних пет година (31 проценат) или две године (27 одсто), што само повећава опасност погоршавања демографске слике Србије. То је утолико алармантније јер, према речима Драгана Станојевића, положај младих данас одређује како ће изгледати читаво друштво за 15 или 20 година.

„Више није посреди само одлив мозгова, већ и људи који негде другде односе своје вештине, радну снагу и могућност да заснују брак и породицу. Зато је важно да знамо какве су шансе младих да живе живот какав желе, јер од тога зависе многа друштвена питања. Ако, на пример, немају сви млади подједнаке животне шансе, онда ћемо живети у друштву изразитих неједнакости. Или, уколико велики број младих хоће да оде из земље, како ћемо издржавати социјални и пензиони систем”, закључио је Станојевић.

Димитрије Буквић

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 10. 11. 2019)

Прочитајте још



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s