Мирослав Здравковић: Нагли раст исељавања из Србије у земље ЕУ 2018. године

Србија (без података за КиМ) је са 52.049 издатих првих боравишних дозвола у ЕУ била на 15 месту, упоредива са Пакистаном, БиХ, Ираком и Нигеријом. Рекло би се у правом друштву

Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)

Евростат је издао саопштење о издатим првим дозволама за боравак становника (миграната) из трећих земаља у ЕУ (овде) у 2018.

Податке треба узети са резервом из више разлога, а навешћемо за пример два: (1) тромесечни сезонски одласци на рад не значе трајно исељавање (на пример у летњој  сезони у Хрватску); (2) земља која је издала дозволу не мора да буде и земља у којој се живи и ради, попут издавања дозвола у Словенији за рад у Аустрији или Немачкој.

Како било, Србија (без података за КиМ) је са 52.049 издатих дозвола била на 15 месту, упоредива са Пакистаном, БиХ, Ираком и Нигеријом. Рекло би се у правом друштву.

Забрињавајући је тренд наглог раста броја дозвола за становнике Србије, са 25 хиљада у 2014. на 52 хиљаде у 2018. У свим земљама и на КиМ, које се називају Западним Балканом, дошло је до великог пораста исељавања у 2018. у односу на 2017. Највећи релативан пораст у односу на 2017. имала је Босна и Херцеговина (+47,8%), следи Косово и Метохија (+44,5%) испред Србије без КиМ (+32,9%), Црне Горе (+25,5%) док је Албанија имала најмањи релативан пораст од 20,6%. Из Албаније се већ толико становништва у претходних тридесетак година иселило да је све мање могућ даљи раст годишњег броја исељеника.

У овом периоду од 11 година највише дозвола за боравак у земље ЕУ добили су становници Албаније (622 хиљаде), па Србије без КиМ (336 хиљада), БиХ (248 хиљада) и КиМ (216 хиљада).

Табеле: Макроекономија

Временска дужина дозвола за становнике Србије готово да је идентична просечним за све који траже дозволу за боравак у ЕУ. Овај податак нам не пружа никакву додатну информацију, сем да видимо специфичности других земаља. На пример, становници Белорусије имају убедљиво најмањи удео дозвола издатих на више од годину дана, а становници Алжира добијају релативно највише ових најдужих дозвола.

Да би се испратила динамика добијања дозвола за становнике Србије по земљама ЕУ треба објединити 374 табеле (број земаља ЕУ проширен за Швајцарску, Норвешку и Исланд, помножен са бројем година). Немачка (86 хиљада), Аустрија (45) и Италија (42) издале су највише дозвола у претходних 11 година али су у 2018, након Немачке на друго и треће место доспеле бивше југословенске републике Словенија и Хрватска. Италија је након 2008. нагло изгубила на релативном значају па је овде нејасно да ли је то због економске кризе у којој се налази, или се највећи део Албанаца из Прешева и Бујановца већ тада у њу иселио.

Када се подацима за ЕУ додају и подаци о боравишним дозволама у Швајцарској, Норвешкој, Исланду и Лихтенштајну у 2018. је 54.649 становника Србије без КиМ из ње отишло најмање на три месеца, а 355 хиљада од 2008.

Пошто је попис становника био 2011, од 2012. је у просеку годишње дозволу за боравак у овим земљама добијало по 35 хиљада становника Србије док је до те године то било 27,4 хиљада годишње.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 28. 10. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s