Ко има јаку веру, има јасан циљ, зна шта хоће, може да донесе дугорочне планове и да их реализује – није лењ, није песимиста и дефетиста, не продаје се и не предаје се
Никола Варагић (Фото: Соња Ракочевић)
Немањићи су имали визију и дугорочни план, који је успешно реализован више од једног века. Устаничка Србија је имала дугорочни план, посебно кнез Милош Обреновић, који је деценијама спроводио свој план у дело. Следећи српски дугорочни план је био стварање Краљевине Југославије. Тај план је завршио исто као и та држава. Комунисти су обновили ту државу и неколико деценија реализовали су се антисрпски планови у СФР Југославији.
Распад СССР-а, Србија је дочекала без плана. Део народа је хтео да чува СФР Југославију и комунизам, а део народа је хтео повратак традицији.
Да би донео дугорочни план, прво мораш да знаш шта хоћеш, тј. мораш да имаш циљ. У српском народу не постоји консензус око циља. Одређивање циља и постизање консензуса одговорност је елите народа. Међутим, српска елита је разбијена у прошлом веку. Српску владајућу елиту чине, углавном, чланови масонских организација, страних тајних служби, црвених и црних интернационала. Народ без елите не може да се организује.
Дугорочни план дефинише крајњи циљ, а краткорочни и средњорочни планови служе за остваривање тог циља. На пример, ако је циљ да се деци омогући здрав живот, направити план да се у вртићима и у основним и средњим школама служи само органска храна (а не смеће од хране, коју сада деци дају да једу). Такав план мора да се реализује у фазама.
Поглед са Звездаре (Фото: Горан Радосављевић/Твитер)
Дугорочни план може да буде и стварање еколошке државе. Краткорочни план би био да се промене закони и прописи, да се шири еколошка свест (да грађани престану да бацају смеће где стигну) и реши проблем депонија отпада и канализација. Средњорочни план би био да се реши питање највећих индустријских загађивача. Дугорочни план би био да се нађе алтернатива за производњу струје из термоелектрана (а да то не буду МХЕ због којих се уништавају реке) и угља за грејање. Затим, може да се донесе и план да све бандере за осветљење на улицама и поред путева морају да буду са соларним плочама. Тај план би се реализовао у фазама. Потребно је урадити реформу ЕПС-а, између осталог.
Затим, нико не зна шта да ради са фабрикама возила у Србији; у свету се све више користе еколошка возила. Осим тога, Србија није произвођач нафте, али има налазишта литијума и доста фабрика које производе делове и гуме за светску аутомобилску индустрију. Решење је да фабрике возила које имамо, производе еколошка возила. Држава би донела закон да од, на пример 2029. године, сва возила која се користе за превоз путника (такси службе, градски и међуградски превоз…) и сва возила државних служби (полиција, инспекције…) морају да буду еколошка возила (та возила би куповали и грађани и приватне фирме).
Потребно је и створити мрежу станица за пуњење еколошких возила, затим пружити системску подршку српским иноваторима, вратити стручњаке из дијаспоре и обезбедити радну снаге (и добре услове за рад радника) у тој индустрији. Из медија смо сазнали да су српски градови недавно били најзагађенији градови у свету. Ако би се ови планови реализовали (нашла замена за угаљ и нафту), уз чување паркова и шума, српски градови би били међу најмање загађеним у свету, народ би био здравији. (Мора да се нађе начин и да рудници литијума, као и осталих руда, не загађују животну околину.) Ако је то циљ, мора да постоји и план и да се план спроводи у дело. Такав план може да донесе само држава (власт, елита).
Тара (Општина: Бајина Башта)
Стварање позитивне селекције у државним службама и ефикасне бирократије није могуће без дугорочних планова. Стање је лоше због негативне селекције, корупције и непотизма. Добри кадрови се стварају годинама, а велики системи (нпр. здравство, полиција, војска…) стварају се деценијама. Корупција у врху правосуђа, полиције и тајних служби не може да се искорени преко ноћи. То је први задатак нове српске елите. Када се победи корупција у врху државе, следећи задатак је да се искорени корупција на нижим нивоима.
За спољну политику и одбрану Косова и Метохије, потребни су дугорочни планови. Ко су наши савезници, а ко су наши непријатељи? Шта ће бити са БиХ, када се странци повуку? Како ће да се реши македонско питање? Како да се заштите права српског народа и СПЦ у Хрватској? Како да Србија не буде изолована од света и светског тржишта, када одустане од уласка у ЕУ? Како да Србија развије економску дипломатију?
И тако редом, у свим областима друштва и државе, донети планове за одбрану од поплава и гашење пожара, за градњу инфраструктуре, за реформу образовања, за развој привреде, итд. За реализацију дугорочних планова потребно је и повезати генерације, тако да нове генерације наставе по плану претходних генерација (наравно, уз неке измене због неких нових околности). Зато је важно како се спроводи смена генерације, мора да постоји план.
Изнад свега је питање идентитета, традиције и цркве, тј. какву културу желимо да чувамо и развијамо, у каквој држави желимо да живимо, ко смо ми и шта заиста хоћемо. Већина није за либерални капитализам, није ни за комунизам, данас многи критикују демократски систем, али скоро нико не жели недемократски систем, више се користи латиница него ћирилица, итд. Посебно питање је однос према Цркви. Националисти ће да бране СПЦ ако је нападају непријатељи српства и многи би живот дали за одбрану српских светиња на КиМ, али када је у питању лични однос према Цркви и свештенству, и лични однос према Богу и поштовању заповести, ту се налазе и атеисти и пагани, често и мржња према Цркви и свештеницима, неки националисти као да се радују зато што је лоше стање у Цркви. Ако мора да бира између либерализма, комунизма, фашизма и православља, националиста ће да изабере православље, али због народа и традиције, а не због вере у Христа. Можда је то добро, за почетак. Само, треба знати да Бог не воли људе који су млаки у вери (Отк. 3, 15-17). Ко има јаку веру, има јасан циљ, зна шта хоће, може да донесе дугорочне планове и да их реализује – није лењ, није песимиста и дефетиста, не продаје се и не предаје се.
Фото: Православие.ру
Дакле, да ли је православље темељ на којем желимо да зидамо нашу културу, просвету…? Да ли желимо да чувамо СПЦ? Ако је православље то што хоћемо, онда ћемо добити нову српску елиту; елиту која има историјску, есхатолошку и правну свест, која зна шта хоће и може да донесе дугорочне планове и стратегије развоја, тј. да постави темељ за Србију 21. века. Ако у народу постоји таква воља, а у делу народу који је решен да одржи Завет она постоји, појавиће се нова елита, која ће направити и спроводити дугорочни план развоја и стварати, на истом темељу, савезе са другим народима и државама.
Categories: Да се ја питам
Kratkorocni cilj: 1) stvaranje pravne i demokratske drzave, kako bi se vratila vera ljudi u drzavu, zaustavile unutrasnje podele i umanjio odlazak ljudi 2) pretvaranje dobrih politickih odnosa sa Rusijom i Kinom u ekonomske, biti odskocna daska za kineski kapital i ruska postaja u Evropi (ekonomska i vojna, ali u smislu industrije, terati ih da za polozaj trampe licence naoruzanja, kao sa Indijom).I jednima i drugima je stalo da pokazu da se od veza sa njima moze imati ekonomsku korist 3) modernizacija vojske (npr kineski lovac J-10 (B) koristi ruski motor, oruzje i radar, pa odrzavanje ne bi bilo problem, a jefitiniji je kao jednomotorac (ako budemo prva zemlja, pa jos u Evropi, koja kupuje kinesko oruzje, mozda dobijemo i vece povlastice..) 4) promena vizuelnog identiteta vojske, to pali i kada je oruzje staro.Srednjorocni: 1) vec sam pisao da HR,BiH i MAK, sustinski zavise od spoljasnjeg patronata i da su moguce samo pod sadasnjim uslovima, a pri promeni uslova zavise od odnosa sa Srbijom (paradoksalno, ali Srbija je sa RS dobila vise od Zapada u ratovima devedesetih nego HR koja je bila u saveznickim odnosima i kojoj je BiH zivotno vazna da bi, uopste, bila drzava, a nikada joj nije bila “dalja” nego danas.To pokazuje da Zapad zna ko ima istorijsku tezinu, sto je i dobro i lose) 2) sa Bosnjacima istorijski sporazum, mi njima garantujemo celovitost (i Rusiji su muslimani i veliki deo stanovnistva i saveznici i kupci oruzja, partneri u vezi cena energenata, pa nece bas lako dozvoliti da se obracunavamo sa muslimani, a za to bi nam trebalo i saveznistvo sa Hrvatima cime rizikujemo: 1) da se okrenu protiv nas i opet imamo dva neprijatelja, 2) da jacanjem polozaja u BiH drzavno ojacaju, jer sa konacnim gubitkom BiH, Hrvatska nikada vise nece biti, ne faktor u regionu, vec drzava) a oni konfederalni polozaj RS. Oko MAK istorijsko pomirenje sa Bugarima (mi severni deo Kumanovo , Skoplje, njima ostalo). Albanci su u sukobu sa svima i cim se promene okolnosti molice Boga da prezive.U CG nam je potrebna demokratska vlast i ona ce prirodno biti uz nas.CG je predugo drzava da bi postala Srbija, nije to postala ni u mnogo boljim istorijskim okolnostima, a federacija bi se svela na mucenje oko autonomije neproporcionalno manjeg clana.”Mali Sengen i Balkanski pakt” sa BiH, CG, Bugarskom i Grckom.Posredovati izmedju Rumunije i Rusije da se podele oko Moldavije, pa i Rumune u “sojuz”.Dugorocni ciljevi pravoslavno ujedinjenje, slovensko ujedinjenje, slovensko-kinesko ujedinjenje, slovensko-kinesko-hindu ujedinjenje, osvajanje Marsa, pangalakticki komunizam :))))
P.S.
Nekada smo bili svetlo nacionalnog oslobodjenja, sada treba da budemo svetlo demokratije i reklama da ekonomska saradnja sa Kinom i Rusijom donosi vise nego EU (naravno, ovo znaci odustati od EU integracija, sukob sa SAD, moguce oruzane provokacije na KiM, Raskoj, zaostravanje odnosa u CG i BiH, jer sve sto ja znam, znaju i Ameri :)))))