Зоран Бабић који је поднео оставку на месту в.д. директора Коридора Србије и после више месеци обавља ту дужност судећи по документима са његовим потписом издатим два месеца после оставке
Фото: Инсајдер
Након саобраћајне несреће на наплатној рампи Дољевац у којој је погинула једна особа, вршилац дужности директора Коридора Србије Зоран Бабић саопштио је да подноси неопозиву оставку на ту функцију. У тексту оставке навео је да је чињеница да се налазио у аутомобилу који је изазвао саобраћајну несрећу, „за њега као човека, довољан разлог да више не обавља функцију вршиоца дужности директора Коридора Србије“, иако је био само сапутник.
Ипак, више од шест месеци касније његово име, као в.д. директора, и даље се наводи на сајту овог предузећа које спроводи неке од најзначајнијих државних пројеката.
Такође, Зоран Бабић је у Агенцији за привредне регистре и даље наведен као заступник Коридора. Да је и након оставке остао на функцији в.д. директора показује и његов потпис на званичном документу који је донет готово два месеца након што је јавно саопштио да подноси неопозиву оставку. У Влади Србије већ месецима не достављају одговоре на питања Инсајдера о оставци Зорана Бабића, а одговор није стигао ни од самог предузећа Коридори Србије.
Крајем јануара ове године у раним јутарњим часовима догодила се несрећа на наплатној рампи у Дољевцу, када је, како се сумња, возач аутомобила „шкоде суперб“ С. Д, у којој се налазио тадашњи директор Коридора Србије Зоран Бабић, при великој брзини налетео на „опел“. Том приликом страдала је Станика Глигоријевић, док је још пет особа повређено, а међу њима и сам Бабић.
МУП се са званичним саопштењем огласио тек више од 24 сата након несреће, када су саопштили да је до несреће дошло тако што се возило у којем је био Бабић није зауставило код наплатне рампе већ је ударило у возило које је стајало у реду за чекање на наплатној станици.
У истом дану стигло је и саопштење Зорана Бабића да подноси неопозиву оставку на то место. Како је тада навео, „за њега као човека сасвим је довољно то што је изгубљен људски живот да више не обавља функцију на којој је затечен у моменту тешке несреће“.
Да би та оставка била валидна, потребно је да је прихвати Влада Србије, која је Бабића и именовала на место директора.
Ипак, званични подаци показују да он и даље обавља ову функцију, а из Владе Србије већ месецима одбијају да доставе одговоре на питања Инсајдера зашто оставка још није констатована.
Осим што се његово име као директора овог предузећа наводи на званичном сајту Коридора и Агенције за привредне регистре, чак скоро два месеца након саопштавања да подноси оставку Бабићев потпис нашао се на званичном документу објављеном на сајту АПР-а.
Наиме, он је као в.д. директора Коридора Србије потписао Одлуку о промени оснивачког акта овог предузећа 28. марта 2019, иако је готово два месеца пре тога саопштио да подноси оставку.
Оставка Зорана Бабића „тешко“ питање за Владу Србије
Оставку Зорана Бабића, поднету још 1. фебруара, Влада Србије до данас није констатовала.
Због чега је то тако, као и зашто више од шест месеци није именован нови директор предузећа које спроводи неке од најзначајнијих државних пројеката само су нека од питања Инсајдера на које Влада не одговара, уз образложење „да су питања у процедури“.
Да ли је Бабић и даље запослен у Коридорима, као и да ли се налази на платном списку овог предузећа питања су која смо поставили и Коридорима Србије. Одговори до данас, међутим, нису стигли.
И Бабић именован као вршилац дужности
На функцију в.д. директора Коридора Србије, функционер Српске напредне странке Зоран Бабић именован је у мају 2017. године и то на предлог Министарства привреде.
Избором Бабића за вршиоца дужности Влада Србије је и у овом случају, како је писао Инсајдер у неколико наврата, заобишла Закон о јавним предузећима који је донет 2016, а који предвиђа да се директори јавних предузећа бирају на јавном конкурсу.
Према том Закону директори јавних предузећа се бирају на јавном конкурсу на четири године, а кандидати треба да имају најмање пет година радног искуства на пословима за које се захтева високо образовање и најмање три године радног искуства у делатностима којима се бави јавно предузеће.
Услови за именовање су и познавање области корпоративног управљања, радно искуство у организовању рада и вођењу послова, да није члан органа политичке странке, да није осуђиван на казну затвора од најмање шест месеци и да му нису изречене мере безбедности у складу са законом.
Вршиоци дужности ниједан од ових услова не морају да испуне.
Истрага о несрећи у Дољевцу још траје
Ко је тачно крив за саобраћајну несрећу у Дољевцима није познато јер надлежно тужилаштво у Нишу још прикупља сва потребна обавештења.
Дан након несреће у фебруару, ухапшен је возач шкоде С. Д. за кога је јавност накнадно сазнала да је запослен као возач у Коридорима Србије.
Њему надлежни нису одредили притвор јер је Суд оценио да је имајући у виду да је читав дан након несреће био на слободи искључен основ о утицању на сведоке јер је на њих већ могао да утиче.
Накнадно је Инсајдер открио да се возач сумњичи за блажи облик тешког дела против безбедности саобраћаја, иако је у самој несрећи погинула једна особа.
Инсајдер је накнадно дошао и до кривичне пријаве против возача Д.С. у којој се наводи да је до несреће дошло услед „неприлагођене брзине, у условима влажног коловоза и густе магле”. У пријави пише да процењена материјална штета настала у удесу износи око 180.000 динара.
Председник државе позива надлежне да, иако поступак траје, објаве снимак несреће у Дољевцима
Шта се тачно догодило у Дољевцима могли би да покажу снимци надзорних камера који међутим до данас нису објављени. Снимке камера са наплатне рампе у тренутку и после удеса, и поред званичног захтева бројних медија међу којима је био и Инсајдер, Јавно предузеће Путеви Србије није доставило.
Три недеље након несреће на наплатној рампи Дољевац у којој је учествовало возило у коме се налазио директор Коридора Србије Зоран Бабић, Блиц је под насловом „ексклузивно“ објавио снимке надзорних камера са бензинске станице и наплатне рампе, непосредно пре и после удеса.
На снимцима за које портал не наводи одакле потичу и за чију аутентичност није стигла званична потврда, види се да директор Коридора Србије није возио аутомобил.
О снимцима је јуче говорио и председник Србије Александар Вучић у интервјуу за Глас Америкекоји је навео да ће „учинити све што је у његовој моћи“ да медији добију снимак надзорних камера са наплатне рампе код Дољевца.
На констатацију новинарке Гласа Америке да снимак несреће на наплатној рампи јавност није видела, те да због тога и даље постоји сумња у то ко је возио аутомобил и да ли је то био директор Коридора Србије Зоран Бабић, председник Србије Александар Вучић је поновио да је он видео снимак и да је он „ужасан”.
„Снимак је ужасан, а пошто видим да изражавате сумњу, ја ћу да замолим надлежне државе органе као председник Републике да вам покаже то. Да видите каквим сте се лажима служили свих претходних месеци“, рекао је Вучић који је након несреће на наплатној рампи изјавио да је он лично видео снимак, и да Зоран Бабић није крив.
Коридори Србије преко Трејса набавили 10 аутомобила
Да се није догодила ова несрећа јавност вероватно не би ни сазнала да је бугарска компанија Трејс, која изводи радове на коридору 10, на основу потписаног уговора била у обавези да Коридорима Србије обезбеди 12 аутомобила. До тренутка судара, Трејс је обезбедио 10 возила, а њихова набавка ушла је у цену која је плаћена за изградњу аутопута.
На тај начин, Коридори Србије избегли су обавезу да за набавку аутомобила распишу посебан јавни тендер и да мимо јавне контроле купе аутомобиле и то новцем свих грађана.
Према подацима које су Коридори доставили Инсајдеру, два аутомобила „шкода јети“ и „шкода октавиа“ плаћена су око 35.000 евра док је „шкода суперб“ која је учествовала у удесу на наплатној рампи Дољевац, плаћена нешто више од 27.000 евра што је и оквирна тржишна цена.
„Сву опрему и возила Коридори Србије су већ платили кроз редовне месечне привремене ситуације, али уговорним одредбама је предвиђено да се та опрема и возила преносе у власништво Коридора Србије на крају пројекта, када се врши и примопредаја изграђеног објекта, односно деонице аутопута“, кажу у Коридорима Србије уз додатну напомену да возила већ припадају том предузећу.
Они уједно тврде и да је овакав аранжман уобичајен када је реч о међународним уговорима и да се спроводе тендерске процедуре које су прописале банке- међународни кредитори.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар