О новинама које предлог Устава СПЦ доноси, тежњама његових твораца и дилемама које су се у вези са тим појавиле, говоре др Далибор Ђукић и др Александар Раковић
Извор: Радио Београд 2
Актуелни Устав Српске православне цркве донет је у компликованим политичким условима стварања Краљевине Југославије. Верска политика нове државе заснована на компромису и утемељена на Видовданском уставу није до краја испоштовала модерна секуларна начела. У настојању да се ослободи контроле и ојача самосталност, црква покреће поступак доношења сопственог Устава. Процес је праћен бројним политичким, канонским и теоријским дилемама.
На крају, под притиском политичке елите, 1931. године проглашена је неусаглашена, компромисна верзија првог Устава Српске православне цркве.
У наредним деценијама, у складу са историјским приликама, архијерејски Сабор је низом засебних одлука мењао, допуњавао или брисао поједине одредбе црквеног Устава. Све тежње биле су усмерене на очување и јачање литургијског, догматског и канонског јединства Цркве.
Почетком ове деценије сазрело је мишљење да је Устав неопходно прилагодити садашњем времену. У међувремену је уобличен нацрт који би на предстојећем мајском Сабору могао постати први целовити Устав СПЦ још од 1931. године.
О новинама које он доноси, тежњама његових твораца и дилемама које су се у вези са тим појавиле, за Речено и прећутано говоре Далибор Ђукић са Правног факултета и Александар Раковић са Института за савремену историју.
Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.
(Радио Београд 2, 28. 3. 2018)
Categories: Преносимо
Оставите коментар