О Господе, оче мој, остала је само тиха нада која плови морем страве, мала лађа као свијећа плови временом а вријеме је туче. Ти си Господар и Бог мој, Ти си био тучен и од браће осуђен, Ти си сило васкрсењем показао своју славу. Као јагње заклан, као једини савршен и једини понижен био си вијечни пастиру, вијечни путниче и последњи Царе, Царе славе
Лука Вукадиновић
Кад једном све заспе и кад облак донесе тишину у прашину наћи ће се ријечи од тих ријечи састављен је живот.
Ти једини сине, сине првог оца Ти ћеш гласом грома разбити таштину.
Ти који достојање своје ласно на испуст неба гледаш, теби није непознато ништа ти си онај, онај који јесте.
Кад једном све прође и кад море покрије срамоту из извора женика потећи ће слово.
Ти који си почетак неисказиви и крај несхватљиви, Ти Војводо васкрсли из мртвих, Ти ћеш своје санаследнике показати творцу.
Кад једном оде судба путем једног пута и кад дође на капију стару Ти ћеш Спаситељу дочекати слугу свога.
Ти који заклан за нас страда и који искупљење наше јеси, Ти који сједиш са десне стране Оца, Ти ћес Царе славе своје стадо звати.
Кад истину донесеш О, Ти Пасхо спасења и кад мачем истине погубиш лажи, кад из пепела пробудиш прошлост ради службе Оцу неба, Ти свијетлости наша и истино наша Ти ћеш вољом Оца дочекати живе.
Кад дође дан без прошлости и кад се заврши дан будући, Ти ћеш сило наша дивна уста нахранити.
Ти који јеси и који јесте, Ти ћеш Царе славе нове тајне испричати.
Кад сунце зађе иза твојих леђа Ти ћеш тајно говорити, нове тајне узносити.
Ти који носиш Оца и од оца си ношен, Ти од Дјеве оваплоћени, на дрво приковани у земљу погребен си из гроба Васкрсао си.
Ти који знаш сваку мисао и жељу, Ти који гледаш и допушташ, Ти који судиш и поклањаш, Ти имаш власт да судиш кроз тебе је све створено.
Кад једном све прође и кад звоно почетак најави Ти отпуштење наше, Ти ћеш принос Оцу узносити.
Ти који си прије времена и који вријеме надгледаш, Ти си први и последњи и живи.
Ти сведржитељу и Господе мој, Ти си нама света искра непозната и далека, али љубав свеприсутна осјећања буди лака.
Кад једном дође вакат и ледена мрачна зебња и кад вољу очарану докусури смртна стријела и кад сунце земљи приђе па сагори своје слуге у тај вакат сви ће знати да је књига сина звала.
А ти Сине без колијевке и без куће и без круне, рођењем си космос звао да обасја поклонике.
О Господе, оче мој, остала је само тиха нада која плови морем страве, мала лађа као свијећа плови временом а вријеме је туче.
Ти си Господар и Бог мој, Ти си био тучен и од браће осуђен, Ти си сило васкрсењем показао своју славу.
Као јагње заклан, као једини савршен и једини понижен био си вијечни пастиру, вијечни путниче и последњи Царе, Царе славе.
Ти си Господар над Господарима и Отац светих твојих, Ти си еванђеље своје отворио да га човјек живи.
Оче мој и Боже мој, моја рука затрована теби хвалу даје али рука омалена творца моли да је води.
О ко може Тебе опјевати и ко може ограничити оно што је неограничено и схватити оно што је несхватљиво.
Теби Сине клања се цијела васељена, теби небо литургију служи, теби човјек нови дом гради.
Човјек гради а човјек га руши, човјек гради док га човјек куди.
У храму човјечијем твој лик нам се јавља, њему нема краја, он дочека Цара.
Истину волиш, сам истина јеси, Ти беспочетни и неисказиви мучениче Ти човјека палог носиш.
И он ће дом господњи похађати, он ће славу твоју показати.
Благослови Владико онога који у твој дом тебе истину тражи и покажи Царе славе сину свом, пут истине, пут живота.
Радује се душа млада, радује се сину неба, радује се срце ново, радује се оцу своме.
Уплашена пуна страха, трновитом стазом ходи, заробљена, измучена од лукавог утучена, лута сама престрављена од све браће напуштена, изругана, изломљена, испљувана, ојађена док је стазом спаса ишла, она сама није била, молитва је сачувала а вјера је прославила.
Твоје ране Царе славе показаше човјеково ново лице, твоје ране разјаснише нове дане испричаше.
Опрости ми благи Оче што говорим што ти боље знадеш, ја се клањам дивни мужу, својом сузом бришем злоћу.
Благослови твоје стадо, не дозволи да се тражи, радујем се Царе славе што сам тебе изабрао.
Ти си онај који јесте.
Categories: Аз и буки
Оставите коментар