Ознаке

, ,

Да нам Бог да снаге да нам овај вишак знања о свету око нас, незапамћен у историји, донесе и неку корист а не само беспомоћно незадовољство. Да нас натера на оригиналне идеје које ће искористити и надићи мрежу коју смо добили оданде где се мисли не на нас као људе него на корист која се од нас може имати

Читање објава пријатеља на Фејсбуку у многоме ми је заменило читање новина. Иако ми се пажња повремено задржи и на егзотичним и блесаво смешним филмчићима и вестима, углавном читам личне записе и подељене важније вести и паметне текстове са интернета.

Оне духовне и духовите да одржим душевни имунитет и лични развој, оне личне да остварим и одржим контакт са људима које не могу свакодневно да виђам, а анализе и озбиљне коментаре – да одржим и допуним знање о ономе што нам се дешава.

Наравно – комуникација и коментари о различитим темама са великим бројем људи, и сличномишљеника и неистомишљеника, сама по себи драгоцена је.

Имам утисак да много нас овде у виртуелној ФБ зони сад већ знамо довољно па и превише о свим нашим политичким и економским проблемима.

Поред користи коју имамо од Фејсбука, очигледно, пошто служи као вентил нашег незадовољства и омогућава нам да без практичних потеза и последица илузорно задовољимо вапијућу потребу отпора глупостима и лажима јавног живота, Фејсбук нам доноси и штету. Чини нас информисанијим а истовремено и пасивнијим, што је подлога потмулог или препознатог незадовољства сопственом беспомоћношћу.

Већ неко време јасно нам је, а некако ми се чини да ће у наредном периоду од пресудне важности бити да ли ћемо успети да Фејсбук искористимо као комуникациону мрежу за успостављање неког практичнијег каналисања нашег незадовољства.

Мада и терапија којом помажемо једни другима није без значаја, растуће знање о детаљима нашег лошег и све лошијег свеукупног стања може постати баш контрапродуктивно. Мало је конкретних предлога како да учинимо нешто за сопствено људско достојанство и како да у овом мутном времену испунимо обавезе овог нараштаја и према себи и према прецима и према потомцима.

Да нам Бог да снаге да нам овај вишак знања о свету око нас, незапамћен у историји, донесе и неку корист а не само беспомоћно незадовољство. Да нас натера на оригиналне идеје које ће искористити и надићи мрежу коју смо добили оданде где се мисли не на нас као људе него на корист која се од нас може имати. А Бог не „седи“ на Фејсбуку.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)

Advertisements