(“Земаљско је за малена царство,
а небеско увек и довека“)
СВЕТОСТ и СВЕТЛОСТ небеских Срба
ОПОМИЊЕ
и КРИК у души чистој,
светосавској, РАЂА.
Надежда Петровић: Косовски божури (Фото: Народни музеј)
Тако на Видовдан
ВЕРОМ видите што други не виде
видовчица ће само виђено ублажити
да не останемо у месту мртви
без тела и без душе
затечени силином зла
које нас је притисло.
СВЕТОСТ и СВЕТЛОСТ небеских Срба
ОПОМИЊЕ
и СУЗЕ у молитви Господњој
православној, САБИРА.
Тако на Видовдан
вода постаје жива
и има снагу Светога Духа
да умије свет од греха
… да не останемо у месту мртви
без тела и без душе
затечени силином зла
које нас је притисло.
СВЕТОСТ и СВЕТЛОСТ небеских Срба
ОПОМИЊЕ
и ХРАБРОСТ у човеку,
ако га има, УМНОЖАВА.
Тако на Видовдан
земља постаје Богородица, Мајка
и тече као крв косовских јунака
да подигне све духом пале
… да не останемо у месту мртви
без тела и без душе
затечени силином зла
које нас је притисло.
СВЕТОСТ и СВЕТЛОСТ небеских Срба
ОПОМИЊЕ
и ПЕСМУ у мирису тамјана
ПИШЕ капима крви Косовског завета
и тако чува србске векове,
ПРАВОСЛАВЉЕ,
од зла и силине света.
Categories: Преносимо
Оставите коментар