Ознаке

, , ,

(Ројтерс, 12. 5. 2017)

ММФ-у и владама поверилачких земаља еврозоне треба још времена ради испуњења аранжмана за олакшање грчког дуга, пошто намере еврозоне још увек нису довољно јасне, рекла је шеф ММФ-а Кристин Лагард

Егински статер, грчко новчарство V век пре Христа

Највиши званичници еврозоне су се на маргинама самита Г 7 срели са Лагардовом у италијанском граду Бари да би разговарали о олакшању дуга коју су министри Eврогрупе[1] под строгим условима обећали маја 2016. године.

„Наставићемо рад на пакету мера за олакшање дуга. Још увек није све довољно јасно. Наши европски партнери морају да тачније одреде рокове отписа дуга који су нужни“, рекла је извештачима Лагардова на почетку разговора Г 7. ММФ је сачинио пакет мера олакшања дуга Грчкој који су услов његовог учешћа у последњем „бејлауту“ за Атину, трећем од 2010. године. Неколико влада еврозоне на челу с Берлином жели да ММФ веродостојније увери у све, мада се они не слажу да је потребан отпис дугова.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле, који је такође учествовао на сусрету у Барију, на питање је ли спреман на снижење услова за олакшање дуговања, рекао је: „Спремни смо ми да се придржавамо онога што смо договорили маја 2016. године. То је основа на којој радимо… Ја сам увек расположен да се постигне решење, па макар политичко решење на састанку Еврогрупе 22. маја.

ММФ жели детаље олакшања дуга

Сребрни торов чекић, северна Немачка, IX век

ММФ би олакшање дуга, или бар јасно обећање тога, желео одмах јер је нужно повратити поверење улагача у Грчку, нарочито због тога што се ради о земљи чији јавни дуг износи 180% БДП-а, а треба да се врати на режим тржишног финансирања следеће године.

Међутим, Немачка и друге северне европске земље сматрају да Грчкој можда нису потребна додатна олакшања дуга ако довољно дуго одржи високи примарни суфицит, а и постојећи кредити унутар еврозоне су толико јефтини да њеној влади тим путем већ штеде осам милијарди евра годишње, што је 4.5% БДП-а.

Стога ММФ и еврозона сада расправљају колико година је Атина у стању да задржи примарни суфицит на 3.5% БДП-а током периода од 2.3 до 10 година, па се износе аргументи да је ММФ сасвим нереалан.

Берлин се брине због избора па је опрезно иступио у проблем олакшавања дуга, бојећи се да кредиторе лиши моћи над грчком владом која је пропуштала да спроведе обећане реформе у прошлости. Суочен с изборима у септембру, Берлин верује да одлуку о дуговима може донети крајем 2018. године, последњег дана који је економски могућ.

Међутим, ММФ жели више детаља. На пример, хоће да зна колико година је еврозона може да растеже рокове доспећа исплате зајмова, чак и ако су они само описани као могућност у временском распону.

„Мера олакшања дуга не мора да се одреди баш до последње децимале пре краја програма“ каже нам званичник ММФ. Али обећање ће морати да се квантификује у томе „нешто између“ које ће морати да има тачну меру пре него што се изнесе као понуда. „Они требају бројком да одреде могуће размере како би показали шта је `могућа мера` коју намеравају да захтевају док се `брину` играјући се дуговима“, рекао је званичник. Он нам је рекао да без обзира на жељу ишчекивања последњих бројки до 2018. године то неће утицати на неопходност олакшања дуга. „Свакако се свет мења. Уверавам вас да ММФ-ова анализа одрживости дуга ни за 12 месеци неће показати како је олакшавање дуга беспотребно. Да би дуг био сигуран, мора се олакшати“, рекао нам је. Казао је да су и ММФ и еврозона тврдо договорили да се договор постигне 22. маја и били су у свим разговорима конструктивни, а уместо понављања почетних позиција мора се учинити много већи напор ради постизања договора.

Обећане мере олакшања дуга

Златни хистаменон цара Константина IX Дуке, XI век

Зајмодавци из еврозоне су маја 2016. г. обећали да ће продужити рокове доспећа наплате и дати грејс периоде за кредите ако Грчка спроведе све реформе које је обећала ради „бејлаута“, тако да ће бруто потребе финансирања грчке након 2018. г. средњорочно бити ниже од 15% БДП, а потом ће пасти испод 20%.

Рекли су и да ће размотрити замену скупих кредита ММФ-а Грчкој јефтинијим кредитима еврозоне у еврима и пребацити натраг у Атину остварене добити из портфолиа грчких обвезница које су покуповале централне банке земаља еврозоне. Међутим, све то би могло да се догоди тек ако Грчка буде спровела своје реформе до средине 2018. године и само ако анализа одрживости дуга Атине покаже да јој олакшање дуга треба како би дуг био одржив.

Кад и ако се све то потпуно оствари, размере олакшања дуга тек треба да доведу до општег смањења грчког дуга у односу на БДП од око 20% у периоду до 2060. године, како процењују у европском Фонду за „бејлаут“. То ће смањити и бруто потребе за финансирањем до 5% у истом временском домашају.

Аутори: Силвија Алојзи и Дејвид Лоудер

Са енглеског посрбио и текст опремио: Душан Ковачев

Антички грчки златни венац, V век пре Христа

___________

[1] Прим. ДК: Еврогрупа је информационо тело које су формирала министарства финансија држава чланица еврозоне ради поделе одговорности у вези са функционисањем заједничке монете и монетарне уније. Уско сарађује са Европском  комисијом и Саветом ЕУ за финансијске послове (Ecofin).