Никола Варагић: Да одбранимо Србију као што је Заре сачувао Савски мост

Никола Варагић
Никола Варагић

Немачка данас није исто што је била пре више од 70 година. Међутим, што се Србије тиче, Немачка није много променила своју политику из Првог и Другог светског рата.

Немачка је највише радила на растурању СФР Југославије, на издвајању и наоружавању Словеније и Хрватске. Немачка је подржала етничко чишћење Срба из Републике Српске Крајине. Немачка је подржала НАТО бомбардовања Републике Српске и СР Југославије. Немачка је учествовала у отимању Косова и Метохије. Немачка је подржала одвајање Црне Горе и подржава све ове године мафијашки режим у Подгорици. Немачка сада подржава Бакира Изетбеговића и његову тужбу против Србије. Немачка подржава ХДЗ и усташе у Вуковару који разбијају табле са ћириличним натписима. Немачка подржава Хашима Тачија и остале ратне злочинце међу косметским Албанцима. То је званична политика Немачке и то је све на штету интереса Србије и српског народа. За Немачку, Србија је њен непријатељ, или неко ко треба да буде њен слуга, а самим тим, за Србију, хтели ми то или не, Немачка је непријатељ и морамо тако да гледамо на Немачку све док је таква немачка политика према Србији и Балкану.

Немачка је три пута у току 20. века напала Србију. Немачка је током 20. века извршила геноцид над српским народом. Да није било тих напада Немачке и њених савезника, Срба би данас било исто колико и Немаца. Немци су током 20. века десетковали српски народ.

То никада не смемо да се заборавимо. Можемо да опростимо, и опраштамо као хришћани, али не заборављамо. Ми, православни Срби, не умемо да мрзимо, па не мрзимо ни Немце, после свега што су нам урадили. То што праштамо и не мрзимо, не значи да смо глупи, нити значи да смо слаби. По томе се види колико смо велики.

(Фото: Танјуг)
Један од сусрета А. Меркел и А. Вучића (Фото: Танјуг)

Србија може и треба да сарађује са Немачком, не треба мешати личне односе и државне политике сваки пут и у свему. Међутим, да би за данашњу Немачку (као државу) рекли да је партнер или савезник или пријатељ Србије (као државе), мора да прође најмање један век – цео један век – без напада од стране Немаца, а то значи: без отимања Косова и Метохије, без подршке усташама, без подршке балистима и муџахединима, без отимања природних ресурса… Чињеница је Србија никада није напала Немачку. Немачка је та, која дуже од једног века, непрекидно, и у рату и у миру, напада Србију. Германској групи народа припадају скоро сви народи НATO алијансе и ЕУ. Романи су умеренији. Французи и Италијани нису толико, колико Германи, током деведесетих година 20. века, били за нападе на Србе, а Шпанци никада, и Шпанија није признала тзв. државу Косово.

Да ли је данашњој Немачкој интерес богата и развијена Србија? Наравно да није. Немачка није поморска сила, окружена је џиновима на истоку и западу, па су јој далеко Кина и Камбоџа и остале државе далеке Азије у којој радници раде за плату од 2 евра месечно. У Турској и Сирији је хаос, исто тако у северној Африци. Србија је идеална да се у њој, кроз дуално образовање, образује „јефтина радна снага“ за потребе немачког крупног капитала и немачке индустрије. Србија је географски близу Немачке, тако да је за Немачку идеално да се од Србије (и још неких држава источне Европе) направи место са „јефтином радном снагом“, а ти радници од своје плате могу да купе само смеће које се увози из Немачке. Оно што је најбоље извози се и Србије, а из света се увози смеће. Из Србије одлазе лекари и медицинске сестре да раде у Немачку, у Србији остају само они мање образовани који ће да раде као „јефтина радна снага“ и лечиће их доктори који су куповали дипломе. Када изумре пар милиона радника, Срба или грађана Србије, населиће на овој нашој земљи избеглице из Африке и Азије и обучити за рад у фабрикама и како да узгајају пшеницу.

Србија је, после геноцида који су Немци (и они из Аустрије и они из Немачке) извршили у Првом светском рату, након рата постала економски зависна од Немачке. Србија је, после геноцида који су Немци извршили у Другом светском рату, након рата, у миру, опет постала економски зависна од Немачке. Србија је, после агресије коју су Немци извршили (са својим савезницима из Нато алијансе) током последње деценије 20. века, у миру, након 5. октобра 2000. године, опет постала економски зависна од Немачке. Да ли и у овом, 21. веку, морамо да зависимо толико од Немачке само зато што нам је од свих светских сила географски најближа? Да ли наш извоз мора толико да зависи од Немачке? Да ли постоје још неки страни инвеститори осим немачких? Да ли је истина да се припрема продаја јавних предузећа Телеком Србија и ЕПС немачким компанијама, односно, да је одавно одлучено да та предузећа припадну Немцима и да у тој приватизацију неће учествовати остале компаније са Запада (осим као лажни понуђачи, уз договор са Немцима)?

Немачка ЕУ има алтернативу.

Миладин Зарић
Миладин Зарић

Не сећам се доле описаних сцена из Отписаних, нисам знао да постоји иницијатива да се Стари савски (трамвајски) мост у Београду назове по хероју Миладину Зарићу све док нисам прочитао текст у прилогу, али када сам видео овај текст, одлучио сам да, без обзира како буде назван од стране режима, овај мост од сада зовем „Заретов мост“. И да напишем овај текст.

Србију морамо да одбранимо као што је Заре одбранио мост. Не дамо више ниједан мост, ниједну њиву, ниједан рудник, не дамо више ниједног радника да ради као „јефтина радна снага“ (ни код страних, ни код домаћих инвеститора), а вратићемо Косово и Метохију и обновити Републику Српску Крајину. На месту где су почели да граде тзв. „Београд на води“, налазиће се леп парк са пуно дрвећа, зграда опере, спортски терени, игралишта за децу…

Јасно је да квислиншки режим у Београду није желео да се мост назове по Зарићу да не би увредили своје господаре Немце и њихову канцеларку. То само показује колико су људи из овог режима мизерни. Они су на првом месту мизерни људи, па тек онда изроди српски и издајници. Исто важи за оне који су владали пре (између) њих, из досовског режима, а који су потписали споразум по коме од ове године Немци могу да купују земљу по Војводини, а Арапи на Власини и остатку југоисточне Србије. Земљиште на коме се гради тзв. „Београд на води“, овај режим је отео да би га дали црногорском диктатору и његовом мафијашком клану, којем припадају и криминалци и навијачи-хулигани из Београда.

Учитељ Миладин Зарић је заиста био велики човек и родољуб, посебно ако га поредимо са овим несрећницима који су данас део новог-старог црвено-црног режима (новорадикали и новосоцијалисти), или, са онима пре (између) њих, из досовског режима, међу којима су неки сада угледни чланови СНС, а неки су у опозицији, али и даље говоре да „Немачка ЕУ нема алтернативу“, а сви заједно су учествовали у прихватању споразума да се земља од ове 2017. може продавати странцима и да се преговори о статусу КиМ изместе из УН у Брисел, и свако од њих се и сада залаже за поштовање неуставног Бриселског споразума или за наставак тзв. бриселских преговора.

 

Мост „Миладин Зарић“ у Београду
Мост „Миладин Зарић“ у Београду

У Србији ће и за сто година бити оних који ће знати ко је био Миладин Зарић, али неће бити никога ко ће знати ко су били ови мизерни људи и изроди српски из СНС, СПС, ЈС, ДС, Г17, ЛДП и осталих удбашких странака које се смењују на власти већ две деценије.

Видимо се код Заретовог моста.

***

 Зашто Стари савски мост у Београду неће бити назван по Миладину Зарићу

Дејан А. Милић: Криви су немачки окупатори

* Комисија за споменике и називе улица и тргова града Београда није прихватила предлог да Стари савски мост понесе име тога хероја, уз образложење чланова Комисије да је „Зарић спасао мост који нема никакву естетску и архитектонску вредност“ * За то што по Миладину Зарићу, учитељу, родом из Сече Реке поред Косјерића, неће бити назван Стари савски мост, који две стране престонице спаја на најтрагичнијем месту у нашем граду, криви су немачки окупатори и он сâм

Дејан А. Милић
Дејан А. Милић

Данашњи клинци појма немају. И ми, нешто маторији, тешко да бисмо и чули за Миладина да није било „Повратка отписаних“. Према сценарију једне епизоде те ратноспектакуларне серије (у којој је изгинуло више Немаца него на Источном фронту), неки болешљиви чича, нимало комуниста, нимало илегалац, нимало партизан, нимало ратник, у освит 20. октобра 1944. године, прошуњавши се, као маче, кроз немачке одбрамбене линије на десној обали Саве, узверавши се, као јарац, уз челичну конструкцију немачки озбиљно изграђеног Старог савског моста, само уз помоћ једноставних маказа за челик успео је да пресече жице које су везивале експлозив на мосту са детонатором. Тако је захвалној Домовини, која је потом постала Отаџбина, успео да сачува тада једину везу Београда са Сремом. У ортачкој подели улога после те епизоде, док су клинци из краја трчали да буду Прле, Тихи, Мрки или бар покојни Цане Курбла, пожелео сам да будем матори чика Заре. Онако ситан, неугледан, уплашен, ипак ми је деловао моћно. Да ме је тада, док сам се ваљао по прашини у игри Немаца и отписаних, неко питао зашто баш желим да будем Заре, не бих знао да одговорим. Чињеница да је тај јунак стварни лик и године одрастања протумачиле су ми дечачку потребу да Миладина макар једном и макар у игри оживим. Човек који је храброшћу, довитљивошћу и знањем успео да намагарчи поражене нацисте, али и да предухитри комунистичке победнике у њиховом незадрживом јуришу у „будућнос’“, био је мој јунак управо зато што је био нимало комуниста, нимало илегалац, нимало партизан, нимало ратник. А сачувао је Србима Стари савски мост, преко кога се (ене!!!), и сада 73 године касније, „Београџани“ и гости свакодневно превозе са краја на крај Београда. Јер је Он, без идеологије, без рачунице, без захтева, без очекивања, био само поносити и добронамерни, крајње редак изданак Народа.

http://dai.ly/x53h1s5

И сада се чује за прилике наших памети сасвим нормална вест. Име таквог човека неће красити мост који су немачки нацистички окупатори за своје потребе и „за своју душу“ солидно изградили током неколико месеци 1942. Јер Комисија за споменике и називе улица и тргова града Београда није прихватила предлог да Стари савски мост понесе име тога хероја, уз образложење чланова Комисије да је „Зарић спасао мост који нема никакву естетску и архитектонску вредност, да постоји 200 људи који пре Миладина Зарића заслужују да мост понесе њихово име“, док је председница Комисије истакла да је Зарић, као учитељ, „спасавањем моста вршио само своју учитељску дужност“ (??!!!).

Но, за то што Стари савски мост, сва је прилика, неће понети име храброг учитеља нису одговорни ни чланови, ни председница наречене Комисије. За то што по Миладину Зарићу, родом из Сече Реке поред Косјерића, неће бити назван Стари савски мост, рекох већ, криви су немачки окупатори и он сâм. Немци, што им је уопште дошло на ум да такав мост у Београду граде, а Миладин Зарић што је уопште пожелео да мост „који нема никакву естетску и архитектонску вредност“ спасава. Јер народ, чијој је престоници Стари савски мост 35 година био готово једина жила куцавица, који за 75 година у свом главном граду на једвите јаде направи три нова моста, чију Комисију за споменике и називе улица и тргова града Београда красе „тако виспрени умови“, није заслужио ништа више од тога да га и сада, у другој деценији 21. века, с десне на леву обалу Саве, и обратно, превозе скелеџије скелама.

Данас, 28. 2. 2017.

Advertisements

2 thoughts on “Никола Варагић: Да одбранимо Србију као што је Заре сачувао Савски мост”

  1. Форбс: Време за правду за Србе

    ИЗВОР: ТАЊУГ/В92 ПОНЕДЕЉАК, 6.03.2017. | 16:05

    Даг Бандоу, спољнополитички коментатор „Форбса“, написао је у свом ауторском тексту да је једина заједничка ствар, која је константна последица америчке политике, та да Срби увек губе.

    Како је навео, Из Приштине и Београда допиру непријатељски тонови и претње, због чега је време да САД и ЕУ поново умешају прсте и „овога пута учине праву ствар“, наводи он, а преноси „Хафингтон пост“.

    Прва Бушова администрација признавала је суверенитет Југославије, али пошто су Немци подржали независну Словенију, започео је серијски распад, током којег су САД и Европа подржали стварање БиХ и Хрватске.

    Након што су подржали распад СФРЈ, америчко-европски савезници су изненада почели да се противе подели и сецесији етничких Хрвата и Срба из Босне, али и Срба из Хрватске, наводи лист и додаје да су тада злочини које су чинили Срби разглашавани на сва звона, а да су муслимански и хрватски прећуткивани.

    „Вашингтон и Брисел су очекивали да српска мањина ћути и пристојно пати и трпи репресију осталих, већинских група, чак и онда када је суочена са етничким чишћењем. Упркос свему томе, Вашингтон је одбио не само да призна те злочине, него се оградио сваке критике тог безумног етничког чишћења“, наводи лист и додаје да је таква политика Вашингтона на снази и данас.

    Након што је НАТО успео да протера српску војску, Албанци су почели да чине најстрашније злочине и етничко чишћење над Србима, протеравши најмање четврт милиона Срба, Рома и осталог неалбанског становништва, као и да су амерички и европски војници, упркос томе што су окупирали територију, урадили јако мало да то зауставе.

    Приштина је тада постала град „којим руководе мафијаши и ратни злочинци“, а Косово „полигон на којем Саудијска Арабија регрутује и радикализује иначе секуларне муслимане“, а једно истраживање показало је да се „злочини над неалбанским становништвом на Косову готово не процесуирају“, да не постоји слобода штампе и да су политичари и судови огрезли у криминал и корупцију, као и трговину органима.

    Форбс наводи и да људи са севера Косова желе да буду део Србије, али да систематска неправда према Србима са Косова ствара нове могућности за конфликт.

    Како се наводи, потребни су нови преговори,
    али они у којима САД и ЕУ неће бити на страни Албанаца,
    већ на страни Срба,
    а једино решење је оно у коме ће и Приштина и Београд бити задовољни.

    Свиђа ми се

  2. Лазићу, да ли се Ви то плашите да не прођете као „Шарли ебдо“ (јер ово је већ други коментар који ми скидате, а када се макар „у назнаци“ јави критика ислама – подсетићу Вас да је првио био сатира о Фати и тзв. „мајкама Сребренице“)?
    Или је нешто друго у питању?
    Можда би ипак требало да у речнику српског језика потражите значење фраза „говора мржње“ и „политичка сатира“?
    Морам признати да ме Ваше понашање неодољиво подсећа на оне „салонске комунисте“ између два Светска рата (знате оно, „ја бих, ал` пази молим те… да не затрудним…“ – тј. подржавам ја борбу против новог светског поретка, против „лицемерне политичке коректности“ и слободу говора и мишљења, али не у својој „бутиги“)!
    Наравно, ако будете имали м**а да пустите макар иједан од „она“ два коментара (и Ви и ја одлично замо да сте их прочитали и негде „затурили“) и ја повлачим овај мој коментар!
    Овако, имам неки осећај, да се Ви питате, Јутутанци би још увек, безуспешно чекали Јухахаху, а Змај (као ни Домановић) се још не би вадио са робије!
    Не позивајте ми се само на „списатељска квалитете и неукус“ молим Вас, јер „De gustibus non est disputandum“, што се најбоље огледа у томе да Ви (попут Балакахе тринаестог) упорно на „С.С.“ форсирате некакве „сатиричне“ текстове појединих аутора, а који су све, само нису оно што би требало да буду – дакле духовитии и „са поруком“ (да Вас обавестим, већина Ваших читалаца их и не погледа, а ако их грешком и „отвори“, проследи их у „корпу за отпатке“ – треба ли да их именујем или знате о коме се ради?) !
    Обојица одлично знамо да оно што сам написао мисли огормна већина српских патриота!
    Или Ви то (више) нисте?!?
    Да се не лажемо!!!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s