Ознаке

, , ,

nurse-05Просветне раднике одавно ништа не изненађује.

Све што је ненормално, постало је нормално.

Понекад се око нечега мало побунимо, истина стидљиво, подигне се мало прашине, а онда се све лепо слегне.

Нарочито је непопуларно говорити гласно о темама иза којих се крије машинерија за добру зараду. Занимљиво је да се ни шира јавност тиме не бави.

Па ипак, постоји нешто што нас с времена на време зачуди, рашири нам очи, подигне обрве.

Ситуација 1

Професорка економске школе одлази у Дом здравља да прими инјекцију. Чека у просторији одређеној за ту здравствену услугу, кад улази њена бивша ученица, која је буквално до јуче била у економској школи. Сада је у белом мантилу и носи шприц у руци. Колегиница је згрануто гледа и пита откуд она у белом мантилу. Сазнаје да је ученица очас посла завршила преквалификацију у оближњем селу (!) и да је сада медицинска сестра са правом дипломом. Колегиница јој каже да изађе напоље и да јој доведе праву медицинску сестру.

Ситуација 2

Професорка гимназије, која предаје друштвено-језичком смеру, улази у приватну апотеку и ту затиче бившу ученицу која је прошле године завршила гимназију. Сада је у белом мантилу. Пита је откуд она ту, и добија одговор да се преквалификовала у једном граду и да је сада фармацеутски техничар са правом дипломом.

Колегиница излази из апотеке и одлази у ону која јесте мало даље, али познаје старије госпође које ту одувек раде и зна да су се за то школовале.

Да ли уопште треба да напоменем да су обе ученице на једвите јаде завршиле редовну средњу школу?

Разумем да је на цени доживотно учење.

Разумем и да је дошло време када се не мењају само радна места, већ и професије.

Разумем и када се пекар преквалификује у посластичара, или металостругар у металоглодача.

Разумем и када се конобар дошколује, па постане туристички техничар.

Једино не разумем како гимназијалац друштвено.језичког смера за мање од годину дана постаје фармацеут, а економски техничар медицинска сестра, исто за мање од годину дана, у неком селу, у истуреном одељењу неке медицинске школе, која у ко зна чијим просторијама викендом одржи час-два, ако их и одржи. Даш лепе паре и онда без проблема дајеш људима инјекције.

За то време, слушамо хвалоспеве униформама.

Министре, инспекције и остали којих ово мора да се тиче, нађите времена па се мало позабавите и овим белим униформама, стеченим на крајње сумњив начин, у крајње сумњивим буџацима по забаченим селима. Нарочито обратите пажњу на приватне медицинске школе и разноразне приватне установе које у свом називу имају „академија“ за-ово-и-оно, обавезно уз неки звучни предзнак.

Неукусан колач свако преживи, али анафилактички шок неко и не преживи. Лекове који су у слободној продаји такође неко не преживи, ако му квалификовани фармацеут не постави права питања пре него што му их прода.

Или су можда по вашим критеријумима директори таквих школа у ствари врхунски менаџери, јер млате паре?

(Клотфркет, 22. 2. 2017)

Advertisements