Ознаке

, , ,

Поводом текста Милутина Станчића „Македонско искуство“ у кривом огледалу Чедомира Антића

Чедомир Антић

Чедомир Антић

Господин Милутин Станчић верује да сам погрешно представио прилике у којима се налази српски народ у Македонији („Македонско искуство у кривом огледалу“, 27. фебруара). То „искривљено огледало“ последица је, наводно чињенице да сам „поново“ био беседник на званичној прослави Св. Саве који је световни, државни празник српског народа и македонске државе. Према мишљењу г. Станчића српски народ у Македонији је у изузетно лошем положају. Бољитак и напредак су о том питању, према његовом суду, инциденти, а лоше стране положаја пре свега су последица лошег политичког вођства српског народа у овој држави.

Најважнија примедба г. Станчића је моје наводно занемаривање чињенице да је Српској православној цркви забрањено деловање у Македонији. Верујем да је г. Станчић пажљиво прочитао мој текст. Уколико јесте, могао је видети да сам написао како је српској цркви одавно забрањено богослужење у Македонији и одузета имовина. Напредни клуб, чији сам члан, већ девет година објављује редовне годишње извештаје о стању политичких права српског народа у региону. И у тим извештајима је стање права Срба у Македонији прецизно представљено, а у тим оквирима, мада није реч о политичком праву, увек је истицано и питање верских слобода.

Г. Станчић је превидео једну ситну, али важну појединост. Текст који сам написао посвећен је афирмацији успешне борбе једног народа за права. Не хвалим македонске власти. Проблем статуса канонски непризнате „МПЦ“ и права СПЦ није питање у чијем решавању учествују политички представници малобројног српског народа у Македонији. Њега решавају православне цркве и државе. Статус Охридске архиепископије тиче се и Македонаца који чине већину њених православних верника. Замерати вођству националне мањине, која званично не представља ни два одсто укупног становништва, нерешен статус највеће верске заједнице у тој земљи говори или о непознавању прилика, неразумевању политике или о лошој намери. Демократској партији Срба у Македонији г. Станчић замера што је учествовала у владама СДСМ и ВМРО. Занимљиво: и албанске странке учествују у свим владама Македоније, и бошњачке странке у Србији само прелазе из владе у владу, мађарске такође… Или Срби треба да буду таоци унутрашњих сукоба македонске нације? Зашто претходно вођство Срба у Македонији није успело да се наметне на начин на који су то учинили г. Стоилковић и његови сарадници? Политика није избор између садашњих и идеалних, него између расположивих опција. Да, свим је мањинама дато право у Македонији, али само су га Албанци и Срби искористили у оволикој мери. Где су и овакви, ништавни, успеси Бугара, Рома, Турака, Цинцара…? Где је прослава Св. Саве у Црној Гори, у Хрватској или у Федерацији БиХ? Г. Станчић спомиње како је мало ученика у српским школама. Ко је за то крив? Где су инвестиције из Србије? Где је стварање неопходности за кадрове образоване на српском језику?

Када један народ нема права, па их онда донекле, ограничено, али ипак стекне, онда је потребно давати нове предлоге, а не настојати да вође тог народа буду јавно компромитоване. Национална солидарност и конструктивност преко су нам потребни. Деценијама се бавим питањима политичких права српског народа на Балкану. Говорио сам на свечаној академији у Скопљу као беседник, прошли пут сам у том својству и истом приликом говорио пре осам година. Заиста је много. У међувремену сам се обраћао већим скуповима без државне потпоре у Црној Гори, Хрватској, Републици Српској… Међутим, те друге српске организације у Македонији никада нису сматрале да сам довољно поверљив да присуствујем њиховим активностима, али сам од њихових чланова добијао пашквиле према којима би све било много боље да уз власт у Македонији нису садашњи српски представници, већ неки други. Мој однос према томе је веома једноставан: сарађујем са свима, афирмишем увек оне који раде и имају највећу подршку народа. Унутрашњи односи ме се не тичу. Занимају ме Срби у Македонији и г. Стоилковић ми говори о њима, а не о г. Станчићу, Милетићу… Други ми говоре о г. Стоилковићу и зато имају сасвим мало моје пажње.

Напредни клуб

(Политика, 1. 3. 2017)

Advertisements