Бе92, 3. 1. 2017 – Удружење састављача академских радова (УСАР), обратило се јавности циркуларним писмом медијима и друштвеним групама тражећи да оно чиме се баве буде легализовано. Да подсетимо, ради се о засад илегалном удружењу које нуди своје интелектуалне услуге студентима, докторандима и осталим академским грађанима тако што продаје своје знање кроз писање семинарских, мастер, магистарских и докторских радова и дисертација. Ради се махом о врло младим, талентованим и веома образованим људима који живе од продаје својих способности и знања.
Како наводи председница Кристина Марковић Маки, која је из разумљивих разлога желела да остане анонимна, у данашњем свету пуном транспарентности и сазнајности, у ком чак и највиши државни функционери имају доказано лажне дипломе, несхватљиво је да они који те радове пишу зарађују тако мало у односу на оно колико труда улажу у свој рад. А све због тога што је ова делатност забрањена законом.
– Ми се дословно и безмало као проститутке провлачимо кроз живот проналазећи илегалне путеве за своје услуге, користећи чак и лажна имена како не бисмо били јавно жигосани или прогањани од стране друштва и власти. Чак и саме проститутке имају неупоредиво већа права од нас јер је општепознато које су све јавне личности, глумице, водитељке, старлете и сл. умешане у овај бизнис. А нико их због тога не дира. А нас који не продајемо своје тело него знање, дух, ум, мозак… назовите то како хоћете, полиција гања као најокорелије криминалце, упркос томе што већина нас нема никакве сукобе са законом и упркос томе што скоро нико од нас није јавна личност. Није ли онда друштвено прихватљиво да и наш рад буде барем исто тако цењен као и онај који обављају сексуалне раднице и радници? – запитала се на крају писма Марковић.
Засад нема никакве реакције ни из Владе ни из Скупштине Србије, а у Министарству просвете данас, како нам је речено, нико није био расположен за разговор на ову тему. Огласила се само секретарица скупштинског клуба СНС-а Јадранка Николић, која је такође желела да остане анонимна, кратким коментаром да продаја тела и знања није исто, те да ће сходно томе раднице и радници који обављају делатност писања академских радова и даље бити под присмотром, осим, наравно у случајевима кад обављају важне послове у корист државе и њених службеника. На крају је додала: „Знање није роба!”
(Бе92)
Categories: Вести као да су праве
Оставите коментар