Борис Беговић: На Пагу за два месеца 1941. убијено осам хиљада Срба и Јевреја

Спомен-плоча у ували Слана први пут постављана 7. септембра 1975. године, плоча је разбијена 1991. обновљена 26. јуна 2010. године али је разбијена два дана по откривању

Борис Беговић (Фото лична архива)

Борис Беговић (Фото лична архива)

Председник удружења „Јадовно” др Душан Басташић и професор Борис Беговић, члан тог удружења, марта прошле године амбасадору Републике Хрватске у Београду Гордану Маркотићу предали су писмо за председницу Колинду Грабар Китаровић, а две недеља касније „Политика“ је објавила то писмо. Разговор са професором Беговићем водимо у време у коме прошлост којој је посвећено ово писмо и те како прожима савремену европску Хрватску, све више захваћену усташком иконографијом. А многи се, били министри културе или популарни певачи, не задржавају само на фолклорним испадима. Професора Беговића, међутим, интересује прошлост и судбина писма која даје многе одговоре.

– У писму смо изнели неке чињенице о покушајима обележавања усташког логора смрти „Слана“ на острву Пагу. Указали смо на то да је спомен-плоча у самој ували Слана први пут постављана 7. септембра 1975. године, а то је учинио, како је на самој плочи писало, „народ отока Пага”. Плоча је разбијена непознатог дана 1991. године. Обновљена је, са истоветним текстом и у истоветном облику, 26. јуна 2010. године, а разбијена је два дана по откривању. Учиниоци нису познати. Трећи пут је истоветна спомен-плоча постављана 29. јуна 2013. години, а разбијена је деветнаест дана касније. Данас се на простору на коме се налазила могу наћи само њени трагови – каже професор Беговић, подсећајући да је Логор „Слана” био једно од најстрашнијих на просторима југоисточне Европе у 20. веку. – У њега су довођени људи само са једним циљем – да буду убијени. Крајолик тог логора, такав је да се може описати крајње једноставно – „камена пустиња“, управо онако како га је описао хрватски књижевник Анте Земљар. Осетили сте и ви тај „љути пашки камен“ прошле године када сте заједно с нама подигли крст на простору некадашњег логора. Док је Шаранова јама на Велебиту, још једно страшно подручје, окружена љупким крајоликом, на Пагу, на подручју логора „Слана“ и сам крајолик описује суштину. Ту је убијено не мање од 8.020 људи за мање од два месеца у лето 1941. године. Срба и Јевреја. Зато што су били Срби или Јевреји.

Нисте ваљда писали то писмо да Председницу само обавестите о свим тим стварима? Ваљда је и она упућена у те историјске чињенице?

Претпостављам. Но, понекад није лоше подсетити људе на те ствари, лако се заборављају. Ипак, кључни део писма су наши захтеви. Од Председнице смо затражили неколико ствари: да хрватска држава обнови спомен-плочу у ували Слана у оном облику у коме је она постављена још 1975. године и безуспешно обнављана, да снагом правне државе обезбеди да та спомен-плоча трајно остане ту и у оном облику у коме је постављена, да хрватска држава обезбеди уређење спомен-подручја „Слана”, којим би се свима који желе да га посете олакшао приступ, укључујући и изградњу мањег пристаништа у ували Слана, и да на простору логора „Слана” постави прикладан споменик свим његовим жртвама. Такође смо истакли да сматрамо да би било веома прикладно да Председница лично открије обновљену спомен-плочу, будући да би тиме свима послала веома јасну и снажну политичку поруку.

Да ли је стигао било какав одговор?

Званичан не. Ми смо наше писмо предали амбасадору и од њега је требало да добијемо званичан одговор. Уместо тога смо неформалним путем добили писмо, чију нам је копију из Уреда Председнице прибавила хрватска амбасада. Тај одговор је наводно упућен удружењу „Јадовно 1941”. Но, Уред није имао адресу удружења Јадовно, будући да смо ми наше писмо предали амбасадору и уред га је добио од амбасаде. Наравно, никакав одговор није стигао на адресу Удружења. Ипак, верујем да се ради о административном пропусту Уреда.

Независно од формалног статуса тог одговора, какав је његов садржај? Шта Вам поручује хрватска председница?

У том писму, које је у име Председнице потписао предстојник њеног уреда, претпостављам да је то генерални секретар, Домагој Јуричић, изражава се уверење Председнице да ће „ресорна министарства размотрити ваш захтев када буде упућен и у сарадњи са општином Новељом (градић на Пагу на чијем подручју је логор „Слана“) подузети потребне поступке ради уређења тог спомен подручја“.

Дакле, Председница нас упућује на шалтер 16 на коме треба да предамо наш захтев, претпостављам у три примерка. Мислим да се ради о, најблаже речено, великом неспоразуму. Нисмо ми писали захтев за добијање урбанистичко-грађевинске дозволе, већ смо послали јасан политички захтев да се Република Хрватска почне бавити и својом прошлошћу на подручју комплекса логора Госпић–Јадовно–Паг и тај захтев смо упутили првој особи те државе. Да је било макар нешто политичке воље Председнице, она би сама све ове ствари код „ресорних министарства“, она би сама отишла на Паг у увалу „Слана“. Да бар положи цвеће на место на коме је некад била спомен-плоча. Да пошаље политичку поруку дистанцирања од усташтва, и то не само оног из 1941. године. Нико то не може да уради за њу, осим ње саме. Никакво „ресорно министарство“!

Дакле, ипак Вам је Председница одговорила. Упутила Вас је на „ресорно министарство“. Подсећа ли Вас и на позивање на „институције система“?

Да, одговорила је својим нечињењем. Својим игнорисањем нашег захтева, игнорисањем блиске прошлости своје нације и игнорисањем злочина које су учинили њени сународници. Да, добили смо одговор! Али имамо и ми одговор на тај одговор. Ми из удружења „Јадовно 1941“ спомен-плочу на Пагу нећемо обнављати. То је посао хрватске државе. Уколико она неће да га ради, ми ћемо је наново подсећати. Ми обележавамо на други начин, уз благослов владике Герасима, Епископа горњекарловачког. Прошле године смо подигли крст на Пагу, ове године смо планирали да почетком јула подигнемо крст изнад Катине јаме, пред којој је пре 75 година погубљен и у ту јаму бачен владика Саво Трлајић, тадашњи епископ горњокарловачки. Ми из удружења „Јадовно 1941“ не заборављамо. Ни злочине, ни жртве.

Александар Апостоловски

(Политика, 24. 5. 2016)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7Il

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

2 replies

  1. Коначно оваквим стварима почињу да се баве паметни, образовани, упорни, писмени и лично погођени људи на цивилизован начин. Желим им успеха и сваког добра. Ово је пример како се подједнако ради за себе и за Србију, у исто време.

    Свиђа ми се

  2. Поштована Гђо Колинда Грабар,
    Ако ви и ваше друштво не преодузмете, али убрзо, поновно постављање оне табле на Пагу, спреман сам да са својим адвокатом предам оптужбу против Хрватске за поступак према мени и мојој мами, када нас је Хрватска избацила из стана у оном Карловцу који је најближи Загребу. Ако до 26 августа ове године не подигнете ту плочу на Пагу на времето вас може вас коштатати преко два милиона евра. Ако не испуните мој захтев, јер је свота премала, пробаћу да скупим једну повећу групу патника лифеорованих из Хрватске, а ви знате да је то више него лако, па захтевати исплату од ваше земље, која си ту суму неће моћи priuštiti без Вал Стрита. Наравно, у том случају сви потраживачи, адвокат, као представник провинје Алберте у Квебеку биће канадски држављани

    Драгослав Јуришић (Dragoslav Jurisich)

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s