РИСИ: Образовање и васпитање као елемент националне безбедности

Излагање И. И. Белобородова у оквиру видео-конференције  „Васпитање – елемент националне безбедности“ (Москва – Јекатеринбург – Новосибирск)

(Руски институт стратешких истраживања, 8. 10. 2015)

rs-27112015

Руски институт стратешких истраживања (РИСИ) је практично први покренуо питање васпитања у контексту националне безбедности. Ми смо уверени да је управо васпитање у његовом најширем смислу један од основних процеса од којих директно зависи благостање и стабилност руског друштва и државе. При том, у потпуности подржавајући неопходност развоја акционог плана за спровођење Стратегије развоја васпитања у Руској федерацији у периоду до 2025. године, ми полазимо од следећег.

1) Уколико у систему образовања и васпитања нема јасно национално оријентисаних у културно условљених критеријума, онда се на њиховом месту јављају сурогати, разорни у сваком смислу, као што је несрећни форсајт-пројекат[1] „Детињство 2030“[2] са елементима младалачких технологија. Овај пројекат је, према нашем мишљењу, категорички неприхватљив у Русији. То је управо она позиција која је за нас кључна и принципијелна. Сличан став не једном је изразио председник Русије В. В. Путин.

2) У светлу стварања услова за конструктивно васпитање деце, адолесцената и младих важно је учврстити основну, одлучујућу и првостепену улогу породице. Од принципијелне је важности разумети и упамтити да су школа и друге образовне установе, са свим њиховим предностима и недостацима, друштвене институције које су створене да би помогле породици, али не и да је замене. По својој намени и суштини управо је школа дужна да буде у служби породице, а не обратно. Породица је ковачница људских кадрова и примарна, и што је најважније, безалтернативна ћелија која обезбеђује социјализацију нових покољења. Како тврде ауторитети у социологији, људска личност се 80% формира у породици, а само 20% под утицајем других друштвених институција.

3) Од кључног значаја је не само садржај образовних и васпитних процеса, већ и поглед на свет који се на тај начин ствара. Навешћемо један од много несрећних примера.

Наши талентовани људи се сваке године, да не кажемо свакодневно, придружују редовима страних стручњака. Тај процес је добио име „одлив мозгова“ и до данашњег времена је довео до масовног изласка из земље најобразованијег и стваралачког дела становништва.

Сагласно подацима Министарства образовања, само у периоду од 1989. до 2004. године из Русије се одселило око двадесет пет хиљада научника, а тридесет хиљада ради у иностранству са привременим уговорима.

Према невладиним изворима, само је „у првој половини деведесетих година из земље отишло не мање од 80 хиљада научника, а директни буџетски губици износе 60 милијарди долара“ (Руски фонд фундаменталних истраживања).

После 2000. године углавном одлазе млади истраживачи и студенти, више од 4000 људи годишње.

Шта је то ако не идеолошки, а значи у многоме и васпитни вакуум? С једне стране, на делу је недостатак имунитета ка спољним искушењима, а са друге то је победа чисто материјалних оријентира над патриотским и национално орјентисаним мишљењем.

4) Посматрајући циљну групу према којој је усмерена горе поменута Стратегија, ми не намеравамо да уопштавамо приликом констатовања негативних тенденција. Међу адолесцентима и одраслим руским грађанима, што даје наду, немали је број оних који представљају пример херојства, посвећености и служења отаџбини. Подједнако конструктиван приступ у формирању националног васпитног модела, према нашем мишљењу, немогућ је без објективне анализе онога што се дешава. Навешћемо само неколико примера који илуструју ситуацију:

– 10% свих абортуса обавља се на адолесценткињама;

– 33% дечака и 20% девојчица узраста од 13 година пије алкохол на дневној бази;

– Просечна доб у којој се започиње сексуална активност у Русији је 16 година;

– Број месечних упита за претрагу у вези са речју „порно“ прелази 96 милиона (према само једном претраживачу, „Јандексу“);

Наша земља је светски лидер по броју самоубистава међу адолесцентима. У ризичну групу са емоционалним проблемима спада 20% адолесцената од 13 до 17 година.

5) На основу горе наведеног, намеравамо да дамо свој допринос развоју низа практичних мера у циљу решавања постојећих претњи и формирања позитивних предуслова за пуновредно васпитање млађе генерације. У ту сврху смо укључили ауторитативне стручњаке из разних области домаће науке.

beloborodovИ. И. Белобородов (Игорь Иванович Белобородов, Москва, 1980), дипломирао је на Московском психолошком и друштвеном институту (МПСИ), а докторирао на тему демографске политике у Русији на Руском државном друштвеном универзитету (РГСУ). Начелник је Сектора демографије, миграција и етнорелигиозних проблема у Руском институту стратешких истраживања (РИСИ)

Са руског посрбила: Владанка Војводић Милетић

______________________________________________

[1] Прим. ВВМ: Футуролошки пројекат, пројекат који се тиче питања од јавног значаја која се решавају и уз помоћ науке, или научна тема чије би потенцијалне примене и технологије  требало бити реализоване у будућности. Видети на пример https://www.gov.uk/government/collections/foresight-projects

[2] Прим. ВВМ: Пројекат предвиђа „мењање духовно-моралног стања народа у етапама, и један од кључних момената представља промена свести код деце. Развијена је технологија одузимања деце из конзервативних породица, на пример, православних, и њихово предавање структурама државног старатељства. Даље следи уграђивање деци у мозак микрочипа кроз који ће се убацивати одређене информације, а у последњој етапи – ни мање ни више него обликовање човека с генетски измењеним својствима. Изгледа као фантастика. Јувенилно правосуђе је само саставни део тог плана, само технологија одузимања деце од породица… У том форсајт-пројекту су прописани и усађивање толерантности према сексуалним изопачењацима, и легализација истополних бракова итд. То јест, читав онај низ промена који мора довести до дубоког преображаја … друштва“.  Извор: http://www.srpska.ru/article.php?nid=15820


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6xY



Categories: Посрбљено

Tags: , , , ,

7 replies

  1. Тачка 3: Нема објашњења како то, и зашто то? Ако сам ја неки млад и способан научни радник, сретан и задовољан у средини у којој живим и радим (у Русији), онда је ово што РИСИ каже : „…С једне стране, на делу је недостатак имунитета ка спољним искушењима, а са друге то је победа чисто материјалних оријентира над патриотским и национално орјентисаним мишљењем…“ једна бесмислица. Ма, какав недостатак имунитета, ма каква спољна искушења? На страну деведесете године (хаос и немаштина), али сада – када је у Русији ваљда најзад све солидно и добро уређено то, свакако, нема никаквог значаја? Па, онда – колики је, упркос томе и сада „одлив мозгова“ из Русије на Запад, а колики је „прилив мозгова“ са Запада у Русију? Ипак, нешто ту није баш у реду… Можда је решење уградња деци у мозак патриотских микрочипова ?

  2. Драги господине, говорите да је закључак бесмислица? Како би сте Ви објаснили зашто долази до одлива мозгова из Русије и пред тога што је , како само кажете сада ваљда све сређено?

  3. Одлична идеја да се покрене (надам се стална) дебата о образовању и васпитању на Стању Ствари. Добар је избор да се крене од руске приче. Некад је Запад био у грозници, послије Спутњик-шока, тада је главна тема била „Шта Иван зна што Џон не зна“, а САД су прекинуле програм „прогресивног образовања“, и кроз National Defense Education Act (1958) вратиле се класичном учењу, при томе, ограничавајући и академске слободе. Белобордов исправно, мада као што видимо то није нека новост, образовање и васпитање схвата као стратешки ресурс, и, за разлику од Четверикове, која само шири моралну панику, без дубљег познавања проблема (као код нас Влада Димитријевић и слични), покушава да сагледа неке реалне проблеме савременог руског образовања.
    Бојим се само да нема одговор на питање г. Јована Јовановића.

  4. @Јован Илијин: Драги господине Ви, очигледно, нисте разумели моју иронију… Па, да будем експлицитнији: сигурно је да тамо никако није “најзад све солидно и добро уређено“ – а не може ни бити све док се не одрекну и у потпуности не осуде целокупно злочиначко бољшевичко духовно и физичко наслеђе. Тек после потпуне лустрације те одвратне прошлости (ситни примери: уклањање оног вампира Лењина са Црвеног трга, свих споменика њему и осталим бољшевичким злотворима, уклањање свих бољшевичких топонима широм земље, скидањем црвених петокраки са Кремља, и још мнооогооо, мноогооо тога) – а најважније је да се из њихових душа све то избаци и најзад схвати да су то били ужасни греси, и да су све невоље које које су их сналазиле и сналазе, последица баш тих греха. Другим речима, потребно је свеопште дубоко, искрено покајање… А, ко то треба да предводи? Можда Московска Патријаршија, од врха до дна прожета функционерима КГБ/ФСБ? Неће бити… Кремљ – исто тако, и још више, уз додатак велике дозе пребогатих циничних тајкуна после разбојничке приватизације, окупљених око њега и у њему? Зато разни Решетњикови и РИСИ добијају задатак да мало мућкају и продају “м… за бубреге“, а изгледи за успех су им никакви.

  5. @Јован Јовановић
    Имењаче,ја сам уверен да ниједно друштво не успева уколико не изађе из уских идеолошких оквира. Не може се гумицом обрисати историја’. Колико год се ја лично не слагао са многим компонентама владавине елите у та времена, не би ваљало да заборавим да је под том петокраком ипак парирано освајачкој политици западних елита – петокрака на Кремљу нема идеолошко значење.То не разуме само онај ко не зна или ко неће.
    @Александар Живковић
    Лепа је идеја да и овде разговаамо о образовању и васпитању. Мада би било боље да се тиме баве пре свега они који управљају, извињавам се који би требало да управљају нашим друштвом (ово да не би отварали овде питање ко управља нашим животима). Не могу се са Вама сложити да др Четврикова „само шири моралну панику“. Ако Ви као неуролог не знате колико су многе њене информације поуздане, онда се бојим да нисте најбоље обавештени и Богу хвала ако је тако. Како њен земљак Фурсов каже, психоисторијски рат је у току, огољивање потеза непријатеља није ширење моралне панике, бар не у овом случају, мени се чини.
    Срдачан поздрав обојици.

  6. @Јован Илијин: Треба знати откуд, када и како се појавила та сатанска петокрака на Кремљу? Њени протагонисти су насилно оборили вековне симболе Руске Империје – крунисане орлове (грб Русије) и поставили петокраке… Поседовање и поштовање тих историјских симбола су бољшевички бвластодршци најоштрије и најзверскије деценијама прогањали и кажњавали. Њихови наследници, после банкрота својих бољшевичких очева и дедова, сада изигравају фарсу – вратили су онај вековни грб, али задржали црвену петокраку звезду. То Вам је отприлике исто као да коегзистирају кукасти крст и Давидова (шестокрака) звезда. То не иде… Али, ако кажете да су то све само формалности – схватите да се најчешће у форми скрива и суштина.

  7. Ја не сматрам да су то формалности, нити сам слично нешто рекао. Нити сам порекао да је много зла учињено у том периоду. Али у ком није, зар је моћна православна Византија била савршена, и царска Русија уосталом-мада то не оправдава злочине учињене у совјетско доба- ко их је учинио врло је сложено питање на које првенствено руска наука покушава да да тачан и јасан одговор. Не говоримо овде ни о томе који је облик владавине најпожељнији. Али из Вашег коментара закључујем да се Вама ова „нова“ Русија не допада, тачније њене управљачке елите (вероватно имате податке ко стоји иза њих?) и то Вам не могу оспорити. Али на истој страни дефинитивно нисмо. То наравно не значи аутоматски да смо непријатељи. Могуће је само да имамо различите информациеј, а време ће показати ко је информисан, а ко дезинформисан.Поздрав!

Оставите коментар