Борис Малагурски: Шта бих саветовао премијера Србије

Зову га српски Мајкл Мур, али Борис Малагурски је много више од редитеља активисте. Наставак његовог популарног документарног филма „Тежина ланаца“ привукао је велику пажњу гледалаца широм свијета. Малагурски је поново направио бум, али не планира да стане. Жели да направи и трећи дио, да интервјуише Милорада Додика, да се врати на мале екране.

boris-malagurski-presrs

У разговору за Прес говорио је о БиХ, Сирији, мигрантима и о томе како да мале земље скину „ланце“ ММФ-а. На почетку је изашао у сусрет нашој радозналости, усмјереној ка оквирном броју људи који су до сада погледали „Тежину ланаца 2“?

– Нисам бројао, мада сам на неколико премијера лично цијепао карте на улазу, у жељи да се приближим публици. Иако је први дио „Тежине ланаца“ приказан пред 644 милиона гледалаца на четири језика на ТВ каналу „Russia Today“, те пред 50 милиона гледалаца на „Eurochannel“, док га је још неколико милиона погледало путем интернета, мени број људи који су погледали филм не значи ништа ако се из тог не изроди нека акција. Други дио филма представљен је пред публиком региона и широм свијета, али реакција коју заправо чекам није аплауз послије завршеног филма, већ оно што би требало да услиједи након што људи напусте биоскоп – каже Малагурски.

Главни циљ филма „Тежина ланаца 2“ је, како сте раније навели, да покрене младе људе на промјене. Међутим, имају ли млади људи, задојени ријалити-програмима, ту снагу, знање и вољу?

– Многи немају. Ако узмете најобразованијег професора, доктора наука, и дате му избор између гледања у кришку јабуке на столу и у постер у којем полугола дјевојка сипа пиво, у коју сцену би се дуже загледао? Експлоатацијом најнижих људских страсти успјели су да хипнотишу многе људе и то нема везе са њиховом интелигенцијом. Међутим, они који су хипнотисани донекле су изгубљени док их систем не спасе. Њима се не бавим много. Више се бавим онима који нису хипнотисани, који схватају гдје смо, шта се дешава и колико смо моћни да издејствујемо промјене. Тешко је борити се против унутрашњих нагона да одустанемо и препустимо се мејнстриму. Али је лијепо бити слободан.

Када бисте ви били, рецимо, савјетник премијера Србије, шта бисте му савјетовали?

– Под претпоставком да би желио мој савјет, прво бих му предложио да замијени министре у кабинету који су на платном списку Амбасаде САД у Београду. Затим, да затвори канцеларије Међународног монетарног фонда и Свјетске банке у Београду, а средства које се користе за отплату дугова да преусмјери на улагање у домаћу производњу, прије свега у постројења за производњу обновљивих извора енергије и отварање нових радних мјеста. Истовремено, треба преусмјерити раднике са послова у јавном сектору на којима им је главно задужење играње пасијанса на компјутеру на послове гдје ће радити нешто далеко корисније.

Имате ли још идеја?

– Савјетовао бих премијеру Србије да натјера РРА да ради свој посао и укине шунд, те подржи домаћу производњу квалитетног медијског програма који неће деморалисати људе ријалити-емисијама, већ их на забаван начин освјешћивати о неким важнијим стварима и човјечнијим вриједностима. Поручио бих му и да укине мјере штедње на сиромашнима и натјера тајкуне да плаћају порез, умјесто што је само на неколико мјесеци заточио једног од њих. Било би одлично и да позове наше људе широм свијета, интелектуалце и експерте који раде у другим земљама, да се врате у Србију и да заједно рјешавамо проблеме у којима се налазимо. То је само за први дан.

Грађани се у земљама региона обично дијеле на оне за и против уласка у ЕУ, а ви сте, чини се, у некој трећој групи – неутралној. Колико је данас могућ баланс између истока и запада за мале земље Балкана?

– Све је могуће кад су грађани свјесни неопходности вођења одређене политике и када су спремни да се изборе за политичаре који ће такву политику спроводити. Избор „ЕУ или Русија“ је погрешан у основи, али људи воле да се опредјељују без много размишљања. Сјећам се кад су ме као клинца питали да ли навијам за Звезду или за Партизан. Како смо тада одлучивали? Гледали смо за кога навија нека ауторитативна фигура у нашим животима или смо бирали које су нам љепше боје тима. Ко је марио за то који је тим квалитетнији? Могли бисмо да извучемо све што је корисно од свих, а да будемо за себе на првом мјесту.

У региону, али и у свијету, тренутно се највише говори о проблему миграната. Ви сте истакли занимљив детаљ: да су стварни узроци грађанског рата у Сирији повезани са климатским промјенама. Можете ли нам то појаснити?

– Свакако да влада САД активно подрива режим Башара ал Асада годинама прије сиријског грађанског рата. Међутим, поред највећих напора америчких обавјештајних служби, рат у Сирији не би могао да избије да није потпаљен климатским промјенама. Од 2006. до 2011. године, пола Сирије је доживјело највећу сушу откад се биљеже мјерења. Суша је била интензивнија и трајала је дуже него што се може објаснити природним климатским осцилацијама. Око 85 одсто стоке је угинуло. Иако је Башар ал Асад помогао многим пољопривредницима, помоћ није стизала до свих, поготово до његових политичких противника. Скоро милион људи је остало без својих фарми због суше, а многи су напуштали рурална подручја и одлазили у градове попут Даре. У градовима је владала несташица воде и посла. Тада је група тинејџера у Дари исписала графите против Асада, а полиција их је брзо ухапсила. Био је то повод за огромне протесте у Дари који су се проширили по Сирији.

Иако је власт у тој земљи дјеловала стабилније од режима у осталим блискоисточним државама?

– Важно је напоменути да су готово сви аналитичари, па чак и амерички, сматрали Сирију имуном на арапско прољеће. Асадова владавина била је обиљежена изразитом стабилношћу и грађани су имали многе погодности, иако су репресивним мјерама држани под контролом. Чак и да се одмах заустави рат и да се Сирија политички опорави и стабилизује, земља ће изгубити 50 одсто својих пољопривредних капацитета до 2050. године. Суше и други екстремни климатски услови биће све чешћи и интензивнији, а те избјеглице, које данас видите широм Европе, биће сцена која ће се пресликавати на глобалном нивоу, јер с климатским промјенама долазе и миграције огромних размјера.

И у овом случају прича се преноси једнострано, онако како мејнстрим медији желе. Какво је ваше мишљење о овом горућем проблему Европе?

– Овакав развој догађаја, свакако, иде наруку америчким интересима. Европа није спремна да се избори са оволиким бројем избјеглица, а предвиђања су да ће додатних милион избјеглица да преплави Европу до краја године, што ће знатно ослабити државе у Европи. САД су натјерале ЕУ да уведе санкције Русији, противно интересима европских привредника и грађана, а за награду су добили избјеглице из Сирије и Ирака. Иако сам говорио о климатским промјенама као покретачкој снази иза побуне у Сирији, увјерен сам да не би избио толико крвав грађански рат да ЦИА није умијешала своје прсте. Жао ми је људи који су морали да напусте своје домове због уништења њихових земаља. Као народ, нажалост, знамо какав је то осјећај. На нама је да учинимо све да помогнемо људима који пролазе кроз Србију или одлучују да овдје затраже азил. Више од тога, нажалост, не можемо.

Слика сиријског дјечака који се утопио бјежећи у боље сутра обишла је свијет, али не и, рецимо, фотографије дјеце настрадале у Украјини. Да ли је истина да су медији више него икада у историји пропагандистички настројени и у функцији једног система?

– И током деведесетих свијет су обилазиле слике страдалих Хрвата, муслимана и Албанаца, али не и страдалих Срба. Тужно је што су се релативизовали злочини зарад политичких интереса. Нажалост, тако функционише медијска империја која је у служби западних влада. Рад руске мреже РТ даје наду за расвјетљавање свјетског медијског мрака. Постао је најпопуларнији канал за вијести на Јутјубу. А ту је будућност.

Ваши фанови и пријатељи широм свијета обично финансирају ваше пројекте. Шта имате ново у плану? Које теме бисте обрађивали када бисте правили „Тежину ланаца“ 3, 4 или 5?

– Снимићу још „Тежину ланаца 3“ и ту ћу стати. Бавићемо се темом биолошког уништавања људи у режији великих корпорација и њихових плаћеника у политичким институцијама. Поред теме климатских промјена, тровања наше околине и ГМО, понудићемо и визију другачијег, здравијег и праведнијег свијета. А да би све то постало могуће, прво морамо да то и замислимо. Ускоро се отварају донације за тај филм на сајту „WeightOfChains.com“.

Да ли ћемо вас поново видјети на малим екранима у ауторским емисијама попут „Револуције“?

– То је питање за телевизије у региону. Ја сам спреман, а они?

Интервјуисаћу Додика!

У БиХ се већ дуже времена ужарено говори о референдуму. Да ли сте пратили ову тему?

– Јесам и волио бих да интервјуишем Милорада Додика на ту тему. Обећан ми је интервју, али обећање још није испуњено.

Ситуација у БиХ је, у односу на друге земље региона, увијек била компликованија. Какво рјешење бисте ви предложили за БиХ?

– Државу чине људи, а ако се они не промијене, статус кво је свакако неодржив. Мислим да бошњачки политичари представљају велики проблем у цијелој причи, јер на Републику Српску гледају као на неку врсту грешног еротског филма – у јавности говоре како га треба забранити, а у тајности кришом уживају гледајући филм. Без РС, они немају главну тему којом мобилишу гласаче, што је и главни разлог због којег су против отцјепљења. Међутим, не мислим да ће нове, дубље подјеле по етничким линијама нужно донијети нешто добро, уколико се економски системи не реформишу.

Шта то подразумијева?

– Ако систем фаворизује богате науштрб сиромашних, релативно је небитно да ли ће људи у данашњој БиХ живјети у једној или двије државе. У том случају, само су нијансе у питању – заставе, грбови и титуле политичара. Много је већи проблем тај што је БиХ фактички протекторат западних сила. И тако ће остати док грађани једни на друге гледају као на непријатеље. А што се рјешења тиче, рекао бих само да ми је драго што је „Тежина ланаца 2“ приказана и у федералном Сарајеву. Мислим да је то добар почетак за мијењање свијести људи у том дијелу БиХ.

Мирјана Деспот

Наслов: Стање ствари

(Прес-РС, 20. 9. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5Lf



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар