Политика: Ко цепа Двери – руске рубље или лидерска сујета

Смиља Аврамов запрепашћена сукобом између Владана Глишића и Бошка Обрадовића, а радијски водитељ Марко Јанковић каже да је то доказ да нису политички зрели

Владан Глишић, Марко Јанковић и Бошко Обрадовић у време изборне кампање за изборе у Београду 2014. године (Фото: Танјуг)

Владан Глишић, Марко Јанковић и Бошко Обрадовић у време изборне кампање за изборе у Београду 2014. године (Фото: Танјуг)

„Српска посла”, била је прва реакција професорке Смиље Аврамов на питање како види сукоб у руководству Двери између Владана Глишића и Бошка Обрадовића. Она је овом покрету заједно са осталим интелектуалцима Костом Чавошким, Милом Ломпаром, Добрицом Ерићем, Јасмином Вујић пружила подршку уочи избора 2012. године.

Аврамовљева каже да је из медија сазнала за разлаз двојице челних људи Двери и додаје да смо ми несрећан народ, који не може ниједну акцију да спроведе до краја, а да не дође до лома.

„Запрепашћена сам њиховим разлазом. Имала сам велико поверење у Двери и подржавала сам их. У њима сам видела организацију која ће у будућности моћи да преузме много тога. Велико је питање да ли ћу и убудуће да их подржавам”, истиче Смиља Аврамов, стручњак за међународно право и некадашњи Милошевићев саветник.

Чувени радијски водитељ Марко Јанковић, кандидат Двери за градоначелника Београда на изборима 2014. године, ипак,  није изненађен расколом. Он наглашава да је сукоб Бошка Обрадовића и Владана Глишића најбољи доказ да нису политички зрели.

– Одавно сам разочаран у људе који воде Двери и њихове редове сам напустио свега неколико месеци после прошлогодишњих избора. Није ми се допало њихово политичко резоновање и не заслужују моју пажњу. Њих интересује само новац, лични интереси и ко ће бити газда у странци – нагласио је Јанковић за „Политику”.

У унутарпартијском прегруписавању у којем је Бошку Обрадовићу припала челна функција и сва власт у новој партији, а његовом блиском сараднику Владану Глишићу, који је био кандидат на председничким изборима, остале старе заслуге, довела је до разлаза двојице идеолошких истомишљеника. Све је кулминирало протеклог викенда када је објављена, а касније демантована информација да је Глишић напустио покрет.

То је био повод да на друштвеним мрежама „копља” укрсте присталице Обрадовића и Глишића које су се узајамно оптуживале „да су убачени елементи”. Поједини сумњају „да су их посвађале руске рубље”, које су наводно они добили од Москве. Ситуација је прилично напета, па је, како Глишић каже, умало довела до физичког обрачуна две групе присталица у Новом Саду и на београдској општини Вождовац.

„Није тајна да је између нас двојице велика тензија и да смо готово на ивици сукоба и морамо да смиримо страсти док не буде касно. Упркос медијским спекулацијама, немам намеру да напустим Двери и свим силама ћу се борити против аутократског статута који Обрадовићу даје велику и неконтролисану моћ”, каже Глишић и додаје да није логично да буду једина партија чији председник нема заменика ни помоћнике.

Бошко Обрадовић каже да разуме „да је неком потребан сукоб у Дверима, кога никада није било за 16 година постојања и рада”. „Сада, када се распадају све политичке странке које познајемо у последњих 25 година вишестраначја у Србији, потребно је наћи пукотине и у јединој новој политичкој опцији у коју су многи бирачи положили своје последње наде”, истиче Обрадовић.

Представници овог покрета су 27. јула поднели документацију потребну за регистрацију политичке организације под називом Српски покрет Двери (СПД). Заступник овог покрета је Бошко Обрадовић. У Министарству за државну управу и локалну самоуправу имају рок од 30 дана да их упишу у регистар политичких партија. Како „Политика” незванично сазнаје, због одређених неправилности, ресорно министарство ће предлог вратити предлагачу на дораду.

Бошко Обрадовић уверава да нема никаквих сукоба у Дверима, па ни између њега и Владана Глишића и као доказ за ову тврдњу наводи да је на Оснивачкој скупштини Српског покрета Двери нови статут потврђен са више од 90 одсто подршке, а да је он изабран једногласно, рачунајући и глас Владана Глишића.

„Дубоко жалим што на изборима за председника Српског покрета Двери нисам имао противкандидате, јер то онда омогућава конкуренцију идеја и личности и свакоме даје шансу да измери колико је поштован у покрету”, каже Обрадовић.

Глишић потврђује да је подржао Обрадовића, али напомиње да ће споран статут Двери поделити на два дела и да још нерегистрована странка СПД покушава да узурпира име Двери и да он то неће дозволити.

„Они ће вероватно да региструју ту нову странку као СПД и покушаће да докажу да су они наследници покрета Двери. Ја ћу се потрудити да Двери не постану део СПД-а, а после тога очекујем да ће ме избацити из чланства СПД-а тако што ће водити дисциплински поступак. То значи да ћемо, ако се ништа не промени, на покрајинске и локалне изборе изаћи у две колоне – СПД и Двери”, истиче Глишић.

Бошко Обрадовић не жели да се бави изборним спекулацијама и наводи да не постоји СПД и за раскол у Дверима прстом упире у напредњачку власт и наводи да их медији не зову да говоре о економским темама, већ само када траже поделе у овом покрету.

„Погледајте само како је кренула медијска офанзива на ДСС и Двери од када су истраживања јавног мњења нашу патриотску коалицију очитала преко цензуса, на 6 до 7 одсто гласова, са тенденцијом раста на 10 до 12 процената”, закључио је Обрадовић.

——————————————————————————————-

Вукадиновић: Као преварени муж, последњи сазнам за превару

Трвења и ломови унутар Двери су, изгледа, изненађење за политичког аналитичара Ђорђа Вукадиновића, који је најпре неспоразум прокоментарисао: „Као преварени муж, последњи сазнам за превару.”

Не може да каже шта се дешава у Дверима, али мисли да је реч о споју личних сукоба, сујета и амбиција. Вукадиновић не одбацује ни могућност да иза подела у десници стоји власт, али наглашава да нема доказа за ту тврдњу.

Дејан Спаловић

(Политика, 19. 8. 2015)

Мр Иван Костић: Ко наставља – а ко напушта идеју Двери?

Једини човек који је имао истински ауторитет међу присталицама Двери и који га и данас има је садашњи председник Српског покрета Двери. То се видело и на Оснивачкој Скупштини покрета када је добио подршку свих делегата, уз само 4 уздржана гласа. Поред тога и већина чланова бившег Старешинства и скоро цело Руководство је дало подршку новој организационој форми Двери и новом Председнику. Тако да је једини настављач идеје Двери, онај који је никад није ни одбацио – Бошко Обрадовић.

ivan-kostic-dveri-logo

Као човек који је са људима из Двери од 2002. године, наравно да ми није свеједно да гледам и слушам оптужбе од својих дојучерашњих блиских пријатеља, али знам и верујем да све то тако мора бити и да ће наша дверјанска борба на крају дати позитивне и велике резултате. Од мога првог учешћа у дверјанској борби, на Сабору српске омладине 2003.године у манастиру Студеници, мене је привукла неугасива и непотрошива енергија младих људи, људи из моје генерације, који су се борили за очување и промоцију светосавских вредности. Надам се да је то привукло и председничког кандидата Двери на изборима 2012. године, који се такође у то време прикључује заједници младих људи окупљених око организације Двери.

Поред свих људи који су били ангажовани око организовања Сабора српске омладине те године у Студеници, један човек се истицао међу свима. Први је устајао, задњи је легао, дочекао је свакога, испратио је свакога госта, а поред свих тих обавеза он је стизао и да послужује све људе за време ручка. На предавањима је његова реч била најубедљивија и најлепше срочена. Једном речју човек је имао највише харизме – благодати Светог Духа – од свих нас. Тада сам први пут чуо да се тај момак зове Бошко Обрадовић и да је он уз Бранимира Нешића оснивач Двери. Од тада па до данас, ствари се нису много промениле. Ко је имао привилегију да сарађује са Дверјанима, зна да је тај човек највише радио и да се жртвовао за нашу идеју. То је био и свима нама путоказ и пример, да и ми дамо све од себе, да се трошимо до задњег атома енергије, јер смо имали на кога да се угледамо и да видимо човека који се не фолира и не хвата кривине.

Тај човек је својим личним животом, а не причом и демагогијом, многе од нас привукао и везао за Двери. Наравно да од обичног смртника не треба правити идола, и да Бошко и Двери не би толики траг оставиле међу Србима да ту није било и много других вредних људи, али грех би био пред Богом и пред својом савешћу када би сада причали да то није било тако.

Зато ми сада изгледају смешне и жалосне изјаве дверјанског председничког кандидата из 2012. године, да је он правни и идејни настављач Двери?!

Једини човек који је имао истински ауторитет међу присталицама Двери и који га и данас има је садашњи председник Српског покрета Двери.

То се видело и на Скупштини покрета када је добио подршку свих делегата, уз само 4 уздржана гласа. Поред тога и већина чланова бившег Старешинства и скоро цело руководство је дало подршку новој организационој форми Двери и новом Председнику. Тако да је једини настављач идеје Двери, онај који је никад није ни одбацио – Бошко Обрадовић.

О самозванцима који желе да присвоје ову племениту идеју као своју, можемо само да гледамо са жаљењем и са надом да ће им се разум просветлити и да ће изаћи из моралне таме која их је сада обузела. Свим члановима Српског покрета Двери поручујем да наше време долази и да су зато сада толики напади на наш покрет и на људе који га представљају.

Као што је тмина најгушћа пред свитање, тако је и сада на српској политичкој сцени тотални мрак, јер ускоро почиње да се пробија сунце, које ће ускоро обасјати овај светосавски род.

Са Вером у Бога и у српство!

Аутор је  члан Старешинства до Видовдана 2015. године

(Двери, 17. 8. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5qY



Categories: Преносимо

4 replies

  1. Модерна Србија никада, чак ни у својим “звезданим тренуцима“ (1903-1914) није била развијено и нормално грађанско друштво за углед – вечито све сам кабадахилук, бакшиши, непотизам, партијске протекције, крађе и проневере које су у коначном резултату доносиле друштвени углед. То се наставило и касније – кроз Краљевине: СХС/Југославију – током крвавог грађанског рата 1941-1945 , а после тога и вишедеценијским комунистичким терором, а и све до сада, а тако ће бити и убудуће. Само мутљаг разних боја стално испливава на површину и оставља потомство које је нова елита. Тај мутљаг и данас “влада“. Милошевић, Драшковић, Шешељ, Аркан, Николић, Вучић, Ђинђић, Пешићка и сви друго- прво- и треће Србијанци, СНС, Радикали, ЛДП, ДС (и све варијанте), ДСС, Двери…. – све сте то ви. Нема никаквог значаја која партија сада “влада“ – цело друштво Србије је скроз и непоправљиво корумпирано, они који “владају“ су због своје прошлости вечито изложени уценама и туђе су марионете. Схватите то већ једном! Има да вечито играте по туђој музици – било да је западна, као сада, или источна, као што неки засад узалудно прижељкују ! Јесмо ли се разумели? А, ко је аутентичан у неким тамо Дверима, и куда те двери воде када се, и ако се отворе… ? Глупости – само у “Јово – наново“.

  2. @Јован Јовановић
    Чему води толики песимизам и негирање свих и свега? Зар тиме не негирате и своје претке, себе и своје потомство? Неће бити, да једино Ви и два „лајка“ ваљате! Ко уопште може да „лајкује“ овакав коментар?

  3. Очигледна је временска усклађеност у нападима на Сандру Рашковић у ДСС (чак и наводно искључење) и оспоравања статута Двери од стране Владана Глишића. Старо је правничко питање: „Коме (ово) користи“. Очекивала сам, бар у Дверима, које су засноване на хришђанском моралу, више саборности, хришћанског трпљења ако нешто и није право, и надам се да још може доћи до помирења. Па зар је питање постојања старешинства тако важно да се због тога разара оно мало тешко постигнуте слоге? Лично мислим да и сам тај назив није био најсретније изабран i да подсећа на црквену хијерархију, па и у њој постоји једно лице на врху хијерархије, не без раѕлога – због одговорности пред законом. Ја сам само традиционални верник, али високо поштујем хришћански морал и због тога сам веровала да нас ни Бошко ни Владан неће слагати и преварити. Молим их, за добро Србије, да покушају да се договоре. Што се тиче Марка Јанковића, није лепо да износи оптужбе око „руских рубљи“ ако за то нема доказе. Прекратко је он био са Дверима, а његови наступи на радију Снага народа“ били су све само не достојанствени и родољубиви. Имам утисак да је он због тих својих пропуста удаљен из Двери, па да се сада свети. Оно што је Дверима, а и ДСС-у потребно су бољи саветници за медије и бољи економисти, па да се пређе „са речи на дела“.
    Мирјана

  4. @[Mirjana Pavlovic
    Скоро све сте рекли! Јанковић и није битан. Радио је и у другим временима. Наша је мука, што на оваљј или онај начин, свако и то било ко, жели и тежи, да буде главни. Глишић није схватио, да је једно УДРУЖЕЊЕ, а нешто сасвим друго СТРАНКА. Наравно, да је увођење појма „старешинство“ у савремену политику бесмислено и да је сваком полуписменом политичару, морало бити јасно, да је то једна краткотрајна АТРАКЦИЈА. Нажалост, господин Глишић то није схватио и није био спреман, да потребе покрета, који се претвара у странку, прихвати.

Оставите коментар