Љубинка Боба Недић: Школа за шалабајзинг и тајландовање

klofrket-logoОпет ја о унапређењу школства! Шта ћу? Не да ми ђаво мира.

Прочитала сам да су ученици у 2013/14. школској години одбегли са четири милиона часова. Ако се дода и оно кад нису бежали, него мирно одлазили (или не долазили), брат брату – 50 милиона часова.

Огорчена сам! Како на кога? Па, на наставнике, наравно!!!

Онол’ке паре бачене на семинаре, на шарене папириће, фломастере у боји, разне картончиће, сличице и – НИШТА! Кад се само сетим како смо вадили бомбоне из оне кутије, па сви са укусом лимуна у прву групу, они с јагодом у другу, а ментоли у трећу. Мислим, бомбоне с укусом ментола.

Јао, а сећате се онога кад станемо у возић па свако масира рамена оном испред себе!

Па радионице! Ух! И сад ме нека милина прође кад се сетим. „Нацртајте како се осећате.“ Ја нацртала чича Глишу, а колега кромпир. Умал’ нас нису избацили!

А тек PowerPoint презентације! Смењују се оне слике, а следећи ред текста касни. Узврпољила се реализаторка, појма нема шта иде следеће, чека да се појави, па да нам прочита. Наглас, јер ми не умемо да читамо.

И мислим, колеге, стварно ме нервирате! Знате ви колики је труд уложен у тај шарениш и колике су паре бачене за ваше стручно усавршавање, а ви опет ништа! Деци је и даље досадно са вама. Неће ни да пипну књигу, ко да је боже ме прости, антраксом посута. „Јеси ли ти уопште отворио књигу?!“ „Јесам.“

seminar-circle-graphic

Кад ви мислите да се укачите у тај воз модернизације наставе? Ни до перона, бре, нисте стигли, а овамо сви оћете ту Финску. Е, нема Финска док не научите да жонглирате с осам лоптица, да правите звезду и салто мортале испред катедре! Да ли сте пробали да пораните и испечете кифлице, скувате три термоса кафе и тако сачекате ђаке на првом часу у преподневној смени? А, нисте! А поподне, кад им се приспава после великог одмора док варе жу-жу, јесте ли пробали да им одсвирате нешто, да их разгалите и развеселите, да мало направите атмосферу? Не знате да свирате, а овамо знате да свирате… и то.

*****

Да сам ја ђак, и ја бих побегла с милион часова! Да ме избаце из школе не би смели, јер увек могу да се позовем на ону свадбу кад се ћале напио, па певао севдалинке целу ноћ. Значи, аутоматски сам дете алкохоличара, из дисфункционалне породице. Цврц! Чик нек ме неко избаци! А и моја мајка може увек да оде у новине и да вас све испљује, јер радите три-четири сата дневно и обични сте лезилебовићи, док ми она плаћа приватне часове и из фискултуре! И чик нек ме неко тужи родитељима што у школу долазим нашминкана и у мињаку! Знају моји напамет ону Повељу дечјих права и знају да не смете да гушите моје изражавање индивидуалности.

Ако сте мислили да ми окривите родитеље за немар јер се не одазивају позиву разредног старешине, уф! баш сте нашли цркву у којој ћете да се молите. Кева ми под стресом откад јој се сломио нокат са цирконом, а ћале има пушку, тек да знате, а и фитиљ му кратак. Па не шаљу они мене у школу да би ме они чували, него ви! Лезилебовићи!

И зато, срам те било, школо, што си ме упропастила, па због тебе блејим по кафићима за време наставе с оним Пајом. Како с којим? Па, с оним што бар двапут месечно дође пијан у школу и псује вам матер. Ал’ чик њега избаците! Знате ви чији је он син? Аааа, знате. Ништа, ништа. Само вас проверавам.

Објављено уз дозволу аутора блога „Клотфкет“

Опрема: Стање ствари

(Клотфркет, 20. 2. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3vn



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Делује ми као да ауторка текста има велике замерке на школски систем у Србији али је, некако, остало нејасно коме су упућене те оправдане критике. Деца су лоша, родитељи гори, а Влада Србије, са свим министарствима , најгора. Једино се не помиње ЕУ која нас саветује какве законе ће, на добровољно-обавезној основи, наша Скупштина да донесе. Они баце закон-коску, а народни посланици га сами донесу.
    Значи, сами смо криви. Не Ви читаоци, ни ауторка текста, ни ја, лично. Криви су Тито и Слоба, четници и партизани, социјалисти и радикали, краљ Милан и Урош нејаки. Важно је да можемо слободно и демократски међусобно да се оптужујемо, само ЕУ да не помињемо. Ипак је Финска својим савршеним образовним системом изнедрила и таквог нобеловца као што је Марти Ахтисари.
    Па јел’ то мало, бре?

Оставите коментар