Александар Лазић: „Матицу ћирилице“ преименовати у „Савез удружења за одбрану ћирилице“

Поводом оснивања „Матице ћирилице“ и текста Удружење „Матица ћирилице“ изазвало поделу међу стручњацима („Вечерње новости“, 29. 1. 2015)

Важан део култног филма „Житије Брајаново“ заузимају размирице ослободилачких група, „са нејасним скраћеницама које се не могу запамтити и њиховим сукобљеним агендама“. Синопсис филма „летеће дружине Монти Пајтон“ даље каже да „Народни фронт Јудеје, који се најчешће појављује у филму, назива своје ривале отпадницима и дезертерима и жестоко се противи Јудејском народном фронту, Јудејском популарном народном фронту, Кампањи за слободну Галилеју и Популарном фронту Јудеје (ову последњу групу чини само један старац)“. Замените у овом потоњем ЈУДЕЈУ речју ЋИРИЛИЦА и уместо ФРОНТ ставите УДРУЖЕЊЕ – и добићете праву слику како се наши „ћириличари“ боре за опстанак српског писма.

ss-logo-468-1

КРАТКО ПОДСЕЋАЊЕ: Имајући горње стање ствари пред очима, није нам било тешко да, у предбожићној атмосфери, дођемо на идеју да би ваљало објединити напоре у одбрани ћирилице; тако смо на „Стању ствари“ 5. јануара 2015. изнели предлог за акцију да постојећа удружења „ћириличара“ удруже снаге и да „синергијом“ пробају да зауставе даљу пропаст српског писма. Написали смо:

У циљу савладавања тих препрека неопходно је постизање међусобног споразумевања и стварање једне врсте формалне заједнице/федерације удружења са истоветним циљем, која би на основу заједнички усвојеног плана рада усаглашавала заједничке, истовремене активности удружења широм земље, уз нагласак на омасовљењу и привлачењу младежи.

Позив је послат на адресе четири удружења: „Ћирилица“ (Нови Сад), „Српска азбука“, „Ћирилица – Београд“ и „Чувари ћирилице“.

cir-moba-skrin

СТВАРНОСТ НАДИЛАЗИ ФИЛМ: Оно што даље следи надилази описане „разлике“ из филма „Житије Брајаново“; док ћирилица нестаје борци за њен опстанак ређају своје заслуге и мере чији је већи допринос, укратко речено – броје „колико ћириличних анђела стаје на врх једне игле“.

Ипак, у једном трену тих надгорњавања ко је коме покрао име а ко коме удружење, јавља се г. Драгољуб Збиљић („Ћирилица“, Нови Сад), преузима иницијативу и даје неколико предлога. Испред „Српске азбуке“ г. Немања Видић прво одбија предлоге, а онда прихвата и имамо резултат да су два удружења сагласна да се организују у савез/(кон)федерацију која добија име Сједињена удружења за одбрану српске азбуке „Матица ћирилице“. Друга два удружења, београдска „Ћирилица“ и „Чувари ћирилице“, практично се не оглашавају, с тим да се дан пре оснивања (28. јануар 2015) јавља „Ћирилица – Београд“ с писмом које није до краја јасно, али личи на (некакву) подршку.

ВАЖНА НАПОМЕНА: Од самог почетка, иницијатори окупљени око српског „Стања ствари“ инсистирају да не желе никакву захвалност, похвале, „ордење“ за идеју за удруживање напора за одбрану ћирилице, као да нити желе нити имају ресурса да конкретно учествују у обједињавању снага. Наш је предлог, рекли смо, а ви седите и договорите се, како год се ви усагласите – ми ћемо поштовати, медијски пратити и то ће нам бити највећа и једина награда.

Јасно је и да смо дали подршку да, кад не може боље, у предложени савез уђу макар два удружења: „Ћирилица“ (Нови Сад“) и „Српска азбука“. У ситуацији кад је у Српству скоро све расцепкано, мислили смо да и то може бити неки почетак. Наравно, и ту је важио принцип да је наша само идеја, а реализација – укључујући и назив сједињених удружења – остаје самим актерима.

vn-3012015

МАТИЦЕ БЕЗ ПЧЕЛА: Чак и за наше „ћириличарске“ прилике велико је изненађење текст „Вечерњих новости“, који је изашао пре самог оснивања „Матице ћирилице“ – уместо приче о уједињењу већ у самом наслову говори се о „подели међу стручњацима“. Ако је и од ћириличара (и „Вечерњих новости“) – превише је!

А шта је сад предмет спора? Испоставило се да „Матица ћирилице“ личи, конкурише, напада – или шта већ – „Матицу српску“! (Допринео је томе и сам г. Д. Збиљић, који у поменутом тексту „Матицу српску“ назива „комшиницом“.)

Пре него што се сви опсете оне ласцивне пословице да лошим „удружитељима“ и назив смета, „Стање ствари“ нуди брзо и ефикасно решење: ОДУСТАТИ ОД НАЗИВА „МАТИЦА ЋИРИЛИЦЕ“ и вратити се на стари предлог САВЕЗ УДРУЖЕЊА ЗА ОДБРАНУ ЋИРИЛИЦЕ. Тиме би се избегле даље бесмислене расправе, а онда би били истерани на чистац они који су прикривено за заједничку борбу а заправо само гледају како да заузму боље место за фотографисање на „ћириличном Титанику“.

P. S. Новинарка „Вечерњих новости“ Јованка Симић као једног од учесника у том скупу и организацији спомиње и моје име, у функцији „иницијатора интернет-сајта Стање ствари“: претпостављам да се у ствари мислило да сам „један од иницијатора предлога за обједињавање снага за одбрану ћирилице“ и „уредник сајта Стање ствари“. Подвлачим – нико од иницијатора са „Стања ствари“ нити ја лично – нисмо били спремни, нисмо пристали и нити бисмо могли у будућности да се организационо бавимо оснивањем Савеза удружења, чак ни да су на окупу сва удружења а камоли у овако „крњој верзији“.

И даље ћемо наставити да објављујемо најаве, саопштења и коментаре у вези са активностима свих друштава за заштиту ћирилице, али не и оне који садрже међусобне нападе.

У име иницијатора „Предлога за уједињавање напора за одбрану ћирилице

Александар Лазић, уредник „Стања ствари“


НАПОМЕНА: Краћа и прилагођена верзија овог текста послата је и „Вечерњим новостима“

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3g5



Categories: Разномислије

36 replies

  1. Надајмо се, да ће велики вођа из Новог Сада прихватити сугестију и преименовати замишљено удруживање у САВЕЗ УДУРЖЕЊА ЗА ОДБРАНУ ЋИРИЛИЦЕ. За велико вођу остаје и проблем скраћеног назива, што тешко да може да превазиђе. Измислиће нешто што само он разуме!

  2. Ћирилица, као и Ви господине Лазићу, имате молитве и морално-практичну подршку сваког иоле оперативног (читај нормалног) Србина.

  3. Врло поштовани Лазићу и сви остали овде, осим оних једних,

    СА СВИМА МОЖЕ „ЋИРИЛИЦА“ ДА СЕ ЗДРУЖИ, ЈЕДИНО НИКАД НЕЋЕ МОЋИ С ЛОПОВИМА БИЛО КОЈЕ ВСТЕ

    Молим Вас, немојте бити прескромни. Ви нам стално истичете како Ви у том сједињавању или осавезивању удружења за ћирилицу немате готово па никаквог удела. Иако се бојим да ћете сваку похвалу себи избрисати, морамо из „Ћирилице“ да признамо да сте Ви успели с нама да оснујете овај савез, а ми из „Ћирилице“, када смо то раније покренули пре више година, нисмо могли да успемо. Ми „хвалимо“ тиме и себе када кажемо да без Вас нам није успело. Ви сте у праву да би било још боље да се прикључило више дружења. Ми и данас зовемо сва удружења да се, ако желе прикључе да бисмо били много јачи. Али, добро сте и то рекли, ако други неће, добро је што хоће и само три удружења. То је огроман „српски“ успех. Зашто је то буквално успех? Зато што се удружења тешко прикључују заједници удружења готово једини је разлог што су сви „Велики Лидери“, а само то лидерсво мени приписују већ четрнаест година. Ја сам у томе приличан „кривац“. „Кривица“ је моја највећа у томе што сам, док ми је супруга била здрава, на ћирилици радио 12 сати дневно. И радио сам све што није други хтео, па чак и оно што је хтео, а мени је било лакше да сам урадим, него да некога организујем и „отмем“ му време за велики рад који у „Ћирилици“ није никад имао баш никакву ни материјалну, али ни неко друго признање. Код Срба је, то знам за последњих 40 година тако: најпаметнији су Срби они који ништа не раде, а најпознатији постају зато што имају на састанцима, поготово када то прате средства информисања, све „знају“ шта и како ваља да се ради. У том случају, ја сам волео да кажем, ми смо у „Ћирилици“ то радили и урадили. Ачи се није могло сакризи да други нису много урадили. Ми смо јкао „Ћирилица“ уз ангажовање,опет по нужди, а не само жељи, највише ја. Па је зато други или нису хтели или неки нису ни умели, Збиљић је морао да буде у првом плану код средстава обавештавања. И ту се јавила прича о томе како ја „не дам никоме нипшта да ради“ да бих се@proslavio@. Ја заменим фоrмално себе, пребацим се на председника Скупштоне који има задатак да једном годишње каже шта се радило. Кад је он скупљао податке шта је урађено,опет је било да сам морао да највише дам увек ја за 14 година Зато су ме тгрди8ли што сам „велики лидер“, а ја сам стално трашио да другуи то ради, па да он буде лидер.Мени никад није сметало да узме бнеко даади и да ми преозме „лидерство“. А један, када је постављен на фубникцију на којој се највише ради, одмах је рејкао да он то нити може бнити хоће да ради. Да се удружење не би угасило у раду, ја сам то радио иако с функвије на јкиојој сам и данас то не би требало да радим ја. Ту је настао једини сукоб због чефа су људи бежали. ИОнда је дошло друго цепање. Алио сада није то било на онај први пошзен начин, него се догодило тајко да су други „цепачи“ однели наше име и минули рад. Тајко су почели не од нуле као ми који смо основали „Чириклуицу“, него ни који су истог момебнрта били познати од Канаде до Аустралије.
    И ту је наш једини разлог су7јкоба с овим другим „цепачима“. Ми смо им, ревимо, увек искрено зајхваљивали што су бнам одводили неке издајнике, али смо их увек нападали за кршење ЛЧлана 16. Тајобна о удружењима, јер нисмо никада желели да они користе наше успехе, нити смо још мање желелуи да нам се приписују њихови успеси, јер је то нама било непријанто и једно уи друго. И то је једини спиор с њима. Нису нам ништа друго украли, ни печат ни један једини динар, осим идентитета. Али, то је било и осзало до9 данањс наше једибно бнаујвеће богатство. А они то неће хникако. А ми морамо да им то тражимо јеер немамо јишза друго вредно.
    сВ ШТО ОВДЕ ЛУИЧИ ДА СЕ хвалимо, МИ СЕ БУКВАЛНО ЖАЛИМО ШТО ЈЕ ТО ИСТИНА, А БОЉЕ БИ8 БИЛО ДА ЈЕ ЗА ИСТИНА БИЛА МАЛО ВИ8ШЕ НА ДРУГОЈ СТРАНИ.

    П. С.
    Опростите за словне превиде, јер смо не само уморни, него има много разлога што тренутно, због мањка времена, не можемо стићи да оловимо словне превиде, што их праве прсти и очи, а не нетбнање. Ми у реахоцвањи8ма никако не мођжемо стићи да детаљниј читамо поново текст. Шта изађе загцаљујући очима, прстима и тастатури, то је изашло. Кад пишемо текст за објављивање, тада једино мало пречистимо, али и тада не како бисмо жечечи. Опростзоте илуи не читајте. Ако нешзо нијхе јасно, питајте, ми ћемо пажљиво и б

  4. „Матица ћирилице“ може, наравно, да промени име само ако се оснивачима њеним учини да има бољег имена.

    ШТО СЕ ИМЕНА мАТИЦА ЋИРИЛИЦЕ ТИЧЕ, СИГУРНО ЋЕМО УЗЕТИ У ОБЗИР ШТО ЈЕ НАПИСАО ГДИН ЛАЗИЋ, АЛИ И СВИ ДРУГИ, ПА НИШТА НИЈХЕ ЈОШ У ИОМЕНУ ЗАВРШЕНО. аКО ВЕЋИНА ПРОЦЕНИ ДА ЈЕ БОЉЕ ДА СЕ ДРУКЧИЈЕ ЗОВЕМО, МИ ЋЕМО ИМАТИ ПРАВО ДА НА ОСНИВАЧКОЈ СЕДНИЦИ ИЗГЛАСАМО ДРУГО ИМЕ. мОЖЕ ДА СЕ ДОГОДИ ДА ТО ИМЕ НЕМА ВИШЕ ВЕЗЕ С ПРЕДЛОЖЕНИМ САДА. аЛИ, КАКО САДА СТВАРИ СТОЈЕ, СМАТРАМО ФА ЈЕ мАТИЦА ЋИРИЛИЦЕ ДОБРО ИМЕ ЈЕР ТО НИЈЕ мАТИЦА СРПСКА И НИЈЕ СУЗПАРНИЛЧКА мАТИЦИ, НЕГО ЈЕ СРОДНИЋКА мАТИЦИ. тО ЈЕ НА НЕКИ НАЧИН ОНО МЕСТО ГДЕ МОЖДА фвЕЛИКА И сВЕЗА мАТИЦА СРПСКА НЕ ОБРАТИ ДОВОЉНО ПАЖЊЕ, МИ ЋЕМО НАСТОЈАТИ Д ИМН ПРЕДЛОЖИНО И ПОМОГНЕМО ДА ИМ БУДЕМО САМО ПОМНАГАЧИ. зНАЧИ, НИКО НИЈНЕ ЗАМИСЛИО мАРИЦУ ЋИРИЛИЦЕ КАО СУПРОТСАВЉЕНУ ИНСТИРУЦИЈУ мАТИЦИ СРПСКОЈ НИИ ДА ЈЕ, НЕ ДАЈ бОЖЕ ЗАМЕНИ, ЈЕР РО НАРАВНО НИЈЕ НИ МОГУЋЕ. зАТО мАТИЦА СРПСКА, ЧИЈИ СМО МИ МНОГИ У „ћИРИЛИЦИ“ ЧЛАНОВИ, НИКАДА НЕЋЕ ОСЛРНАВИТИ СВЕТОСТ мАРТИЦЕ СРПСКЕ- а АКО НЕГДЕ ОДГОВОРИМНО ИЗ НУЖДЕ ИКЛИ ИЗ ПОТРЕБЕ СУЈКОБА МИШЉЕЊА „Станића и његовог „Матица, се муа“, сви нека знају да Матица није никоме „се муа“м, баш као што ни „Ћирилиџца“ није Збиљњићево „се муа“ хнити је то могуће, нити је пиотребно фа буде. А „муа“ и било који „муа“ нема шта да доби8је ако мисли да „Ћирилица“ се муа“.

    Зашто нас „изиграва“ компјутер, па сам пише верзалом или ситним слови8ма, нисмо вични да знамо, али нам се чини да нам је компјутер који ради сдњсет гпдина готов за замену. А немамо новца за нови. Зато, ако можете, читакте шта из њега изађе и извините. Ако9 можете.

  5. Не било ми замерено на шали: ускоро ће морати да се оснивају друштва српско-српског пријатељства.

    Рекао бих да је највећи проблем што јединствено удружење (или својеврсна конфедерација) може да има само једног председника.

    Можда грешим, али акција (иницијатива) има смисла уколико се придобију неки угледници из САНУ и Матице српске.

  6. АКАДЕМИЦИ НЕЋЕ ДА УВАЖЕ НАША ГЛЕДИШТА ЈОШ, АЛИ ЗАТО ИМАМО НАСТАВЉАЊЕ ЗАТИРАЊА ЋИРИЛИЦЕ

    Врло лепо метафорички каже инж. Дејан. Лепо је то рекао. Али, тако нам је како нам је. Ми ћириличари пробамо да нам с писмом буде боље. Мало нам се људи прикључује. Не можемо их натерати на прикључивање, нити смо плаћени да их натерамо. А ови из Академије и других неће с нама. Они мисле да је крива „држава“, а не они који су плаћени за стандардозацију српског језика. Ми не можемо да „научимо“ акдемике ако они неће да размишљају шта им и зашто препоручујемо. Они по својим звањима могу да кажу и „ко сте ви“. Нису баш тако рекли. Слушају они шта кажемо, али још ништа не уважавају. (Истина, није баш нико. Неки уважавају, али их је још премало.(Неко би волео да каже да смо ми кривци што још нису прихватили наша гледишта и начин решења питања писма код Срба,(Ми знамо да смо сто посто у праву. Зашто смо у праву кад мислимно д би било боље да се уважи то што предлажемо. Како не бисмо били кад ми предлажемо решење које влада у целом свету, а они мисле, као председник злоупотребљене Матице српске проф. др Драган Сзанић, мени лично с велике висине иако је физички нижи за главу, али му то не смета да тврди у нашем разговору да није важно шта раде у свету, него шта ми радимо с писмом овде. Каже да нам је „историја дала два писма“ и ми морамо да поштујено историју. То што је историјска окупација најпре Србима насуилно донела хрватсјко писмно и забранила ћирилицу, за Станића та историја у писму мора да се пиоштује. Ја сам се нашачио на то са земљаком Станићем па сам га питао, Истоприја и „стварност“ би могла бити да сам силеџија па да вас на правди Бога ударим и сравним са земљом, да ли би то била „стварност“ која мора да се поштује или бисте ми вратили двоструко јер сте млађи и јаћи. И шитали смо га, зар онда треба да се миримо с окупацијском стварношћу, на то ми је рекао да сам ја „чудам човек“ и гледао је у мене с подсмехом. Он је не чудан, него је човек који не разуме шта се, како и зашто ради у свету у вези с нормирањем јетика и писма. Он каже да је код нас „то тако“. Дала нам је то, каше он, историја. И ето ташто нам је то тако, јер он мисли да треба да остане и дање тако. То јест, да треба да се и даље затирачки према писму ћирилици оносе српски лингвисти и обн као ћлник у Матици српској. А кад ми кажемо да је то злоупотреба Марице с његопве стране, она каже нама: „Вио стално нападате Матицу, јер је за њега „Матица, се муа“.

  7. Велики вођа, алијас, Д.Зб каже: „АКАДЕМИЦИ НЕЋЕ ДА УВАЖЕ НАША ГЛЕДИШТА ЈОШ, АЛИ ЗАТО ИМАМО НАСТАВЉАЊЕ ЗАТИРАЊА ЋИРИЛИЦЕ“. Велики вођо, када ћемо да сазнамо ко су ти МИ? Велики вођа умислио, да њега морају сви да слушају и његова овогодишња писанија да уважавају. Забринут сам, за све нас који не признајемо, Великог вођу. А да је за пензију, јесте. Само се грчи и копрца. „злоупотреба Марице“, шта ли му то значи? Можда је то она девојка, коју је споменуо у неком од коментара? Само Великог вођу зеза ово сокоћало, па не може слова да погоди.

  8. А.Лазић :
    „Замените у овом потоњем ЈУДЕЈУ речју ЋИРИЛИЦА и уместо ФРОНТ ставите УДРУЖЕЊЕ – и добићете праву слику како се наши „ћириличари“ боре за опстанак српског писма.“
    “ док ћирилица нестаје борци за њен опстанак ређају своје заслуге и мере чији је допринос већи.“
    Чуди ме овако олако уопштавање. Ја се не борим за опстанак српског писма на описани начин. Од онога што сам писао на овом сајту не видех да је неко нешто оспорио. А бавио сам се текстовима угледних људи, па и академика. Нисам се бавио другим удружењима. Трудио сам се и радио најбоље како сам знао и могао. Истовремено, не сретох много људи који би учинили нешто за ћирилицу.

    А.Лазић :

    „Испред, „Српске азбуке“ г. Немања Видић прво одбија предлоге, а онда прихвата…“
    Прецизно сам навео зашто сам одбио предлог Стања ствари ( истакнуто масним словима у предметном тексту), а зашто сам прихватио предлог Збиљића са потпуно другачије постављеним циљем, и то остваривим.
    У изјашњењу СРПСКЕ АЗБУКЕ предложена је управо она форма окупљања коју је сада предложио г.Лазић – Савез удружења за одбрану ћирилице. После је то Збиљић преименовао у Сједињена удружења за одбрану ћирилице, што је лоше јер сједињење подразумева пасивизацију удружења. Међутим, како он написа , ништа још није коначно до оснивачке скупштине.

    Мислим да је одличан предлог Збиљића да се Савез скраћено зове Матица ћирилице. А да је то пун погодак види се и по томе што су Новости предосетиле да би се могло мењати постојеће стање ствари. Логично је и очекивано да ће проф. др Драгољуб Петровић рећи да је ово удар на Матицу као националну институцију , јер је и он ћутао кад је њеним правописом из 2010.г. потписана смртна пресуда ћирилици одредбом да је и латиница стандардно писмо српског језика . Збиљић не треба да се правда да никада није нападао Матицу српску него само њеног председника Станића. Напади се могу односити само на данашње руководство Матице , а не и на њену традицију. Матица јесте некада била најдичнија српска национална установа, нарочито пре него што су Срем, Банат и Бачка ушли у састав Србије. Данас она нема достојно руководство и није дика српског народа, него је постала српскохрватска тиме што је у своју тврђаву ( правопис) упустила латинску војску први пут у српској историји.
    Да дубина српског пораза није оволика колика је, Скупштина Матице српске не би дозволила да се Србима правописом подметне кукавичје јаје у виду „српске латинице“.

  9. @Немања Видић
    Ја овде обневидех, доказујући, да је прва реч САВЕЗ, а сада се Ви јављате и поново причате уопштено о лошем раду Матице српске. Да ли је предложено, да се радни састанак одржи у Панчеву?. Ни о томе се нисте изјаснили. Збиљић тврди, је једно од наводних три удружења, Ваш? Да ли је то тачно или није? Да ли сте Ви или Збиљић послали неки позив удружењима, која су овде подржала оснивање Савеза. Било их је тачно четири. Наравно, да нисте и сада се поново укључујете!? Зар није ред, да осудите Вашег пријатеља Збиљића, који ме прогласи и лоповом и лажовом и правником, који нема појма? Нисте морали у овим коментарима, али сте могли, да му шапнете на уво. Можда би Вас чуо и разумео? И сад држите проповед Лазићу?! Зар није јасно и гласно речено, да пређемо на дирекну везу и да се директно споразумевамо? Да ли сте мени или неком од она четири удружења нешто написали? Имали сте поред мога мејла још два овде објављена. Збиљић неће да нам открије тајну по питању броја удружења и броја присутних на „оснивачком“ скупу. Можда сте Ви расположени?

  10. @ Немања Видић

    Мислим да је одличан предлог Збиљића да се Савез скраћено зове Матица ћирилице.

    У реду.

    Ако је тако, у име иницијатора идеје и испред „Стања ствари“ поручујем вам да нећете имати никакву нашу подршку ако идеју о УЈЕДИЊАВАЊУ пребаците на РАЗЈЕДИЊАВАЊЕ (или било какво такмичење или конфронтацију) са Матицом српском, тј. ако задржите то „скраћено име“.

    Као што сам већ рекао на другом месту, препоручујем војводи Крсти да вам у том случају не ради бесплатно дизајн – јер не заслужујете. Ако наставите тврдоглаво да РАЗЈЕДИЊУЈЕТЕ – да могу укинуо бих вам и штампање налепница.

    А остајем при идеји о уједињавању напора за одбрану ћирилице, можда се са овом екипом „ћириличара“ која имитира Монти Пајтон неће успети, али хоће, чврсто верујем, некад – макар за 10, 20, 30 година…

  11. Браћо СРБИ, пробајте да се договорите око имена удружења! Само тако можемо помоћи ЋИРИЛИЦИ!!!

    ПС можда СРПСКО ПИСМО, СРПСКО СЛОВО, САБОР ЋИРИЛИЦЕ, БОРБА ЗА ЋИРИЛИЦУ, ОПСТАНАК ЋИРИЛИЦЕ, СПАС ЋИРИЛИЦЕ…

  12. Сабор за одбрану ћирилице „СЛОВО СРПСКО“!

  13. Назив “Српско слово“ ми звучи врло лепо. Ако је назив Матица ћирилица усвојен да би се парирало Матици српској мислим да тако нешто није ни могуће ни сврсисходно и боље од таквог приступа што пре одустати.

  14. @А.Лазић

    „Ако наставите трдоглаво да РАЗЈЕДИЊУЈЕТЕ – да могу укинуо бих вам и штампање налепница.“

    И сва та строгоћа зато што сам се усудио да не мислим као г. Лазић. А да нисам усамљен у оваквом гледању уверио сам се и на неком другом сајту где овакво име није сметало проф. српског језика Теодору Трифуновићу.
    Слажем се са Вама да је неприхватљиво то што је Збиљић Матицу ћирилице назвао комшиницом Матице српске. Исто тако сматрам неумесним његову изјаву да је створена нова српска иниституција !
    У коментару је дато до знања да ће се задржавање имена Матица ћирилице сматрати такмичењем или конфронтацијом са Матицом српском, за шта ће изостати подршка „Стања ствари“.
    Неко такмичење са Матицом је немогуће, а конфронтација већ траје, и то од 2010.г. када је она издала правопис са неуставном и ненормалном одредбом да је и латиница стандардно писмо српског језика. Пре тога, а поводом батинања двојице одборника у Пријепољу, јер су тражили ћириличке скупштинске материјале,ЋИРИЛИЦА Београд је писмено тражила састанак у Матици српској. Кад није било одговора уследио је нови допис, уз напомену да ће Срби доћи пред Матицу са транспарентима ако она за њих нема времена ни у ситуацији их већ туку због противљења дискриминацији латиничењем. Хитро је стигао позив, а састанку су присуствовали и представници ЋИРИЛИЦЕ.
    Прво је нека госпођа, која је водила забелешку испред Матице, провокативно упитала колико имамо универзитетских професора у удружењима. Што значи да су професори богови, и шта има народна сића да се петља у високу науку!
    Представници удружења су стално понављали једно исто питање – да ли ће ишчекујући правопис бити усклађен са Уставом Србије ?
    Није било одговора , а Мато Пижурица је рекао да неће потписати ништа друго у корист латинице осим потребе да је деца уче у толикој мери да могу читати дубровачку књижевност ! То је обећао, а у правопису је потписао да је латиница равна ћирилици.
    Сам председник Матице академик Попов се мени обратио приближно овим речима : „И ви се усуђујете да тврдите да није Србин онај ко не пише ћирилицом. Нисам сигуран да би данас победила ћирилица када би се расписао референдум. Ево, ја ове белешке пишем мало латиницом, мало ћирилицом.“ Па ми окрену роковник да се уверим.
    Ћирилица и страда зато што су они који су плаћени , титулисани и повлашћени да би чували српско национално благо учењем младежи и писањем правописа, шест деценија лажно учили народ да је Вук аутор и ове латинице , па је зато и она српска.
    Зато нема одбране ћирилице док год руководство Матице српске не нађе начин како да обеснажи правописну одредбу да је и латиница стандардно писмо српског језика, а да се не баце силни правописи у српској просвети са неуставном правописном одредбом, који стално стварају све нове и нове латиничке јањичаре Кад се то уради Матица ће опет бити на трагу оних вредности због којих је и основана. А ако се то не догоди, односно ако Матица не поништи Титов и Ђиласов Новосадски књижевни договор из 1954.г. , остаће југословенско-српскохрватска.

  15. @Немања Видић
    Опет одосте у прошлост. Кога интересује Ваша „увређеност“ по питању разликовања универзитетских професора и осталих? Шата би желели, да сте равни са њима? Поставио сам Вам нешто питања, а Ви не одговарата, него коментаришете коментар Лазића? Шта човек, да каже, када ни Ви ни Збиљић се нисте јавили удуржењима, која су удруживање подржала.

  16. @слободан млинаревић: Слажем се с Вама да је неопходно држати се стриктно принципа назива савеза/федерације удружења за….. Исто тако сматрам да назив “Матица…“ свакако треба и формално променити – ако ни због чега другог, а оно због утиска да се тим именом ствара нека врста генералне конкуренције/конфронтације са “Матицом српском“, али исто тако мислим да је г. Видић у праву да се са “Матицом српском“ треба упорно конфронтирати по питању захтева за уклањање латинице из њеног правописа српског језика. Мислим чак и да би то требало да буде први практични корак у будућој упорној активности на одбрани ћирилице. Уклањањем латинице из правописа би се из руку српских заступника њене употребе у јавној комуникацији избио главни (псеудо)аргумент да српски језик има два писма. Ако би то успело, после би све било лакше.

  17. 1 ЧУВАЈМО СЕ СВИ ДА НЕПОТРЕБНО НЕ ДОЛИВАМО И ОВДЕ УЉЕ НА ВАТРУ!

    2. На Станићев начин решења питања српског писма може да доведе само до „закланог“ и ових десетак одсто преостале ћирилице у Србији где је пре 1954. и договора у Матици српској било ипак готово сто посто српско писмо у српском језику

    Нема потребе да се овде долива уље на ватру. Сукоби личности и идеја су нормални. Као што је нормалан дијалог. Челници Матице, а поготово Станић, иако одлично зна као књижевник шта је дијалог и какав мора да буде, он не пристаје ни на какав дијалог. А ако пристане на тренутак, онда нас заједљиво јуче гледаше у очи с гадним презиром о подсмехом. А ја сам му само рекао да и ми Срби морамо да решимо по европском и светском принципу у решењу питање свог писма (једноазбучје), а он ми рече готово исто оно за Броза „Броза нам је наша борба дала“, па слично рече за два писма: „То је нама историја дала и да стварност мора да се поштује“. Казах му да нам је историја дала много окупација, па је српски народ, мењао историју кад је био јак и ослобађао се окупатора. Окупацијска стварност је нама први пут дала хрватско писмо свуда сто пости уместо забрањене ћирилице, али је то после ослобођења Србије одмах враћено на оно што је нормално (српско писмо у српском језику). Онда нам дође уништавање ћирилице по договору у Матици српској да се „српска ћирилица замени хрватском латиницом“ не баш забраном као у НДХ, него да се то изведе „постепено“ политичким средствима и физичким насиљем, бацањем, ћириличких машина на ђубришта и куповином латиничких машина. То пише тако у Летопису Матице српске, а Драган Станић на челу Матице каже да је то „стварност коју треба поштовати“. И сада кад ја нападнем само то ненормално мишљење мог земљака Станића Негришорца, он скаче као опарен, па каже „Ви нападате Матицу српску“. ја му кажем да њему не приличи као француском краљу да тако млад каже: „Матица се муа“. Можда ће његов научни капацитет у знању о решењу питања српског писма ћирилице некад и завредити некоме да он слободно каже: „Матица, се муа“, али је данас то још е+рано да говори и мисли јер ј ипак премлад и још није научио ни абецеду светске лингвистике и посебно решења питања писма у целом свето, па је ипак рано да изједначује за нас увек Свету Матицу српску са собом и својим греховима. Нека причека макар док и он не постане „свети научник“ у томе како је најлакше затрти овај бедан остатак од српске ћириличице у Србији. Молим лепо; ако неко, не дај Боже благи и праведни никад, убије 90 одсто Срба, као што је Станићево решење питања писма убило 90 одсто ћирилице и починило букавлно ћирилицоцид, зар није рано да себе проглашава „Матица, се муа“. Нека макар сачека још коју годину да његово решење српског писма „закоље“ овај десетински остатак српске уморене ћирилице, па нека његова победа њему донесе остварење крајњег његовог циља да „Матица онда заиста буде њему „се муа“.
    И сад ће ми прилепити да ја „нападам свету Матицу“ чим нападнем мишљење још неканониозованог Драгана Негришорца (помешао сам му име из право имена и псеудонима преко којег су његове песме добијао раније награде по целој братској Југославији. Он је човек који је с пашњака нашег завичаја стигао до матице и великог научењака у певању,па је умислио да има докторат из лингвистике и вансветског решења питања писма, и то баш овог српског „закланог писма“ 90 одсто у језику Срба,

  18. Почећу као Катон старији са “ Ceterum censeo ……. esse delendam“, али уместо “Carthaginem “ ставите “латиница“. Са “Матицом српском“ треба се упорно конфронтирати по питању захтева за уклањање латинице из њеног правописа српског језика! То би требало да је примарни задатак друштава за одбрану ћирилице и у том погледу треба да координишу и договоре своје активности. Уклањањем латинице из српског правописа би се из руку српских заступника њене употребе у јавној комуникацији избио главни (псеудо)аргумент да српски језик има два писма. Ако би то успело, после би све било лакше. Ако та друштва не успеју да се у том погледу усагласе – показаће да су заиста “монтипајтоновци“.

  19. @Јован Анастасијевић
    Зашто бирати тежи пут? Са једне стране Матица српска и ауторитети који стоје иза, а са друге стране анонимуси из пар ЋИРИЛИЦА. Да ли је то битка која може, да се добије? Верујем, да је бољи пут, да се утиче на појединце око нас, да се врши притисак на установе и то на оне који воде исте, да се растумачи, шта је службено, а шта јавно. И када ћирилица буде на већини радњи, кафана, у решењима и рачунима јавних предузећа, лако ће бити написати неки други правопис. И наравно, да се не претерује. Ипак су многе установе и јавна предузећа прешла на ћирилицу.

  20. @слободан млинаревић: Мој предлог нуиколико не искључује Ваш, али Ваш предлог искључује мој – а ту грешите. Треба схватити да све док у правопису стоји да је латиница равноправно писмо српског језика, политичари – присталице латинице имају изванредан изговор за гушење ћирилице. Зато им избацивањем латинице из правописа треба избити тај аргумент из руку. Исто тако треба схватити да је то чисто политичко питање – али да српски политичари употребљавају интелектуалне проститутке из редова истакнутих српских лингвиста који пристају и на латиницу – и тако се зачарани круг затвара и стеже око врата ћирилици. Још мало – па је нестало.

  21. @Јован Анастасијевић
    наше неразумевање произилази, можда из Вашег схватања, да политичке странке и удружења раде и делују у истим областима друштвеног живота. Ја покушавам, да кажем, да удружења треба да раде свој посао, а то није политички притисак на државне органе. Ко хоће тиме да се бави, има странке. Мени је очигледно, да појединци из удружења, желе „помало“ и политику да „воде“. Заато се и понашају тако и зато нису способни да се удруже. Истовремено неће ни у странке да се упишу и тамо „воде“ политику.
    Кажете да у правопису стоји: „правопису стоји да је латиница равноправно писмо српског језика,“? Нисам сигуран, да то баш тако стоји и да је то основна и почетна реченица у Правопису. Устав и закони тако не кажу. Јасна је разлика у положају ћирилице и латинице, али се НЕ ПРИМЕЊУЈЕ! И то је први проблем.

  22. @ слободан млинаревић: Пишете: „Кажете да у правопису стоји: „правопису стоји да је латиница равноправно писмо српског језика,“? Нисам сигуран, да то баш тако стоји и да је то основна и почетна реченица у Правопису“ . Добро, онда прошетајте до најближе библиотеке и погледајте сами: “Српска латиница је, поред српске ћирилице, једно од два стандардна писма српског језика.“ – страна 13 ( Правопис српскога језика, Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Матица српска, Нови Сад, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000. ISBN 86-17-07217-2). Није то основна и почетна реченица, али је од круцијалне важности за питање српског писма и сигурно да је њено мењање, уз потпуно избацивање помињања латинице као једног од стандардних писама из српског правописа основна мера за даљу борбу за одбрану ћирилице.

  23. @Јован Анастасијевић
    Као што сам слутио, НЕ СТОЈИ. Значи Ви сте на свој начин тумачили и закључили да је то „од круцијалне важности“. У сваком случају, не пише оно што сте прво навели. Први пасус мога коментара је важнији.

  24. @ слободан млинаревић: Кажете и ово: „…Први пасус мога коментара је важнији…“. Не слажем се – јер, у ствари, Слободан Млинаревић је НАЈВАЖНИЈИ!

  25. @Јован Анастасијевић
    Када се човек запетља и када то неко утврди, по правилу долази до дискфалификације!
    Надам се, да сте уочили поенту. А то је, да активност удружења није у политици, бар није према Закону о удружењима.

  26. Ћирилицу не треба бранити. Удружење за одбрану није потребно.
    Одбранимо себе и очистимо сметове кроз које се пробијамо.
    Засели доктори и ни макац. Ја их разумем – држе се својих доктората.
    Шта ради армија људи у установама српског језика у писма?
    Да ли су сарадници у њима насилно ангажовани да истерују ћирилицу?
    Да ли њихови шефови раде за неку другу језићко-писанијску државу?
    Има ли неко паметан да анализира узроке и предвиди последице њиховог залепљеног стања за фотеље, плате, лажни углед?
    Да чујемо шта они кажу, да ли ће да ћуте или ће се пробудити из својих докторских дана, када су били млади ентузијасти језика и писма?
    Који данас не постоји. Ни у Хрваттској, нити у Србији.
    И мени је тешко када замислим у каквим су клештима.
    Могу да се ослободе, али неће!

  27. Да не би случајношћу дошло до забуне, обавештавамо цењене читаоце „Стања ствари“ да у Београду постоји и Удружење „Српска ћирилица“, које нико овде до сада није споменуо.

    Председник удружења
    Љубиша В. Јовановић

    Сајт: http://srpskacirilica.org.rs/
    Форум: http://www.srpskacirilica.org.rs/forum/showthread.php?tid=55&pid=4557#pid4557

  28. @Ћирилица се пише срцем!
    Можда сте пропустили. У једном од мојих коментара, када је акција покренута и када се мени чинило, да ће бити нешто корисно, поставио сам податке о удружењима, која сам нашао у Регистру. Ту је и Ваше удружење! Скараћени називи нису срећно решење за употребу у овој врсти комуникације. Да ли је пун назив: УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА ЗА ЗАШТИТУ СРПСКОГ ПИСМА „СРПСКА ЋИРИЛИЦА“ ?

  29. @Ћирилица се пише срцем
    Господине Јовановић, да ли сте упознати да је регистровано и удружење са називом СРПСКА ЋИРИЛИЦА? Да ли то нешто смета, односно омета рад Вашег удружења? При томе је скраћени назив Вашег удружења СРПСКА ЋИРИЛИЦА.

  30. Хвала Вам за одговор, могуће је да то нисам приметио, нисам још прочитао све чланке и коментаре.

    Није ми познато да постоји друго удружење истог имена као наше. Пун назив јесте као што сте навели у првој од две претходне објаве.
    Љубиша В. Ј.

  31. Тражећи Нацрт закона о туризму одох на сајт одговарајућег министарства и шта угледах! Постоји могућност бирања писма: Ћирилица, латиница. Ако је према Уставу ћирилица у СЛУЖБЕНОЈ УПОТРЕБИ, рекао бих, да сва удружења ћириличара треба да се писмено обрате Министарству за туризам и траже објашњење зашто је постављена латиница и тим изједначена са ћирилицом, а то није по Уставу. Према мојој евиденцији регистрована су следећа удружења:
    1.Удружење грађана „КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ“ Pop-Lukina 12 Београд
    Иван Стратимировић

    2. „Српска Ћирилица“ Вука Караџића 12 Београд
    Дамњан Кнежевић

    3. Српско удружење „Ћирилица“ Др Ивана Рибара 115 Београд
    Миодраг Којић cirilica.beograd@gmail.com

    4. Удружење за заштиту ћирилице српског језика Николајевска 2 Нови Сад
    Драгољуб Збиљић zbiljacirilica@open.telekom.rs

    5. УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА ЗА ЗАШТИТУ СРПСКОГ ПИСМА „СРПСКА
    ЋИРИЛИЦА“ Ivan Begova 7. Београд
    Љубиша Јовановић

    6. Српско национално удружење „Српска азбука“ Марка Челебоновића 19 Београд
    Милан Пуалић p.invest@eunet.rs.
    Поред тога, тражити да се не употребљавају тотално српском језику стране речи, као например „скрининг“
    За то није потребан велики труд, већ кратак допис, без много доказивања. Одговор ће бити могућност, за даљу расправу и са другим државним органима. То је оно што удружења поред осталог треба да раде.
    При томе морамо узети у обзир, да тренутно добијамо одговоре ПИО који су на ћирилици. А мој друг, на коме морам почети „да радим“ пише нови поднесак латиницом!
    То је област за сваког од нас. Мало лево, мало десно, право криво према појединцима, који вероватно по инерцији и даље пишу латиницом.

  32. Према ономе што ја знам, удружење под бр. 1 се бави излагањем графичких радова који за тему имају ћирилицу и друга писма. Немају друге активности на заштити ћирилице и решавању питања писма српског језика.

    Удружење под бр. 2 је само маска за угоститељски локал „Ћирилица“ (због пореских обавеза?) у наведеној улици. Немају никакве активности у вези с питањем писма српског језика.

    Права удружења за ћирилицу су она под преосталим бројевима.

    ЉВЈ

  33. У сваком случају регистровани су, такви какви су. Добро је да сте се јавили, јер нико није реаговао, а свађамо се месец дана. Као неком туђе име смета, да ради!?
    Ја дадох предлог шта да се ради. За то није важно како се ко зове.

  34. „За то није потребан велики труд, већ кратак допис, без много доказивања. Одговор ће бити могућност, за даљу расправу и са другим државним органима. То је оно што удружења поред осталог треба да раде.“

    Претпостављам да ће Вам, у вези с тим, бити занимљиво да погледате следећу тему на Форуму „Српске ћирилице“:

    http://www.srpskacirilica.org.rs/forum/showthread.php?tid=54

    Има тога још у оквиру других тема на истом форуму.

    ЉВЈ

  35. СССС!

  36. @Војвода КРСТО
    Боље икад него никад! Јави нам се Војвода после годину дана. Значи жив је!

Оставите коментар