Само у току ове године, више од 420.000 особа пријавило се на евиденцију Националне службе за запошљавање и придружило „армији” незапослених која у овом моменту броји 762.638 особа. Иако у ову цифру „улазе” млади који су се након завршетка школе или факултета пријавиле на биро, као и особе које су брисане са евиденције НСЗ, па се поново пријавиле, представници Уније послодаваца Србије и синдиката са правом страхују да је око 200.000 особа ове године остало без посла.

Подсећања ради, само у току претходне године подељено је 172.442 отказа, што значи да је свакога дана више од 600 особа изгубило посао, а са њим и могућност да плаћају кирију или кредит за стан, школовање за децу или трошкове лечења неког члана породице.

Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић каже да је највећи број отказа подељен у индустрији – посебно грађевинској, текстилној и металној, а потом у трговини.

Извор: Политика

„Текстилна индустрија већ годинама је у стању клиничке смрти, нема више великих градилишта која запошљавају велики број радника, а због пада куповне моћи грађана сви велики трговински ланци трпе велике губитке и принуђени су да отпуштају раднике. Ове индустрије гасе се и због тога што наш образовни систем не школује стручњаке – немамо више ливаца, керамичара, металостругара и металоглодача, од којих зависи опстанак индустрије а мајстори ових заната одлазе у иностранство. Ми школујемо менаџере чије је знање неупотребљиво у пракси”, каже Ранка Савић.

Наша саговорница констатује да нема више сигурних радних места ни „заштићених” занимања – без посла остају и врхунски менаџери и неквалификовани радници. Ни радно место у великим производним гигантима који запошљавају неколико хиљада радника није гаранција да ће запослени у њима дочекати пензију, додаје Ранка Савић. Она, међутим, упозорава да ће следећа година бити још тежа, јер је буџетом предвиђено да 26.000 особа остане без посла – пре свега радници из предузећа у реструктуирању.

И док економисти упозоравају да свака друга особа у нашој земљи нема посао и да број незапослених експоненцијално расте, званичници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике истичу да готово свака десета особа у нашој земљи добија неку врсту социјалне помоћи и скрећу пажњу на чињеницу да се број корисника социјалне помоћи сваког месеца повећава за 2.000 особа.

Председник Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић сматра да је више од 200.000 особа ове године остало без посла и каже да не треба да нас изненађује чињеница да свакога дана више од 600 особа остане без радне књижице.

„Услови пословања све су лошији и неповољнији, јер их отежавају нови порески закони. Трошкови пословања фирми се повећавају па многи предузетници дилему типа – катанац на врата фирме или отпуштање радника, разрешавају дељењем отказа. Оним фирмама које легално послују, нелојалну конкуренцију праве фирме које су отишле у сиву зону пословања и нуде своје услуге по знатно нижим ценама. Предузетнцима који раде легално због тога пада промет и они су принуђени да отпуштају запослене”, каже Рајић.

Наш саговорник додаје да су масовна отпуштања – логична последица тешког стања у коме се налази наша привреда и истиче да је промет фирми за трећину мањи у односу на 2008. годину. „Иако фирме раде лошије, држава повећава намете – ПДВ је порастао са 18 на 20 одсто а фирмарине у средњим и великим фирмама повећане од пет до петнаест пута. Због свега тога, оне морају да смање број запослених”, закључује председник Уније послодаваца.

Он истиче да је потпуно неодржива ситуација да милион запослених у привреди издржава 735.000 запослених у јавном сектору, 1.750.000 пензионера и 700.000 особа које примају социјалну помоћ.

„Грчка је у моменту банкрота државе имала 24 одсто запослених у државном сектору, а Србија има 42,5 одсто запослених у јавном сектору. То је неодржива ситуација”, упозорава Драгољуб Рајић.

(Политика, 23. 12. 2013)

Српска просвета на дну: Школе остају без сунђера, креда и сапуна

У Србији је у блокади око 60 основних и средњих школа, са дуговањима која прелазе 120 милиона. Многим школама се гомилају рачуни за комуналне услуге, а неке ће остати и без основних средстава.

Саговорници “Блица” сагласни су у томе да су кривци за овакво стање локалне самоуправе, које иако добијају новац из републичког буџета не измирују обавезе према школама на њиховим територијама. Дешава се да због блокираних рачуна школама и не стигну намењена средства, јер она аутоматски одлазе на отплату дугова (блокаде), па остају и без креда, сунђера, сапуна…

„По закону, Министарство просвете је задужено за исплату отпремнина и плата, док локалне самоуправе школама прослеђују новац намењен за потрошни материјал, комуналије, текуће поправке… Ми смо пре око месец дана упутили писмо Министарству финансија како би се нашло решење којим би се, на неки начин, локалне самоуправе натерале да школама плаћају оно што им следује. Тај новац се из републичког буџета трансферише локалним самоуправама“, каже за “Блиц” министар просвете, науке и технолошког развоја Томислав Јовановић.

Чланак на сајту Блица

Он каже да се са школама и представницима локалних власти свакодневно разговара у покушају да се ови проблеми реше, и да једино што Министарство може да уради јесте да их моли да измирују своје обавезе.

„Тренутно је око 60 школа у блокади, али се тај број свакодневно мења. Молимо и оне који имају потенцијални проблем да нам се обрате али, нажалост, већина школа то ради тек када дође у ситуацију да нема решење“, каже Јовановић, истакавши да је Министарство од државног ревизора тражило мишљење када је у питању измирење обавеза школа чији су рачуни у блокади, али да им је речено да по закону немају право да плате уместо њих.

Председник Синдиката образовања Србије Бранислав Павловић каже да су блокаде углавном због судских извршних пресуда које су радници школе добијали због неисплаћивања јубиларних награда или солидарне помоћи.

„За то су криве локалне самоуправе које треба да исплате новац. Оне то не учине, па онда просветни радници туже школу. Други део приче су радови по школама, који извођачу не буду плаћени, иако је инвеститор најчешће локална самоуправа. Неке школе су тужене и за по 20 милиона динара због тога“, каже Павловић.

Запослени у просвети моћи ће 2014. године да рачунају на јубиларне награде. Саговорници “Блица” кажу да су оне предвиђене у републичком буџету (трансферишу се општинама и градовима). За 10 година стажа јубиларна награда је око 33.000 динара, за 20 година она износи око 65.000, а за 30 година до 100.000 динара.

(Блиц, 23. 12. 2013)

Categories: Вести над вестима