Борис Трбић

Борис Трбић: О чуђењу

Број оних који подржавају ухапшену професорку универзитета је мали, и релативно предвидив. Ако сте се у протеклих осамдесет година питали „колико нас има“, то је то

Весна Капор: Кајмакчалан – једна неиспричана прича

Наслов филма на енглеском гласи „By Far Kajmakchalan“ и по изјави аутора, остављен је у тој форми архаичног да би се наговестило да је реч о нечему из давнина – „Поред или покрај далеког Кајмакчалана“

Владимир Коларић: Дело љубави – филм „Кајмакчалан“

„By far Kaymakchalan“ је документарни филм о љубави, како оној мушко-женској, тако и о љубави према свом народу, својим прецима, али и неким потпуно непознатим људима који се боре, пате и радују се

Борис Трбић: O бацању хране

Гађање храном је доказ да је имате превише. А у Србији хране има превише. За то су сведоци контејнери. Не ови данас, већ градски контејнери дан или два после Светог Николе и Нове године

Борис Трбић: Поглед из расејања на унутрашњи егзил Драгана Крстића

Крстићева литература коментарише прошло и антиципира будуће време и нуди увиде који политику стављају у шири контекст, још увек неприхватљив масама али и тзв. елити везаној за наслеђе ancien regime

Борис Трбић: Баук

Ово је филм о бомбардовању који не говори, кроз предвидив и баналан, политички омеђен подтекст, о узроцима овог чина. „Баук“ не озверава бомбардоване, већ их хуманизује

Мурид Баргути: Ти и ја

Ти си тужна као заборављена особа која се бори, / Ја нервозан, као рат у близини, / Ти си жељена попут краја рације, / Ја престрашен као да тражим кроз рушевине

Борис Трбић: О данима пре бомбардовања

На крају јављања у програм либералне београдске радио станице рекао сам: Бићете бомбардовани. Тако нешто сам изговорио јер ми је било јасно да је незамисливо могуће и да је незамисливо једно што је неизбежно

Борис Трбић: О рањивости

Ако грип, недостатак путовања, губитак посла или wi fi мреже могу да вам помере равнотежу, на кога да се ослоните? На психолога, свештеника, хоџу, професора, социјалног радника? Или нови серијал на Нетфликсу?

Борис Трбић: На вест о крају рада „Стања ствари“

Линије се подвлаче када се томе најмање надамо. Људи ће увек направити нешто ново. Неке ствари остају. Укључујући и страх. Страх многих који су овај магазин кришом читали да ће бити ухваћени

Борис Трбић: Најгори тренутак нашег новинарства је синтагма „Косово за патике“

Тај непомјани израз уједињује наизглед супротстављене политичке векторе силе. Најважније је моментално напуштати друштво људи који користе овај израз или причају у духу вредности које ове синтагма промовише

Борис Трбић: О Косову и Метохији ће говорити обичан народ, историчари и уметници

Данас не постоји никакав траг антифашизма на КиМ. Тамо ничу споменици борцима за независност већ 30 година, а пре тога су службе имале прилику да установе право расположење у редовима националне мањине

Борис Трбић: О тишинама – чекајући правду

Филм Горана Радовановића „Чекајући Хандкеа“ није о Петеру Хандкеу већ о људима који га ишчекују. О онима који упорно, знајући да му није дозвољено да дође и да неће доћи – спречен забраном уласка на КиМ – чекају писца

Борис Трбић: Након гледања филма ,,Дара из Јасеновца“

Бесне, неконтролисане критике филма говоре о страху који ни са Јасеновцем ни са филмом немају везе – говоре о страху да ћемо најбоље филмове о нашој прошлости тек имати прилике да видимо

Борис Трбић: О маскама

Ношење маске у Западном свету постало је питање принуде, а далеко мање питање одговорности. Маска је постала знак конформизма далеко више него друштвене солидарности

Борис Трбић: О једној фотографији

Фотографију можете волети као По, или презирати као Бодлер. Можете је замислити као пројекцију онога што је могло да буде. Као фантазију. Или део судског поступка. Или део живљене историје

Борис Трбић: О емпатији и порнографији

Не треба уживати у туђим мукама, нити се наслађивати ни туђом ни сопственом патњом. Ваља измерити и показати елементарну дозу емпатије, људскости. Бити пристојан, а не понизан

Борис Трбић: О oнима који су остали ван кадра

У Чикагу су, у времену изузетно ниских температура, прихватни центри, цркве и болнице отворили врата бескућницима, невидљивим и изгубљеним људима. Људима који су остали ван кадра

Борис Трбић: Филмови, Кинотека и „Конформиста“

Не би било ништа лоше у томе да „Конформисту“ у већини европских држава, национални телевизијски канали приказују сваке Новогодишње ноћи. Уместо рецимо концерта из царствујушће Вијене

Борис Трбић: Такси као микроархив српске геополитике

Ако су председници Америке и Филипина били глумци, Русије бивши агент, а Кине спретни, виспрени бирократа, зар не мислите да је београдски таксиста и сам не би могао да постане први међу једнакима

Милош Милојевић: Ми и древно камење

У коју луку вреди укотвити барку сећања која постају темељ идентитета? То је питање над питањима које поставља књига „Лука у манастирима: о заустављеним тренуцима времена“