Крстићева литература коментарише прошло и антиципира будуће време и нуди увиде који политику стављају у шири контекст, још увек неприхватљив масама али и тзв. елити везаној за наслеђе ancien regime

Драган Крстић, Психолошке белешке, прва четири од шест томова

Јуче сам, иако сарађујемо већ годинама, први пут видео Александра Лазића који ме је позвао да присуствујем скупу поводом издавања дневника Драгана Крстића у Институту за европске студије. Оно што особа која много година живи у расејању са скупа посвећеном делу овог универзитетског професора и психолога може да понесе јесте неколико увида.

1. За разлику од постмодернистичког паковања егзиличне и дијаспоричне литературе и филма, у Србији жанр дневничке литературе, настао у унутрашњем егзилу, представља један посебан израз. Ова литература је критична према периоду титоистичке владавине, коментарише прошло и антиципира будуће време и нуди увиде који дневну политику и државну политику стављају у шири контекст, још увек неприхватљив масама али и такозваној елити везаној за наслеђе ancien regime.

Учесници научног скупа: др Душан Илић, проф. др Јован Мирић, Светислав Пушоњић, др Горан Милорадовић, Богдан Златић, супруга Драгана Крстића Мирослава и др Миша Ђурковић (Фото: ИЕС)

2. Када је културна продукција у питању, нека од тих дела постављају важна питања везана за мимикрију колонијалног. Као што је диктатор оставио земљу у стању у коме се није могла већ се морала урушити, тако су и корозивне материје уграђене у стубове културне продукције једног друштва за собом оставиле пустош идентитетске и идеолошке конфузије и проблема са којима се појединац и данас суочава. Који су се након Другог светског рата прелили на генерације разведене од свог историјског, духовног и културног наслеђа.

Извор: ФБ Оливере Драгишић

3. Увиди у психолошке портрете револуционара и њихових породица су некима и раније били познати, али потребно је сазнати каква је психопатологија револуционара који су у једну земљу ушли предвођени странцем, који су отимали куће, улазили у туђе дневне собе, и на души носили хиљаде страдалих или избеглих у емиграцију. Старост испуњена параноидним страховима, кататоничном депресијом, и касним увидима у рушевине остале иза борбе за личну корист и бертолучијевског конформизма, симптоми су не само личних већ и друштвених ломова које је неко стручан морао да примети и категоризује. Мржња и острашћеност увек направе пун круг.

Лепо је да у океану тишине који прекрива другу половину двадесетог века и какофонији дневнополитичких тензија неко, бар на тренутак застане и присети се људи који су имали довољно храбрости, довољно увида и упорности да спасење траже у белешкама, у сведочењу и у искрености. Неко је и то морао да каже. А данас се види колико је таквих било мало.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Бориса Трбића)

ТЕКСТОВИ ДРАГАНА КРСТИЋА НА СТАЊУ СТВАРИ

Categories: Гостинска соба

Tags: Борис Трбић, Драган Крстић, ИЕС, комунизам