Иако нам се повремено чини да смо потпуно потонули, још увек смо живи, а један од доказа за ову тврдњу јесте феномен Београдског синдиката, школског примера деловања културне гериле у окупираном културном простору
Слободан Владушић
Слободан Владушић: Размишљања над Украјином
Мегалополис мрзи Русију зато што Русија није Мегалополис. Она није загазила у сферу антихуманизма и зато (п)остаје цивилизацијска алтернатива Мегалополису
Слободан Владушић: Српска кошарка мора да умре
Једино у Србији кошарка има симболичку тежину. Таква њена тежина је и благодат, и проклетство – зато што није спорт и није забава. Ако није спорт или забава, шта јесте? Наставак политике другим средствима
Слободан Владушић: Светосавска беседа у Котору
Светосавље је знак присуства Светог Саве међу нама, и сведочанство да имамо чиме да се поносимо, али не и чиме да се гордимо
Слободан Владушић: Како је и због чега светски број један протеран из Аустралије
Извесно је да глобална елита није успела да купи Новака и да зато Новак мора да нестане, као што мора да нестане свака друга личност која се не може купити
Слободан Владушић: Срећан сам док пишем прозу
Црњански је био богомдани таленат какав се више неће родити, каже Слободан Владушић о писцу који је и један од јунака његовог четвртог романа „Омама”
Слободан Владушић: Ковић мора да буде протеран са Филозофског јер не рони сузе над Павелићем
Живи симболи стварају енергију и делују на друге људе, храбре их и подижу. И баш зато што је постао такав симбол Ковић мора да буде протеран са Филозофског факултета
Слободан Владушић: Нобелова награда за књижевност Мегалополиса
Ако уистину ни по чему није део танзанијске културе и књижевности, каквим га представљају глобални медији, чијој онда то култури и књижевности припада овогодишњи нобеловац Абдулразак Гурна
Слободан Владушић: Ликвидирати човека књижевности
Циљ је одвојити будуће робове од високе књижевности, а самим тим и од вештине тумачења (света и књижевности). Како то учинити? Најпре, смањивањем броја часова из српске књижевности
Слободан Владушић: Ђоковић и Глобални капитал или Потера се наставља
Ако су два Марадонина поготка била краткотрајно, фудбалско чудо, онда је цела Ђоковићева каријера један дуготрајни, епски меч
Слободан Владушић: Лик ствари које ће доћи – Црњански и Берлин 1928. године
Црњански каже да се није променио само Берлин, већ да се променио однос између Берлина и државе. До Великог рата, Берлин је припадао Пруској. После рата, Немачка припада Берлину
Слободан Владушић: Омама – трилер о судбини Црњанског
Бити пријатељ са Црњанским значи слушати га, читати, размишљати о њему, његовом делу, његовој животној причи, каже Владушић
Слободан Владушић: Павић и добра држава
Како је од аутора „Хазарског речника“ и – вероватно – будућег нобеловца, Милорад Павић постао, на Западу, само одвратни „српски националиста“, и тако каријеру заменио судбином, односно – биографијом
Слободан Владушић: Чија су наша деца?
Aко је Држава некада мобилисала своје грађане, Корпорација се задовољава да их претвори у идиоте
Спутњик: „Деца су слатка, али нису еко–френдли!“
Може ли се и овога пута десити да све што није „еко-френдли“ испада из оквира политички коректног?!
Слободан Владушић: Од Старца Милије преко Михиза до данас – чудан човек Бановић Страхиња
Када народ, као и јунак, хоће оно што мора, његово постојање стиче ауру узвишености и трагике
Миша Ђурковић: НИН и САНУ
Поводом текста Василија Ђ. Крестића „Прорадила је машта умишљеног тужиоца”, „Печат“, пренетог и на „Стању ствари“
Слободан Владушић: Нинова награда више не постоји
Ако Нинова награда више не постоји, нешто друго ипак постоји. Постоји српска књижевност и начини књижевне комуникације између писаца и читалаца који не зависе више од те награде
Слободан Владушић: Филомена и траума
Нама у Србији преостаје да будемо политички некоректни, дакле, храбри, како бисмо сутра могли да се поносимо храброшћу, а не траумама
Слободан Владушић: Зашто баш Пекић?
Борислав Пекић се, и својим делом и својом личношћу, супротставља овом колонијалном обрасцу који нам се намеће годинама и споља и изнутра, а који нас притиска да се свега одрекнемо
Слободан Владушић: Црква и хуманизам
Живимо у време када је постало очигледно да хуманизам без Бога и вере у Богочовека не може постојати
Слободан Владушић: Црна Гора, Косовски завет, Ђоковић и 1000 евра
Они који су у апартхејд условима у Црној Гори остали Срби, остали су то зато што нису имали цену
Слободан Владушић: Расизам и антирасизам
Расизам ће од речи с конкретним значењем постати још једна флуидна реч, налик „демократији“ или „фашизму“, реч коју ће сви користити, али више нико неће знати шта она уопште значи
Удар из Народне библиотеке: Преко Дубровника до „србијанства“ које искључује српство
Категоризовање дубровачке књижевности искључиво као дела хрватске, могло би се тумачити као наставак концепта конституисања тзв. србијанске књижевности
Слободан Владушић: Зашто нисам равнодушан на одрицање од српске књижевности
Не пристајем на наручене теме, наручену идеолошку позицију, наручену плиткост. Не пристајем на наручену провинцијалност
Слободан Владушић: Вирус и страх
Страх није само страх од вируса, па ни од медија који су га пројекцијама заражених у будућности увећавали, него и од света у коме се вирус појавио
Горан Радоњић: Пут врлине
Једина истинска опасност по успјех тог покрета јесте у томе да ли ће елита усвојити то што јој народ упорно поручује из свих црногорских градова. Да ли ће елита бити достојна народа из ког потиче
Слободан Владушић: Моћ правде
Олигархију и Мегалополис треба напасти правдом. Моћ правде је оно што олигархију највише плаши, јер није праведно да мањиња има скоро све, а већина скоро ништа. Чак ни своје цркве и манастире
Слободан Владушић: Пекић, наш савременик
Како је Пекић дошао до ове савремености? Одговор је једноставан: интелектуалним поштењем. Да Пекић није био интелектуално поштен, од њега би настао само још један опсесивни мрзитељ комунизма
Слободан Владушић: „ЦПЦ“ и „нашепросторна“ књижевност
То ми-нисмо-Срби стање свести, нема никакве везе са „Горским вијенцем“, будући да Његош са „ЦПЦ” перформерима није имао никакве везе
Слободан Владушић: Замрзавање сукоба
Замрзавање Косовског проблема као први и основни гест у заустављању процеса преображаја Државе у територију, мора се дакле извести симултано у обе сфере: у сфери политике, али и у сфери стратешке културе
Слободан Владушић: Косово – колики је улог на столу?
Српски проблем је проблем политичке парадигме: претварање Државе у територију и народа у заглупелу издресирану масу безвољника који не могу да поднесу ни најмањи притисак
Слободан Владушић: Мегалополис и рат против књиге
Разговор са писцем и тумачем књижевности Слободаном Владушићем поводом његове нове књиге „Књижевност и коментари“ водио Владимир Димитријевић
Апел за одбрану КиМ у Сомбору: Вучићу је циљ да изгради привид компримиса а не да сачува КиМ
„Али још увек није касно и даље од нас зависи. Довољно је само да не потпишемо, да сачекамо боље дане и да се поново – ако Бог да – вратимо на своју свету и суђену земљу“, рекао је проф. Часлав… Read More ›
Апел за одбрану КиМ у Новом Саду: Морамо сами да се изборимо за своју земљу
Апел за одбрану Косова и Метохије живи свој живот и он има озбиљан потенцијал да уједини људе који брину о својој земљи. На нама је да тај потенцијал не изгубимо – време овог Апела тек долази, нагласио је Милош Ковић
Трибина „Придружи се и ти Апелу за одбрану КиМ“ у Новом Саду
У петак, 23. фебруара у 19 часова, амфитеатар на СПЕНСУ (Сутјеска 2, Нови Сад) трибина „Придружи се и ти Апелу за одбрану Косова и Метохије“.