Темељна ствар која одређује наше време јесте процес насилног претварања људи у биочестице. Некада се таква особа звала роб, а данас – биочестица
Слободан Владушић
Слободан Владушић: Кнез Лазар у вагону приградске железнице
Прихватајући Завет, Срби су одлучили да не дозволе себи да постану робови, а то, пре свега, значи робови нагона са самоодржање, нагона за моћ, нагона за уживање по сваку цену
Слободан Владушић: Данак у крви
Трагедију у ОШ „Владислав Рибникар” треба схватити онаквом каква она јесте: то је данак који дајемо Мегалополису, јер смо неспособни да му се супротставимо
Слободан Владушић: Јасеновац, велика прича
Уместо реакција на догађаје, морамо да направимо први корак у стварању нове велике приче, јер само помоћу ње можемо да у будућности ревитализујемо и оне старе. Тај први корак у правцу нове велике приче јесте Јасеновац
Слободан Владушић: Вештачка интелигенција не пише врхунску књижевност
Вештачка интелигенција располаже енциклопедијским знањем и у стању је да знање увећава, али (врхунска) књижевност не ствара се од чињеница већ од искуства
Слободан Владушић: Одрицањем од Косова одричемо се и могућности да будемо суверени народ
Не постоји могућност да се на месту избрисаног српског идентитета утемељеног на Косовском завету изгради неки нови „нормални“ и „пристојни“, „српски“ идентитет
Слободан Владушић: Без Косова ми себе проглашавамо за робове
Ако се својевољно одрекнеш своје слободе, онда постајеш роб, а господар робу ништа не дугује, јер роб, строго узевши, више није ни човек – он је мање од човека
Слободан Владушић: Европа без Божића
Након резултата пописа становништва, у извесном броју западних земаља са нескривеним задовољством закључено је да је број хришћана опао на мање од 50 посто становништва
Мирослав Здравковић: Број истраживача као илустрација односа колонијалних сивих и белих можданих ћелија
Истраживачи могу да послуже као илустрација односа између креатора видео игара и корисника ових производа по земљама и као односа колонијалних сивих и белих можданих ћелија
Слободан Владушић: Видео-игре као важан елемент четврте генерације ратовања
Није питање то зашто се Кина одлучила на ограничавање употребе видео игара, већ зашто и друге државе, пре свега оне које припадају западној цивилизацији, не учине то исто
Слободан Владушић: Револуција обојена у зелено
Последњих месеци „еко-активисти“ – назовимо их за сада тако – спопадали су провидна стакла која чувају неке вредне уметничке слике по разним европским музејима
Слободан Владушић: Добро дошли у пакао
Људима се шаље порука да прихватањем нарације о „родном идентитету“ постају „свемоћни“, а то делује привлачно, зар не? Међутим, „свемоћ“ је само илузија: ти људи постају, нажалост, само средства на путу за идеални логор
Слободан Владушић: Загреб слави сваки трактор пакла ,,Олује”
Не знам ниједан народ који истребљивање слави као свој најзначајнији национални празник, каже Владушић
Слободан Владушић: Одбрамбени модернизам и културна герила у доба Мегалополиса
Судбина нам зависи од тога да ли ћемо овладати вештином одбрамбеног модернизма – да ли ћемо бити у стању да стварамо модерне приче и слике у којима ћемо неговати хуманистичке вредности и национални идентитет
Слободан Владушић: Београдски синдикат и културна герила
Иако нам се повремено чини да смо потпуно потонули, још увек смо живи, а један од доказа за ову тврдњу јесте феномен Београдског синдиката, школског примера деловања културне гериле у окупираном културном простору
Слободан Владушић: Размишљања над Украјином
Мегалополис мрзи Русију зато што Русија није Мегалополис. Она није загазила у сферу антихуманизма и зато (п)остаје цивилизацијска алтернатива Мегалополису
Слободан Владушић: Српска кошарка мора да умре
Једино у Србији кошарка има симболичку тежину. Таква њена тежина је и благодат, и проклетство – зато што није спорт и није забава. Ако није спорт или забава, шта јесте? Наставак политике другим средствима
Слободан Владушић: Светосавска беседа у Котору
Светосавље је знак присуства Светог Саве међу нама, и сведочанство да имамо чиме да се поносимо, али не и чиме да се гордимо
Слободан Владушић: Како је и због чега светски број један протеран из Аустралије
Извесно је да глобална елита није успела да купи Новака и да зато Новак мора да нестане, као што мора да нестане свака друга личност која се не може купити
Слободан Владушић: Срећан сам док пишем прозу
Црњански је био богомдани таленат какав се више неће родити, каже Слободан Владушић о писцу који је и један од јунака његовог четвртог романа „Омама”
Слободан Владушић: Ковић мора да буде протеран са Филозофског јер не рони сузе над Павелићем
Живи симболи стварају енергију и делују на друге људе, храбре их и подижу. И баш зато што је постао такав симбол Ковић мора да буде протеран са Филозофског факултета
Слободан Владушић: Нобелова награда за књижевност Мегалополиса
Ако уистину ни по чему није део танзанијске културе и књижевности, каквим га представљају глобални медији, чијој онда то култури и књижевности припада овогодишњи нобеловац Абдулразак Гурна
Слободан Владушић: Ликвидирати човека књижевности
Циљ је одвојити будуће робове од високе књижевности, а самим тим и од вештине тумачења (света и књижевности). Како то учинити? Најпре, смањивањем броја часова из српске књижевности
Слободан Владушић: Ђоковић и Глобални капитал или Потера се наставља
Ако су два Марадонина поготка била краткотрајно, фудбалско чудо, онда је цела Ђоковићева каријера један дуготрајни, епски меч
Слободан Владушић: Лик ствари које ће доћи – Црњански и Берлин 1928. године
Црњански каже да се није променио само Берлин, већ да се променио однос између Берлина и државе. До Великог рата, Берлин је припадао Пруској. После рата, Немачка припада Берлину
Слободан Владушић: Омама – трилер о судбини Црњанског
Бити пријатељ са Црњанским значи слушати га, читати, размишљати о њему, његовом делу, његовој животној причи, каже Владушић
Слободан Владушић: Павић и добра држава
Како је од аутора „Хазарског речника“ и – вероватно – будућег нобеловца, Милорад Павић постао, на Западу, само одвратни „српски националиста“, и тако каријеру заменио судбином, односно – биографијом
Слободан Владушић: Чија су наша деца?
Aко је Држава некада мобилисала своје грађане, Корпорација се задовољава да их претвори у идиоте
Спутњик: „Деца су слатка, али нису еко–френдли!“
Може ли се и овога пута десити да све што није „еко-френдли“ испада из оквира политички коректног?!
Слободан Владушић: Од Старца Милије преко Михиза до данас – чудан човек Бановић Страхиња
Када народ, као и јунак, хоће оно што мора, његово постојање стиче ауру узвишености и трагике