Слободан Владушић

Слободан Владушић: Време биочестица

Темељна ствар која одређује наше време јесте процес насилног претварања људи у биочестице. Некада се таква особа звала роб, а данас – биочестица

Слободан Владушић: Кнез Лазар у вагону приградске железнице

Прихватајући Завет, Срби су одлучили да не дозволе себи да постану робови, а то, пре свега, значи робови нагона са самоодржање, нагона за моћ, нагона за уживање по сваку цену

Слободан Владушић: Данак у крви

Трагедију у ОШ „Владислав Рибникар” треба схватити онаквом каква она јесте: то је данак који дајемо Мегалополису, јер смо неспособни да му се супротставимо

Слободан Владушић: Јасеновац, велика прича

Уместо реакција на догађаје, морамо да направимо први корак у стварању нове велике приче, јер само помоћу ње можемо да у будућности ревитализујемо и оне старе. Тај први корак у правцу нове велике приче јесте Јасеновац

Слободан Владушић: Европа без Божића

Након резултата пописа становништва, у извесном броју западних земаља са нескривеним задовољством закључено је да је број хришћана опао на мање од 50 посто становништва

Слободан Владушић: Видео-игре као важан елемент четврте генерације ратовања

Није питање то зашто се Кина одлучила на ограничавање употребе видео игара, већ зашто и друге државе, пре свега оне које припадају западној цивилизацији, не учине то исто

Слободан Владушић: Револуција обојена у зелено

Последњих месеци „еко-активисти“ – назовимо их за сада тако – спопадали су провидна стакла која чувају неке вредне уметничке слике по разним европским музејима

Слободан Владушић: Добро дошли у пакао

Људима се шаље порука да прихватањем нарације о „родном идентитету“ постају „свемоћни“, а то делује привлачно, зар не? Међутим, „свемоћ“ је само илузија: ти људи постају, нажалост, само средства на путу за идеални логор

Слободан Владушић: Одбрамбени модернизам и културна герила у доба Мегалополиса

Судбина нам зависи од тога да ли ћемо овладати вештином одбрамбеног модернизма – да ли ћемо бити у стању да стварамо модерне приче и слике у којима ћемо неговати хуманистичке вредности и национални идентитет 

Слободан Владушић: Београдски синдикат и културна герила

Иако нам се повремено чини да смо потпуно потонули, још увек смо живи, а један од доказа за ову тврдњу јесте феномен Београдског синдиката, школског примера деловања културне гериле у окупираном културном простору

Слободан Владушић: Размишљања над Украјином

Мегалополис мрзи Русију зато што Русија није Мегалополис. Она није загазила у сферу антихуманизма и зато (п)остаје цивилизацијска алтернатива Мегалополису

Слободан Владушић: Српска кошарка мора да умре

Једино у Србији кошарка има симболичку тежину. Таква њена тежина је и благодат, и проклетство – зато што није спорт и није забава. Ако није спорт или забава, шта јесте? Наставак политике другим средствима

Слободан Владушић: Срећан сам док пишем прозу

Црњански је био богомдани таленат какав се више неће родити, каже Слободан Владушић о писцу који је и један од јунака његовог четвртог романа „Омама”

Слободан Владушић: Нобелова награда за књижевност Мегалополиса

Ако уистину ни по чему није део танзанијске културе и књижевности, каквим га представљају глобални медији, чијој онда то култури и књижевности припада овогодишњи нобеловац Абдулразак Гурна

Слободан Владушић: Ликвидирати човека књижевности

Циљ је одвојити будуће робове од високе књижевности, а самим тим и од вештине тумачења (света и књижевности). Како то учинити? Најпре, смањивањем броја часова из српске књижевности

Слободан Владушић: Лик ствари које ће доћи – Црњански и Берлин 1928. године

Црњански каже да се није променио само Берлин, већ да се променио однос између Берлина и државе. До Великог рата, Берлин је припадао Пруској. После рата, Немачка припада Берлину

Слободан Владушић: Павић и добра држава

Како је од аутора „Хазарског речника“ и – вероватно – будућег нобеловца, Милорад Павић постао, на Западу, само одвратни „српски националиста“, и тако каријеру заменио судбином, односно – биографијом