Слободан Владушић: Револуција обојена у зелено

Последњих месеци „еко-активисти“ – назовимо их за сада тако – спопадали су провидна стакла која чувају неке вредне уметничке слике по разним европским музејима

Парадајз супом на „Сунцокрете“ Ван Гога, Национална галерија у Лондону (Фото: globallookpress.com/Just Stop Oil/Keystone Press Agency)

Стакло које покрива површину Ван Гогових Сунцокрета поливено је двема супама од парадајза реномираног произвођача, уредно наведеног у агенцијским вестима; на стакло које у Хагу, у форми панцира, чува Вермерову Девојку са минђушом бачена је „непозната супстанца“ (непознатог произвођача).

Да не мора све да се ради овако офрље, напола, показали су, разуме се, немачки еко-активисти, чланови организације патетичног имена „Последња генерација“. Они су Монеовој слици Стогови сена у музеју Барберини (Немачка) у лице бацили кромпир пире; е тако се то ради, рекли би Топаловићи, будући да се између кромпир пиреа и површине слике није испречило сувишно стакло.

У међувремену, у ведрој Скандинавији, моја омиљена слика од свих побројаних – Мунков Крик – некако је преживела напад тамошњих еко-активиста, који траже да се Норвешка одрекне експлоатације нафте. Јер, као о томе се овде ради.

Човек би очекивао да еко-активисти, ако баш толико не воле нафту, своје перформансе изводе на објектима „Ексон мобила“, „Шела“, „Бритиш петролеума“ или неког другог глобалног нафтног тешкаша.

То ипак не бива. Зашто?

Пут у срце зелене таме

Кренимо од почетка: за већину људи еколошка свест је и даље то да се не бацају папирићи по травњацима. Дакле, нешто лепо и безазлено. Међутим, „еколошка свест“ је заправо нешто сасвим друго: то је први корак у једној глобалној обојеној револуцији, која има исти циљ као и све друге обојене револуције – недемократску смену власти и преуређење државе/света.

Једина разлика је то што ће ова револуција бити обојена у зелено.

Основно правило обојене револуције је да она почиње неким захтевом који изгледа аполитично, дакле прихватљиво за већину људи. Тако и зелена револуција почиње захтевом да нам планета буде чиста, а ко то не би желео. Људи полако почињу да мисле „еколошки“, не видећи у томе никакву политичку садржину. А политика почиње када се одреди непријатељ.

Тако и зелена револуција у својој другој фази одређује непријатеља против кога се бори: то нису ни папирићи, ни пластика, ни смог. Непријатељ је онај ко прља планету, ко је угрожава, ко доводи у питање њен живот.

Дакле, човек. Прецизније речено, „еколошки несвестан човек“, тј. оно биће које још верује да бити човек на планети значи имати специјални статус у односу на животиње: та вера се у европским културама зове хришћански антропоцентризам или хуманизам, што нису баш синоними у смислу историје идеја, али јесу у односу према „еколошкој свести“.

И тако стижемо до рецентних акција „еко-активиста“ и њихових напада на велика уметничка дела, која своју величину имају само онда када их посматрамо као симболе људске стваралачке моћи што човека разликује од животиње. Самим тим, напади „еко-активиста“ на уметност јесу напади на хуманистичку свест, напади на идеју човека који се разликује од животиње.

Зато је уметност непријатељ, а заједно са уметношћу то је и историја, сви облици историје, јер историјска свест такође разликује човека од животиње, као и вера, свака вера, јер је вера антропоцентрична.

Еколошка свест

Бити „еколошки свестан човек“ значи прећи пут од папирића на травњаку до изједначавања човека и животиње. То значи да ће човечанство постати биомаса коју ће чинити жива бића, а не само ми, људи. Чак и они људи који уредно избегавају да једу месо, јер им се то чини као канибалски обичај, тешко могу да замисле какве су крајње консеквенце овог поништавања разлике између човека и животиње.

Да им помогнем: најпре, већ у Србији постоји Закон о добробити животиња, којим животиње постају субјекти права и тако се изједначавају с људима, а људе не кољемо да бисмо их јели. Истовремено, људи се поистовећују са својим нагонима, као што је случај и са животињама (осим ако их господар не дресира другачије), па нестаје опозиција између онога што се сме и онога што се не сме, јер морала у животињском царству нема.

Јасно, заборавићемо и на демократске изборе, јер животиње не гласају, и полако ћемо се привићи да будемо потпуно зависни од господара који нас хране, поје, повремено пуштају напоље да нас напасу, а повремено нас држе затворене у локдауну.

А та зависност је најочигледнија у форми безготовинског плаћања. Као што животиња мора да прими жиг или чип да би се знало да није дивља већ питома, тако ће и људи морати да пристану буду жигосани или чиповани, да би се знало да су питоми и покорни, тј. да су „домаће“, а не дивље животиње; оне које не пристану, назваћемо антиваксерима и пустићемо их да умру (тј. оставићемо их без посла), а остале животиње, чак и ако припадају истом крду, неће се бунити, будући да у животињском свету постоји само физичка блискост која доводи до биолошке репродукције, али не и симболичка, културна блискост.

Андреј Фурсов: Какав свет граде светске елите – три главна удара на човечанство

 

У сваком случају и послушне/домаће животиње једном ће бити пуштене да умру, када буду старе и када више не буду корисне, јер у животињском свету унуци не брину за баке и деке, већ живе миљама и миљама далеко и с њима немају никакве везе, а често не говоре више ни исти језик.

Иако сам себи пустио машти на вољу, ово није фантазија већ свет који доноси победа зелене револуције. Основе тог антихуманистичког света се већ постављају. За почетак, хајде да мало укинемо историјску свест: Самјуел Хантингтон у својој књизи Амерички идентитет (у оригиналу Who we are? из 2004. године) запажа да на крају 20. века „ниједан од 50 врхунских америчких колеџа и универзитета не захтева курс из америчке историје“.

Слично ствари стоје и са историјом књижевности. Док су нацисти палили „проблематична“ дела, данашњи антихуманисти дресирали су студенте да сами траже да им се означе она врхунска дела светске књижевности која би могла да им произведу душевну бол – што је разлог да их не читају. Јасно је и зашто: животиње нису писмене, па зашто би био и човек који пристаје да се идентификује с њима. И пошто животиње не знају да тумаче свет, јер не знају за симболичко значење, и човека ћемо одучити од тога, наводећи га да верује само у очигледности. Зато ће уметност будућег света бити видео-игра или виртуелни свет у коме ће све бити очигледно, а ништа скривено, па ће се на све реаговати рефлексно, у тренутку, јер смо постали животиње.

Позиција елите

Извор: Лагуна

Разуме се, читалац је видео да сам у претходним пасусима описао човека који се претворио у биљоједа. А шта ћемо са зверима, тј. месождерима? Судећи по Хараријевом бестселеру Homo deus, биће и таквих људи само што ће се они понашати као богови, јер више неће имати никакве везе с биљоједима с којима су некада заједно чинили човечанство. Ти човекобогови биће звери, будући да „онај ко не може да живи у заједници и коме ништа није потребно, јер је сам себи довољан, није део државе, те је или звер или бог“. (То нам шапуће Аристотел.)

Ко су те звери данас? Одговор је једноставан: то је глобална, транснационална олигархија која нема осећање никакве заједнице с другим људима, својим сународницима, јер она више и нема сународнике. Та олигархија (а међу њима и нафташи „Ексон мобил“, „Шел“ и „Бритиш петролеум“) финансира „еко-активисте“ да еколошку свест представе као нову нормалност, чиме ће човек бити проглашен непријатељем „Планете“.

Сем таквог рада на терену, „еко-активисти“ имају задатак да створе утисак последњих времена чиме се ствара атмосфера ванредног стања у коме је све дозвољено зарад узвишеног циља – „спаса Планете“. А то све значи најпре укидање било каквих хуманистичких обзира према локалним еколошки несвесним људима, односно еколошки несвесним државама које, о Плането, саклони, још користе нафту и гас као енергенте или изворе прихода, или верују у хуманизам, или имају елите које нису издале свој народ.

То укидање хуманизма, укидање свих могућих обзира, показује да је зелена револуција ипак револуција, дакле, једна вера, како је то Слободан Јовановић рекао за Француску револуцију, а то значи да она не зна за половична, већ само радикална, тачније најрадикалнија решења. Зато се плашим да неће бити никакве „умерене“ еколошке свести, јер да еколошка свест има везе с природом, она не би била антихуманистичка већ хуманистичка. Ако мислите да грешим, пробајте да реч „умерено“ спојите с појавом неког глобалног промотера „еколошке свести“.

„Еко-свест“, дакле, нема заиста никакве везе са чистим ваздухом и заштитом природне средине. Она је оруђе које треба транснационалној олигархији да пружи могућност да на револуционаран начин, правдајући се да тако „спасава Планету“, створи један свет у коме ће свако позивање на човечност бити депласирано, јер људи, строго узевши, неће више ни бити – постојаће само биомаса и олигарска „божанства“.

Слободан Владушић (Фото: Глас Српске)

На крају, вратимо се у музеј Барберини где тзв. еко-активисти припадници „Последње генерације“ вредно уништавају хуманистичко наслеђе оруђем биљног порекла (кромпир пире). Успут праве селфије, изговарајући баналне реплике. Можда су ти људи ипак само „деца“ која раде свој посао, попут оног „дечака“ у Јасеновцу коме се обратио Вукашин Мандрапа или оних „дечака“ који су другим људима пунили концлогоре и гасне коморе, правдајући се, касније, да су само слушали наређења и радили свој посао.

Нико од њих није веровао у хуманизам и сви су за свој посао били плаћени.

Само тада се то звало плата, а данас, када је „еко-свест“ у питању – грант.

Опрема: Стање ствари

(РТ Балкан, 3. 12. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

11 replies

  1. Усупрот

    Усупрот
    Завјету
    Кренули
    Сте

    Усупрот
    Богу
    Геному
    Холограму

    Тумор
    Товите
    Тумор
    Сте

    Извор
    И
    Себи
    Трујете

    Момчило

    8
    7
  2. Тачка

    Простор се
    На раван
    Своди

    Раван
    У црту
    Ходи

    А црта
    Ка тачки
    Води

    Момчило

    6
    7
  3. На крају свијета

    На крају свијета
    На мом длану
    Трн цвјета

    Момчило

    8
    8
  4. Нема сумње да је Владушић пустио машти на вољу., свега је овде било! Изузетно паметан човек, много зна, али као што је у последње време већ уобичајена појава, мисли да зна све. Прориче пропаст целог човечанства! Цела историја човечанства показује да је оно прилично жилаво. Осим тога, очигледно је да се Владушић баш уплашио. То је разумљиво и људски је, гадне се ствари догађају, али у таквим ситуацијама су се људи храбрили,. и себе саме и међусобно! Ако се човек баш безнадежно престрави, не објављује то целом свету, није је сматрало за долично, повуче се у свој дом, скупи се под покривачем или ради нешто и не мисли о судбини човечанства, много је то велики посао! Не треба сејати панику, каква је сврха – олакшати себи тако што ће и други бити преплашени, није баш хумано! Изједначујемо се са животињама? Побогу! У страху су баш велике очи, када се види одмах ни мање ни више. него пропаст целог човечанства! Придао је превелики значај дивљању групе бесловесних тинејџера, приписујући им крупне циљеве Ти су наводни циљеви у ствари глупи, а организатори који то покушавају на овај начин су то убедљиво показали! Хантингтон, нацисти, Харари?
    А Мунков крик, баш одговара!

    8
    21
  5. @ Лимес – опет један ограничени коментар. Ниси се ни потрудио да разумеш шта је написано у тексту. Владушић пише Езоповим језиком јер је свестан да је опасно да чачка мечку. Aко већ ниси из Ковида укапирао онда нећеш ни сада. Шта је у ствари био Ковид? Показна вежба како се успоставља контрола над целим светом. Питај Саф код које је било најуочљивије, где се седело у кући годину дана, фирме нису радиле, маске обавезне свуда, полицијски час, хапшења оних који су хтели да пробију блокаде, плус све оно са Нолетом. Јеси ли видео јапанског цара на отварању Олимпијаде са маском и никог нема неколико метара од њега? И седи тако сам пар сати као неки безвезни мамлаз. То се зове контрола.

    Сада, када је Путин својом операцијом искоренио Ковид, на реду је зелена агенда. Не мислиш ваљда да мала Гретица покреће све те акције светске младежи да би се спречило топљење леда на Арктику? Циљ је доношење глобалних закона баш као и у случају Ковида који ће маргинализовати националне владе и праву власт лоцирати у некој зеленој Светској здравственој организацији. Ово ти је само да отвориш очи и да укључиш соптвени мозак не очекујући да ће неко све да ти сажваће а ти само да прогуташ.





    28
    6
  6. @ Онорије АЕ Илиријe
    Наравно, ја ограничен, не разумем, а Ви који све то одлично разумете, успаничили сте се и покушавате да свој страх објасните и оправдате! Све је то познато, било је сасвим сувишно понављати – о пандемији, о светској завери и глобалној власти. И јапански цар је човек, па се уплашио, као и Ви, само су њега, ето, сликали! И да престанете да третирате већину као ретардиране аналфабете – само сте Ви тако мудро и проницљиво уочили Грету и све остало! Можда да Ви укључите свој мозак и прихватите то да сте обезнањени од страха, што несумњиво утиче и на мозак, људски је плашити се, није ту потребан ни Езоп, а ни Ваше прежвакавање оног што сте жвакали последње три године, да би се тај страх објаснио!
    Ово Ваше о Владушићевом езоповском језику и жељи да не чачка неку мечку је већ смешно – неки представник светске, глобалистичке тајне полиције вреба иза ћошка, или мислите да се и у овој земљи своји ставови морају увијати у Езопа? Осим тога, Владушића ценим, не би се рекло да он размишља овако ка Ви! Биће да Ви баш нисте све добро разумели!

    6
    16
  7. Limes je ona komentatorka koja je prva poverovala u kovid prevaru. Nas koji smo bili protiv zvala teoreticarima zavere. Isto tako pisala da cinimo veliku stetu jer nagovaramo druge da se ne spricaju i time ih teramo u propast. Sirimo zarazu i krivi smo za njeno dugo trajanje.

    16
    4
  8. @ batica
    E, ovo je stvarno smešno! Niste baš dobro upamtili, i gde meni dadoste prvenstvo? Nije mi padalo na pamet da nekog nagovaram ili odgovaram od vakcinakcije, samo smatram da je to trebalo prepustiti svakom da sam odluči! Oni koji su bili protiv vakcinacije bili su mnogo militantniji i isključiviji. Vas se i ne sećam iz tog vremena. A šta je sada u pitanju – hoće li skoro propast sveta, bilo koje boje? Zelene ili druge, sa naoružanim medvedima i drugim opasnim zverima (i ljudima, naravno) koje hoće, uz pomoć Grete Tunberg, da unište ljudski rod? Pa počnite da se pripremate – kopajte zemunice, nabavljajte oružje i slično ili, mnogo bolje – osnujte neku antiekološku stranku, što bi bilo najefikasnije, pitam se šta čekate? Biće verovatno zabavnije, eko-aktivisti su se stvarno osilili i raspojasali preko svake mere i poslali baš ratoborne i neinteligentne štetočine (kao u ovim slučajevima umetničkih dela)i, što nije ni čudo, jer nemaju dostojne protivnike. Dakle, imate široko polje, a Vi našli mene i vakcinaciju, i to ne baš precizno! Pa, stvarno arčite energiju na lanjski sneg!

    3
    18
  9. Foundations of a theory of territory: individual moral rights of residency, collective moral rights of occupancy and a people’s rights of self-determination, da se procita do sledeceg casa :))))))

    Elem, ko zna kakav je Vladusic covek, mozda je dokolicar koji cita komentare na svoje tekstove, u tom slucaju bi mogao da stekne pravu sliku o komentatorima na SS-u, a to nikako ne smemo da dozvolimo :)))) Zato, evo nesto pametno!

    Ko je citao moja pojednostavljenja o zemlji i svetu kod Hajdegera, pa jos zna da se o tome raspravlja u tekstu o umetnosti, pa jos zna nesto o Smitovom razlikovanju zemlje i prostora, zemlje i mora (u slucaju SAD ta visokoteorijska postavka o zemlji i moru dobija ociglednu posledicu u politickoj razlici izmecu obalskih SAD koje su demokratske i zemlje preleta koje su republikanske), pa pitanju suvereniteta i globalizma u formi pitanja zemlje i Zemlje, zemlje i teritorije, prava na zemlju i prava na Zemlju, prava na zemlju i prava na ono u zemlji, suverenitetu i ekologiji… moze da stekne neku ideju kako su zemlja, umetnost i ekologija povezani!

    Ekologija je cuvanje (jos jedan bitan pojam u Hajdegerovom razumevanju umetnosti, pa jos ako se shvati kao svojevrsna suprotnost pojmu „politike secanja“, eto miline) prirode od-coveka-za-coveka. Priroda se ne cuva zbog prirode, vec zbog coveka, ali od coveka. Priroda je odavno izgubila svoj jestastveni (φυσις) karakter i objekat je covekovog samoostvarenja. Uz politicku tiraniju, priroda je shvatana kao ogranicenje ljudske slobode. Otuda rad postaje centralna kategora ljudskog (zato Harari u tekstu iznad zakljucuje da ako ne radis nisi potreban, Marks, medjutim, govori o oslobadjanju coveka od prinudjujuceg karaktera rada. on kaze da ce covek raditi koliko moze, a imate prema potrebama. Ovo deluje utopisticki ili cak smesno, ali samo zato sto se posmatra iz perspektive sadasnjeg covekovog stanja i nametnutih potreba koje ga cine potrosacem. Marks smatra da ce se covek ukidanjem kapitalizma, drzave i prava „vratiti“, ali ne unazad, svojoj prirodi i prirodnim potrebama).U radu, covek menja prirodu i prirodu sebe. Medjutim, ekologija nam pokazuje da ove dve prirode dolaze u sukob i istovremenu istost, ali ne u dijalektickom smislu. Shvatanje coveka kao dela prirode u kojem priroda dolazi do svesti o sebi kroz negaciju (same sebe) prirodnog, pokazuje da je negacija zapravo unistenje. Covek unistava prirodu i unistava sebe unistavajuci zivot na zemlji! Dakle, nema dijalektike samoukidanja, vec dijalektike samounistavanja. Tu je Duci u pravu kada za Marksa kaze da nije posmatrao kapitalizam iz perspektive unistenja zivota na zemlji, ali Marks smatra da ce se okoncanjem kapitalizma i drzave, povratka coveka svojoj prirodi (ovo je dovelo do nesporazuma da se povratak pocne shvatati bukvalno i da se forme komunizma pocnu traziti u vec-postojecem, sto je kategorijalna greska) doci do uskladjena coveka i prirode. Otuda postoje ovaj crveni ekologizam i zeleni!

    Zeleni ekologizam pokusava da pitanje ekologije odvoji od pitanja kapitalizma. Zato se „hainceova supa“ moze citati sa crvene strane kao kapitalisticko narusavanje cuvanja prirode ((slika) Pejzaz se po Hegelu javlja u nizozemskoj renesansi, kao znak da je um usao u prirodu. Posto umetnost opstost pokazuje preko pojedinacnog koristeci materijalno, ona zahteva materijalno (prirodno) u coveku – genija. Ali, kada se opste ostvari u politickoj slobodi, njegov nosilac ce biti obican covek. Sloboda zahteva izuzetne pojedince (Napoleon) samo kao pokretace, ali i zrtve istorije (da bi se ideje „Kodeks Napoleon“ rasirile po Evropu, morale su biti oslobodjene Napoleona. To su uradili Rusi i od dekabrista do socijalisticke revolucije nisu se smirili, dok se nisu samounistili. Za Marksa je genije posledica institucionalizacije umetnosti i nauka i bez institucija nema genijalnosti, jer covek nece u sebi biti podeljen na svoje drustvene uloge – svi ce biti umetnici i naucnici :))). Zeleno citanje je da veliki korporacija unistavaju prirodu, kao njihovi proizvodi slike. Iz toga proizilazi i druga razlika, crveni ekologizam podrazumeva da ce dijalektickom samonegacijom ukidanjem rada u kapitalistickom smislu, doci do sinhronizacije covekove prirode i prirode. Zeleni ekologizam podrazumeva odvajanje coveka od prirode i svoje prirode, pa zeleni ekologizam koincidira sa pretvaranjem coveka u androida (u okviru ove dijalektike smrti treba citati i homoseksualne brakove koji se prirodno jalovi, pa zahtevaju ili vestacku oplodnju ili usvajanje (ili „proizvodnju“ dece prema radikalnom feminizmu), cime se kapitalisticka drzava umece u samu porodicu (citali smo na sajtu tekst o tome da je bolje da se staru podvrgnu eutanaziji, kako bi se ostvarila usteda u zdravstvu za npr. vestacku opodnju za homoseksualne parove)

    Dakle, zeleni ekologizam ne zahteva ukidanje kapitalizma! Naprotiv, on ide u korak sa ukidanjem coveka (otuda se koristi termin covek, kao da svaki covek i svaka kultura jednako unistava prirodu, a ne kapitalizam) i ukidanjem prirode u prirodu koja se cuva, a ne (samo)radja, kako joj i ime kaze, a jos manje jestvuje! Kapitalista i kapitalizam su nestali kao reci, a u prvom redu njihovih prikrivaca su teoreticari zavere. Moze se primetiti da se teoreticari zavere pozivaju iskljucivo na zapadne autore. Kao sto zeleni ekologizam ne kritikuje kapitalizam, vec se trazi neka ekoloska eticnost unutar kapitalizma), tako i teoreticari zavere traze unutar kapitalizma neke tajne strukture koje se opisuju tako da iskljucuju proizvodne odnose i kritiku kapitalizma i ne izrabljuju coveka, vec ga usmeravaju ka nekom istorijskom cilju putem kontrole, ne eksploatacije, iako vidimo da je rad kljucna kategorija za eliminaciju coveka, a gubitak posla najveca licna katastrofa na Zapadu.

    Jos jedna stvar. Ovo cuvanje prirode od-coveka-za-coveka, podrazumeva neku etiku, koju Marks ispravno vidi kao sredstvo prikrivanja istinske nepravde u drustvu, a koja lezi u izrabljivanju, a koja zahteva od coveka da se nekako uz-drzi-pred prirodom. Dakle, volja tu nije slobodna, sto je uslov etike, vec okrenuta protiv sebe, pa je zato ovo ocuvanje za coveka istovremeno od coveka. Posto ovo nije etika, to je tabuiziranje prirode. Dok prava forma za-coveka-od-coveka jeste, zapravo, za kapitaliste od izrabljenih.Priroda ce postati odmaraliste za 300godisnje kapitaliste, dok za njih rade roboti!

    8
    4
  10. @Поглавље

    „…u slucaju SAD ta visokoteorijska postavka o zemlji i moru dobija ociglednu posledicu u politickoj razlici izmecu obalskih SAD koje su demokratske i zemlje preleta koje su republikanske…“

    Хајде објавите или прикачите овде ту високотеоријску поставку да видим да ли даје смислено објашњење за политичке разлике у САД.

  11. Не вреди. Не умем да у Његошевој “ Лучи „, ни у “ Религији Његошевој “ од Светог Николаја Жичког Охридског Лелићког Грачаничког пронађем,
    увидим, учитам, препознам ни хришћански антропоцентризам, ни ХУМАНИЗАМ, ни екологију, ни црвене, ни зелене, ни хуманистичку уметност, ни хуманоидну борбу против хуманистичке уметности… До мене је, није до Владушића за којег постање света јесте “ човекобожји антропоцентристички ХУМАНИЗАМ “ који никако није породио трансхуманистичку ђавоиманост, јер је вас благодатан и благословен – та, докле више !

Оставите коментар