Коментари

Војислав М. Станојчић: Хоће ли и Детелинарци постати нација?

У Војводини неке политичке странчице већ наговестиле да ће се на следећем попису изјашњавати као Војвођани, на што им је госпођа Чомић благонаклоно саопштила да се о томе може разговарати

Никола Варагић: Пандемија као умни рат

Режим може да победи само ако сломи умове већини која пружа отпор. Пандемија је и умни рат. Ако вас неко убеди да прихватите тзв. нову нормалност, то значи да неко други контролише ваш ум

Драгослав Пакић: Кад друг Звиздић позвизди

Додик бизарно тврди да су и Бошњаци недавно били Срби мухамеданске вероисповести. При томе Звиздић не објашњава шта је ту увредљиво: да ли бити србин, или Србин, или Србин мухамеданске вере, или само бити Бошњак

Александар Живковић: Вучић устукнуо пред Инцком

Уместо диспута о наметнутом закону о „негирању геноцида“, председник Србије се одлучио за „нови дијалог са Бошњацима“. Прво што у том дијалогу Бошњаци траже јесте политичка глава Милорада Додика

Стеван Гајић: Chemichal brothers

Oдмах после сусрета у Вашингтону 15. јула немачке канцеларке и америчког председника, обновљена је стара прича о тровању Наваљног, с новим детаљима и актерима

Драгослав Пакић: Парадајз револуција

„Парадајз револуција“ треба простом народу да објасни да парадајз, паприка, крушка, јабука, бресква и шљива, због родне равноправности и социјалне правде, имају исти укус, исти мирис, а разликују се по спољном изгледу

Исак Давидов: Жонглирање правном државом

Садашњи сазив Скупштине објавио је спремност да поданицима подари аутентично тумачење одредби Закона о облигационим односима. Овај потез само је до краја оголио чин обесмишљавања „правне државе“

Александар Живковић: Нова Бриселска капитулација Србије

Дељење „основних европских вредности“ од сада има да се схвати као самоиспуњујуће пророчанство српске политичке будућности. Више нам нема мрдања из кластера или капитулације, како вам драго да то назовете

Драгослав Пакић: Борбено-путни комплет или Успорите брзе пруге!

Памет у главу, погачу, сланину и бели лук у торбу, бритву увек у приправности и никад нигде не журити. Ако не стигнемо тамо где смо наумили, нас ће стићи и оно чему се најмање надамо