Округли сто ,,Корпорације и међународне институције – доношење одлука у фудбалу у функцији тржишне економије“

Извештај са округлог стола ,,Корпорације и међународне институције – доношење одлука у фудбалу у функцији тржишне економије“

Владимир Новаковић, Владимир Ристановић и Ружа Илић (Фото: Институт за европске студије)

У среду, 28. јула 2021. године, у организацији Института за европске студије одржан је округли сто ,,Корпорације и међународне институције – доношење одлука у фудбалу у функцији тржишне економије“. Учесници скупа били су др Владимир Ристановић, научни сарадник ИЕС-a, Ружа Илић, међународни фудбалски судија и менаџер у Фудбалском савезу Србије и Владимир Новаковић, новинар ,,Спорт клуба“. На почетку предаваче je поздравио др Миша Ђурковић, научни саветник и директор Института за европске студије, и указао да је реч о спортској теми која је не само веома интересантна навијачима и заљубљеницима у спорт, већ је и друштвено значајна. Због тога, на скупу је посматран однос привреде и спорта као две значајне гране друштвеног живота.

Потом се обратио др Владимир Ристановић који је изнео тезу да је важно сагледати прожимања између економије и фудбала. Говорник је такође истакао да централно место у регулисању односа унутар међународне заједнице имају корпорације и институције које стварају и усмеравају тај транснационални поредак. У последњих неколико деценија, примећује Ристановић, приметна су два тренда. Прво, повећава се број учесника у доношењу одлука из редова неевропских земаља. Друго, и поред привидне децентрације кључне позиције и даље заузимају привредно најразвијеније земље света као највећи акционари глобалних финансијских установа.

Фото: Be Soccer

Истовремено, и функција међународних институција се темељно изменила. Примера ради, ММФ и Светска банка играле су, по свом оснивању, веома важну улогу у обезбеђивању платног промета и привредног развоја између свих земаља света. У каснијим деценијама, оне су постале регулаторни механизми који су ишли на руку највећим играчима у међународној привредној и политичкој арени. Свакако, ове и многе друге промене имале су и имају несумњиве последице не само на привредна предузећа, већ и на професионална спортска удружења која су постала предмет великог интересовања приватних улагача. Међу спортским клубовима они фудбалски заузимају посебно место по нивоу организованости, пословности и профитабилности, што је, без сумње, последица директног уплива привредних и међународних чинилаца.

Следећи говорник била је Ружа Илић и излагање је започела реторичким питањем како је Немачка тако успешна у спорту. Њен одговор несумњиво је заинтригирао присутне будући да је Илићева нагласила да су спортска удружења СР Немачке умногоме преписала модел финансирања клубова некадашње социјалистичке Југославије прилагодивши своје пословање савременим привредним начелима и тренутном пословном окружењу. Супротно Енглеској где доминира приватни капитал, у Немачкој постоје различити начини финансирања и управљања клубовима (преко директног власништва, акционарског друштва, спонзорстава итд.). Подижући професионалне стандарде, фудбалски клубови СР Немачке су – такмичећи се на различитим нивоима– почели да траже подршку предузећа и приватника. Као последица тога, многи клубови стекли су стабилност и заштиту малих, средњих и великих компанија које су добијале разне подстицаје за улагања у спорт. Несумњив позитиван резултат таквог односа јесте константност неколико приватних фудбалских клубова Бундеслиге (Бајер из Леверкузена, Лајпциг, Хофенхајм и Волфсбург). Посебан парадокс фудбалских институција почива у томе што ФИФА и УЕФА – премда су регистроване као непрофитне организације – остварују огромне приходе. Овакво стање настало је захваљујући чињеници да ове организације константно врше како редистрибуцију новца националним фудбалским организацијама, тако и концентрацију капитала по принципу ММФ-а и Светске банке. Уз то, оне имају боравиште у Швајцарској која им дозвољава не само сакупљање огромних финансијских профита без великог опорезивања, већ и концентрацију моћи без веће контроле земље домаћина.

Фото: Ројтерс

Такође, Ружа Илић је говорила и како ФИФА и УЕФА финансирају Фудбалски савез Србије дајући одређена новчана средства на годишњем нивоу преко пројеката за развој фудбала. Премда издваја знатна средства, УЕФА као ментор прати и надгледа како целокупни ток новца функционише. Ипак, говорница је нагласила и да је јако тешко пратити целокупни ток кретања новчаних средстава у фудбалским клубовима будући да се ради о великој количини новца, различитим пројектима и скривеним пословима. Ипак, постоје и модели успешног финансијског функционисања клубова који у националним и светским оквирима играју врло значајну улогу. Нарочито је, као позитиван пример, Илићева истакла немачки клуб Бајерн из Минхена који је у организацији надгледања токова новца поставио високе стандарде и поред скандала са дугогодишњим председником клуба Улијем Хенесом. Такође, успеси на терену осталих немачких фудбалских клубова представљали су основу за репрезентативне успехе, који су, мора се рећи, настали и као последица озбиљног планирања стратегије развоја немачког фудбала.

Након Руже Илић, реч је преузео Владимир Новаковић, спортски новинар. Своје излагање је концентрисао на мушки фудбал будући да је то постао екстремно профитабилан спорт. Такође, проблеми промена у светском фудбалу били су у фокусу последњег учесника овог скупа. Као кровна организација светског фудбала, ФИФА је пролазила кроз различите процесе. Новаковић је најпре истакао да је процес јачања неевропских фудбалских организација, захваљујући предводништву Латинске Америке, допринео већој партиципацији истих на светским такмичењима. Међутим, јачање европских лига од краја осамдесетих (међу којима је Новаковић истакао Енглеску и Италију), под снажним покровитељством приватног капитала, допринео је концентрацији квалитета на европском тлу. Самим тим, оваква пословна политика довела је до доминације европских фудбалских селекција на светским репрезентативним и клупским првенствима протеклих неколико десетлећа.

Насупрот томе, посебно болни по национални фудбал били су финансијски сломови неколико латиноамеричких земаља. Они су директно утицали не само на опадање спремности привредника да улажу у клубове, већ су демотивисали фудбалере да играју у домаћим лигама без јаче финансијске стимулације. То је несумњиво био један од главних узрочника немогућности Аргентине да формира јаку фудбалску лигу, сматра Новаковић. Премда је приватни капитал имао знатних заслуга у  јачању енглеске и италијанске фудбалске лиге, директна зависност фудбалских клубова од промењиве пословне успешности власника допринела је да клубови или диверзификују начине финансирања или прођу кроз кризе и пропадања (посебно је то био случај у Италији где су Парма, Милано и Интер доживели тешке дане након опадања моћи својих финансијера). Један од нарочито важних извора добити свакако је и продаја телевизијска права. У том послу енглески клубови посебно су показали не само спремност на финансијски врло плодотворне компромисе са телевизијским оператерима, већ су, због жеље за већом добити од телевизијских права, изменили и систем такмичења и формирали сада већ врло познату Премијер лигу.

Петар С. Ћурчић, Миљан Лазовић
истраживачи Института за европске студије



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар