Љубиша Спасојевић: Пензионерска бајка

Ви сте наша будућност / дајте му опет могућност / да вас све око прста врти / чак и после ваше смрти

Фото: Еспресо.рс

Има држава једна
неко би рек’о бедна
ал’ она је прва у свему
ако је веровати ЊЕМУ.

Куће су од мармеладе
путеви од чоколаде
нигде толике сласти
ал’ само кад си на власти.

Бедепе стално расте
бркови стално масте
џепови крцато пуни
а никог да се буни.

Истина пред нама нага
ал’није нам она драга
живимо сви у лажи
живот је тако дражи.

Преко тевеа свира
како га народ бира
гласајте пензионери
ви сте му баш по мери.

Фото: Митар Митровић

Због ваших гласачких листића
биће још лепљивих прстића
биће још лажних доктората
бедних пензија, високих плата.

Ви сте наша будућност
дајте му опет могућност
да вас све око прста врти
чак и после ваше смрти.

ОН је пензионерска мајка
живот за њега је бајка
јер све што вам је дао
много више је крао.

Сви га нападају и мрзе
ал’ лажи су његове брзе
од истине успешно беже
слатко на срцу вам леже.

Децу и унуке ваше
знајте те лажи плаше
па је по њиховој вољи
у иностранству живот бољи.



Categories: Сатиристика

Tags: ,

5 replies

  1. Svaka cast pesniku, ima tu humora ali I tuge.

  2. Поштено, АВ-у највише и пристоје банални „стихови“, какве му је „испѣвала“ и она Marija Maxima још пре шест година. „Надирући простак“ Мерешковског је синтагма која најбоље описује њега и његове обожаваоце. Пѣсник такво срозавање у изразу ипак нѣ би смѣо допуштати, ако хоће да служи српском језику. Надам се да овај то себѣ нѣје дозволио – пѣсмичак с истим јунаком:

    [youtube https://www.youtube.com/watch?v=cdbzfjTEKIY&w=560&h=315%5D

  3. @Гремлин

    Ово Спасојевићево дело, што рекосте, можда није да се понесе на пусто острво као једино штиво, али, брате мили, ни ово (претпостављам Ваше) дело које сте углазбили и ујутубили није баш писано да „служи србском језику“.

    Hint: пи*оусти итсл….

    1
    2
  4. @Колега новинар (који дуго памти)
    Књижевни језик трѣба да изражава све стране нашег живота. Свођење приче на нѣки израз који нам се чини „нѣпристојним“ говори о Вашем нѣразумѣвању предмета. Ако Вама и другим читаоцима у „Спасојевићевом дѣлу“ нѣ парају уши тотални нѣсклад стиха, дозлабога офуцана рима ради риме, потпуно одсуство било какве мисли и вапијућа нѣписменост „аутора“ – ја вам нѣ могу помоћи. Нѣко још ту нађе хумор и тугу… катастрофа.

    Прѣдложени „пѣсмичак“, дабоме, нѣ прѣдставља пѣснички Олимп (зато га и назвах „пѣсмичком), али бар нуди нѣке асоцијације, а и могућност да се углазби на више начина. Она јесте каква-таква сатира.

    У једном се слажемо: ни Спасојевићева стихоклепотина, ни прѣдложени пѣсмичак нѣсу за пусто острво. За пусто острво једино право штиво било би Свето Писмо.

Оставите коментар